Вечерње новости, 17.9.2018, ПРОБОЈ СОЛУНСКОГ ФРОНТА: За претке Тамо далеко 1918-2018

Искцавање са Крфа на Солунски фронт Фото: архивска фотографија, Министарство одбране / Војни музеј

У Херцег Новом у понедељак је отворена изложба посвећена пробоју Солунског фронта

ДО 25. септембра трајаће у Херцег Новом, а потом ће бити представљена и у Котору, у галерији „Солидарност“ изложба „Тамо далеко 1918-2018″. Поставка посвећена стогодишњици пробоја Солунског фронта и завршетка Првог светског рата отворена је у Херцег Новом у градском музеју „Мирко Комненовић“ у организацији Матице Бока и сарадњи са порталом ИН4С, Удружењем за неговање традиције и културе ваљевског краја и агенцијом Типон.

Председник херцегновске подружнице Матице Боке Мирко Мустур истакао је да су славне странице историје током Првог светског рата исписали и људи из ових крајева, многи од њих оставили су животе на бојиштима од Дрине и Колубаре, Цера и Београда, Мојковца и албанских гудура, Крфа и Вида да би се са Солунског фронта кренуло у незадрживи јуриш и ослободила отаџбина.

Мустур је оценио и да се тим херојима и подвижницима нисмо довољно одужили нити смо довољно расветлили мотиве, патриотизам и храброст наших предака. Издвојио је у последње време радове које су приредили Јово Влаховић, историчар Милан Гулић и Новљанин, публициста Небојша Рашо као и изложбу коју је видела и публика у Вашингтону, а у наредном периоду видеће је и у региону и свету, почевши од Бањалуке, Требиња, вероватно Београда и Подгорице, а касније и Чикага, Лондона, Москве, Прага, Париза, Крфа.

На отварању изложбе у Херцег Новом коме су присуствовали и конзул Србије Зоран Дојчиновић и потпредседник општине Милош Коњевић, чуло се да су се Бокељи као добровољци од 1914. до 1918. борили у војскама Србије, Црне Горе, САД и Италије и значајно допринели победи савезника.

ТЕМА – РАТНИК

– Човек, ратник, Србин који је извојевао победу, тема је ове изложбе иако је она посвећена Великом рату – објаснио је Гојко Раичевић, захваливши се на драгоценом доприносу и изванредној сарадњи у осмишљавању и реализацији изложбе Маринку Лугоњи и Марку Кентери.

Део херцегновске поставке биле су и споменице и одликовања браће Марка и Стевана Мустура, које чувају њихови потомци.