Вечерње новости, 30. 9. 2022, ПОВРАТАК КОСОВСКОГ АНДРИЋА: У Матици српској вече о Григорију Божовићу, некад забрањеном писцу и новинару

Григорије Божовић у Матици српској Фото: Вечерње новости, Матица српска

У СВЕЧАНОЈ сали Матице српске вечерас у 18 сати биће представљени лик и дело Григорја Божовића (Придворица, код Колашина, 1880 – Београд, 1945) књижевника, новинара и народног посланика. У организацији Матице и Фондације Симонида овом приликом биће промовисана и књижевна награда која носи Божовићево име.

Поздравну реч упутиће проф. др Драган Станић, председник Матице српске, и Перица Милутин, председник „Симониде“, а о Божовићевом животном путу говориће: др Милета Аћимовић Ивков, проф. др Драгиша Бојовић и Андријана Живановић, директор Дома културе „Стари Колашин“. У уметничком делу програма учествоваће Наталија Јакшић.

Колашин и Колашинци имали су срећу да су изнедрили писца ванредног уметничког талента и немерљиве стваралачке снаге попут Георгија Божовића. Овај плодотворни, неправедно забрањени писац потиче из познате колашинске породице свештеника и кнежева.

Образовање је стекао на Духовној академији у Москви. Након школовања обављао је важне послове у просвети, државној служби, новинарству и политици. Будући да је неколико деценија после Другог светског рата био забрањени писац, његово књижевно стваралаштво је остало непознато широј читалачкој публици. Завод за уџбенике објавио је Божовићева Сабрана дела у два тома, чији је уредник Јордан Ристић.

У приповеткама најчешће је описивао сурови и сложени живот српског народа на Косову, Метохији и у Македонији под турском влашћу, а тиме тематски проширио српски културни и књижевни простор на дотад неослобођене крајеве. Драматичне услове живота српског Југа, где се мешају и сукобљавају различити национални, политички, верски и културни интереси и обрасци понашања, представио је традици­оналним реалистичким поступком, занимљивом и добро развијаном причом, живописним ликовима и богатим језиком и стилом, најчешће сугеришући шира и универзалнија књижевна значења од оних која наговештавају завичајни контекст и тема.

Његови путописи, у којима се поред старо­србијанских крајева описују предели, оби­чаји, социјална и културна традиција Црне Горе, Старе Херцеговине и Босне, често имају одлике правих наративних целина, с јасно наговештеним књижевним ликовима и занимљивом причом.

Установа за културу Дом културе Стари Колашин доделом књижевне награде „Григорије Божовић“ доприноси очувању културног идентитета српског народа на Косову и Метохији, али и очувању његовог лика и дела, наравно, тиме и подстиче стваралаштво у духу прозе „косовског Андрића“.