Вести Онлајн, 10. 7. 2025, Научни скуп „Изазови мира 80 година после оснивања УН“: Забрињавајући повратак ауторитаризма у свету

Научни скуп „Изазови мира 80 година после оснивања УН“ Фото: Вести Онлајн, Ђорђе Баровић

Европски центар за мир и развој Универзитета за мир УН (ЕЦПД) организовао је вечерас међународни научни скуп „Изазови мира 80 година након оснивања УН“ са кога је поручено да је поштовање Повеље УН, посебно територијалног интегритета и суверенитета свих држава кључно за очување глобалног мира.

На скупу је сем историчара из Италије, Норвешке, Израела и САД учествовало и 43 професора историје из Шпаније при Институту за изучавање Холокауста и тоталитаризама.

Професор Гидеон Грајф, ескперт за Холокауст оценио је да Повеља УН као главне циљеве поставила спасавање будућих генерација од ужаса рата, потврђивање вере у основна људска права, успостављање правде и поштовање међународних уговора и права.

„Основни циљ је, и остаје, очување међународног мира путем колективне безбедности, предвиђене Повељом, која је замишљена као ефикаснији механизам у односу на неуспех Лиге народа између два светска рата“, истакао је Грајф.

Објаснио је да су упркос бројним кризама и конфликтима УН последњих осам деценија допринеле смањењу броја ратова широм света.

„Међутим, 21. век, упркос великим научним и технолошким достигнућима, дочекали смо у свету који је све нестабилнији, несигурнији и пун нових, сложених претњи. Од криза и ратова на Блиском истоку, преко рата у Украјини и у Гази, до питања глобалне безбедности хране, енергетике и здравља – јасно је да се свет суочава са вишеструким изазовима, и да су многи међународни механизми постали спори, неделотворни и недовољно кредибилни. Поред тога, стално чланство и право вета у Савету безбедности УН постали су предмети жестоких критика, посебно када велике силе користе вето како би заштитиле своје интересе и онемогућиле консензус“, оценио је Грајф.

Додаје да смо данас сведоци повратка ауторитаризма, екстремизма, пораста ксенофобије и антисемитизма, као и забрињавајућег пораста броја избеглица и миграната, који беже од насиља, сиромаштва или климатских промена.

„Све то додатно дестабилизује глобални поредак и захтева нови приступ међународној сарадњи, који би укључивао вишеслојни дијалог, реформу постојећих институција, али и нову солидарност међу народима“, прецизирао је Грајф.

Оценио је да је 80 година од оснивања УН прилика да се преиспитају досадашњи резултати, али и да се поведе дијалог о будућности мира и међународне сарадње.

„Свет се суочава с питањем: како спречити да се историја понови“, нагласио је Грајф.

Подсећајући да се ове године обележава 80 година победе над фашизмом Грајф је рекао да Срби, Јевреји, Роми и антифашисти на Балкану имају још један јубилеј који треба да поштују у култури сећања – 80 година од пробоја логора Јасеновац, 22. априла.

„То је био логор истребљања, један од најозлоглашенијих и најбруталнијих од укупно осам логора смрти у Другом светском рату. Јасеновац никада није био ослобођен. Последњих 1.000 логораша, исцрпљених костура, измучених од непрекидног злостављања, прикупили су последње атоме људске снаге и одлучили да крену у пробој из Јасеновца, с циљем да бар један од њих преживи и исприча причу о 57 метода ручног убијања, јер су усташе ретко користиле метке. Био је то царство окрутности. Преживело је само око 80 њих“, нагласио је Грајф.

Амбасадор Љиљана Никшић, координатор највеће изложбе у УН „Јасеновац – право на незаборав“ истакла је да је према неким проценама по завршетку Другог светског рата вођено више од 600 локалних „малих ратова“.

„У тим малим ратовима од 1945. године наовамо погинуло више људи него у оба велика светска рата. Да се и не говори о разарањима и другим последицама које су биле и веће и теже од оних које су оставиле две светске ратне катаклизме. Човечанство згрожено разорним последицама Првог и Другог светског рата, од 1945 наовамо локални ратови били су цена за светски мир“, нагласила је Никшић.

Додала је да је неговање културе мира у атомској ери човечанства постало је „кључно питање опстанка наше цивилизације, више него икада до сада“.

„Човечанство је било на ивици уништења 1962. године. То је био један од критичних момената Хладног рата, који је свет довео на ивицу нуклеарног уништења, али тадашњи председници суперсила САД и Русије Џон Ф. Кенеди и Никита Хрушчов постигли су септембра 1963 договор и тада је успостављена ‘врућа линија’ такозваног ‘црвеног телефона’ између Москве и Вашингтона“, навела је Никшић.

Додаје да и поред чињенице да су савезници 1945. однели победу идеје нацизма и фашизма нису поражене.

„Идеолошка битка и даље траје у виду борбе против оживљавања неонацистичких и неофашистичких, а у региону Балкана и неоусташких групација, у шта су историчари из Шпаније могли и да се лично увере током свог студијског боравка у региону. Све више расте и свест о неопходности сузбијања ревизије историје и важности очувања ‘културе сећања’ ради очувања ‘културе мира’. Наратив и колективна меморија човечанства о страдању како свих народа света, тако и сваког народа појединачно је питање биолошког опстанка наше цивилизације, јер је у конвенционалним ратовима постојала и победничка страна, а у атомском сукобу победника не би било. Зато су дани сећања на разорне последице Првог и Другог светског рата и важне годишњице, ‘чувари свести’ и ‘савест’ човечанства и отклон од самоуништења“, нагласила је амбасадорка Никшић.

Култура сећања није и не треба да буде третирана као „прашњава архива дубоко закопане прошлости”, нити треба да буде инструмент дневне политике, поручила је Никшић.

„Треба да буде светионик и опомена да су заборав и ревизија историје погубни по садашњост и будућност наше цивилизације“, рекла је Никшић.

Додала је да је српска дипломатија на Дан Холокауста 2018. година први пут „изашла на црту у светској дипломатској арени“ у највишем дому народа света, ОУН са изложбом „Јасеновац – право на незаборав”.

„То је била прва изложба Републике Србије о Јасеновцу у УН, али и прва у УН на тему Јасеновца после Другог светског рата и, са седам тона опреме и експоната, најмонументалнија у историји Уједињених нација.

На жалост, Србија је жртва ревизије историјских чињеница и борац за историјски засновану колективну меморију човечанства о страдању свих народа света“, рекла је Никшић.

Нагласила је да су улога и допринос Србије архитектури новог света и оснивања УН, али и Покрета несврстаних, као и победи савезника у Првом и Другом светском рату били су немерљиви за цивилизацијске вредности слободе и мира човечанства. .

„О доприносу Србије говоре 572 српска војна меморијала у око 40 земаља света, па зато, поводом 110 година голготе српског народа у Великом рату и 80 година од победе над фашизмом, достојанствено сећање на жртве, хероизам и војнички стоицизам и неговање културе мира човечанства је најмање што наша генерација може данас да уради“, закључила је Никшић.

 
Ђ. Б. (Ми. Б)