За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
ИН4С, 18. 8. 2024, Битка на Иванковцу код Ћуприје – На данашњи дан
На данашњи дан, 18. августа, 1805 – Срби су на брду Иванковац код Ћуприје, у једној од највећих битака Првог српског устанка, први пут потукли регуларну војску Отоманског царства. Напредовање устаника који су заузели више градова, укључујући Ужице и Карановац (Краљево), узнемирило је султана, који је наредио Хафиз-паши, именованом за…
N1, 17. 8. 2024, Од Церске битке 110 година – али се за долину Јадра ових дана води још једна
Ових дана обележава се 110. година од Церске битке која се зове и „Битка на Јадру“. Једна друга ових година и даље се води. Битка против рударења литијума. Многим становницима Србије јаловиште на Јадру је незамисливо. „Окупација дође и прође, а овај отров што нам спремају траје вековима. Ту је…
РТ Балкан, 16. 8. 2024, На маргинама тензија са Хрватском око културног блага СПЦ: Загонетни пут најскупље цигле на свету
Прича о сирмијумској „најскупљој цигли на свету“, на којој се Душан Дрмановић трудио целих 60 година, није никога потресла. А самом Дрмановићу се и осветила. Археролози који су докторате стекли на цивилизацијским слојевима тла нису никада уважили његов аматерски рад у археологији, па су напросто игнорисали и његову упорност на… ИН4С, 16. 8. 2024, Чика Пера: 103 године од смрти великог краља Петра (Карађорђевића) Ослободиоца – На данашњи дан
Краљ Петар I, унук вожда Карађорђа запамћен као Ослободилац, Стари краљ Чика Пера, умро је на данашњи дан 1921. године. Државна церемонија полагања венаца и одавања почасти биће одржана на Опленцу. Патријарх Порфирије служиће литургију и парастос у Цркви Светог Ђорђа, задужбини краља Петра. Краљ Петар Први Карађорђевић, ослободилац српског…
Јадовно, 15. 8. 2024, Масовни покољ Срба на Мехином стању августа 1941- Илиндански покољи
Само из села: Комесарца, Савић Села, Боговље, Маљевца, Бухаче, Црног Потока, Глинице, Гоjковца, Шиљковаче, Крстиње, Широке Риjеке, Јагровца, Свињице, Рушевице, Делић Пољане, Пашин Потока, Жрвнице, Купленског и Селишта убиjено jе 4.000 српских сељака. Мехино стање jе земљиште на граници Слуњског и Кладушког котара гдjе jе пред рат 1941. године jугославенска… Вечерње новости, 29. 7. 2024, Српска историја се не проучава, већ се живи: Млади амерички истраживач Крис Бојингтон о утисцима са путовања од Винче до Прањана
МЛАДИ Американац Крис Бојингтон недавно је дипломирао на Оклахома стејт универзитету а део његовог дипломског рада била је Србија. Овај младић је у друштву будућих историчара и официра америчке војске у септембру 2023. боравио у редакцији „Новости“ пре одласка у Прањане на обележавање годишњице операције Халијард из Другог светског рата,…
Не заборављамо – Памтимо
Вечерње новости, 14. 3. 2014, Рехабилитован професор Радослав Грујић
Виши суд у Београду рехабилитовао великана науке и патриоту др Радослава Грујића. Нема никакве кривице професора Грујића. Све је учињено из идеолошких и политичких разлога, закључио судија
ИСТОРИЈСКОМ пресудом коју је донео Предраг Васић, судија Вишег суда у Београду, у петак је у Палати правде рехабилитован протојереј СПЦ и академик проф. др Радослав Грујић, великан српске науке, хуманиста и патриота. Њега је 1945. идеолошки Суд части Београдског универитета избацио с посла, затим је одлуком „Одбора 4. насеља НО 1. Рејона“ др Грујић „лишен српске националне части“, а „Државна комисија за утв[...]
РТ Балкан, 15. 3. 2023, Алојзије Степинац: Духовни поглавар НДХ по трећи пут међу европарламентарцима
Преко прања биографије Степинца, Хрвати и црква код Хрвата имају намеру да направе први корак ка фалсификовању сопствене историје и скидања стигме са Хрвата и хрватске цркве, а она је научно доказана: НДХ је спроводила геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима, напомиње историчар Александар Раковић
Трећи пут у Европском парламенту биће организована манифестација посвећена хрватском кардиналу Алојзију Степинцу, личности чија је канонизација, увођење у ред светих, не без разлога, заустављена у врху Ватикана на последњем кораку – папином потпису којим би загребачки надбискуп постао светац.
Послани[...]
Глас Српске, Танјуг, 17. 3. 2022, Парастос за жртве погрома, 17.март да се НЕ понови
У Грачаници је данас обиљежена 18. годишњица погрома над српским народом у покрајини, у присуству директора Канцеларије за Косово и Метохију Петра Петковића.
Парастос страдалима је у манастиру Грачаница служио владика рашко-призренски и косовско-метохијски Теодосије.
Петковић је, након парастора, положио бијеле руже на споменику невиним жртвама "Нестали" испред Дома културе у Грачаници.
Он је, затим, са челницима Српске листе, политичким и институционалним представницима Срба са КиМ, представницима удружења киднапованих и несталих присуствовао и Академији "На заборав немамо право", по[...]
Искра, 15. 12. 2022, Владимир Умељић: ТИШИНА ЈАСЕНОВЦА
Прошло је већ око двадесетпет година откако је позната хрватска књижевница Славенка Дракулић објавила свој трактат „Тишина Јасеновца“ у угледном „Le Monde diplomatique“.
На то ме је „Фонд истине о Србима“ („Foundation for Truth of the Serbs”) из Београда замолио за један осврт, коментар овог њеног текста. Тај прилог је под насловом „Тишина Јасеновца, по Славенки Дракулић“ објављен у следећем броју „Le Monde diplomatique“.
Будући да се на ставу хрватских водећих елита – политичке, клерикалне и интелектуалне – према Србоциду хрватске државе 1941-1945. и Јасеновцу до данас ништа није променило,[...]
Глас Српске, 31.10.2021, Барио: Спомен без крста на Казанима - нови шамар хришћанству
Патрик Барио, члан Међународне комисије за истраживање страдања Срба у Сарајеву од 1991. до 1995. године, рекао је да је спомен страдалим православцима без крста на Казанима у Сарајеву нови шамар хришћанству у БиХ, али и у цијелој Европи.
Барио је истакао да није изненађен што се на обиљежју српског стратишта - јаме Казани у Сарајеву неће наћи пригодан текст, гдје ће јасно писати да су ту Срби били жртве, а џелати њихове комшије муслимани.
„Да на монументу барам пише из кога народа су убице, а ко су биле жртве, тада би можда могла да стоји порука назови Сарајлија: Заувијек ћемо се са туг[...]
