Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде

Мапа Независне Државе Хрватске 1941. године, Извор: Енциклопедија Лексикографског завода Мирослав Крлежа, електронско издање

Мапа Независне Државе Хрватске 1941. године, Извор: Енциклопедија Лексикографског завода Мирослав Крлежа, електронско издање

1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ

Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) 1, највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.

Често се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен од стране Независне државе Хрватске (НДХ) за вријеме Другог свјетског рата?

С правне тачке гледишта, Хрватска не може одговарати за злочине из Другог светског рата јер је Конвенција о спријечавању и кажњавању злочина геноцида донесена 1948. године, а ступила на снагу 1951. године, што значи да се не примјењује ретроактивно, па тако ни на злочине из Другог свјетског рата. Због тога, уосталом, геноцидом нису ни проглашени ратни злочини Њемачке током Другог свјетског рата.

По ријечима професора Кристијана Тамса2 Конвенција о геноциду није створена да би ретроактивном применом „регулисала прошлост“, укључујући холокауст из Другог свјетског рата, већ да би геноцид „спречила у будућности“. 3

 

2. КАКО СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА ИПАК ДОШЛИ ПРЕД МСП

Хрватска тужба против СРЈ (Србије) 4 за агресију и геноцид над припадницима хрватског народа у рату од 1991-1995. године, без обзира што се ради о „историјској иронији“ 5, отворила је могућности да Србија у својој контратужби 6  „укомпонује“ и злочине над Србима, Ромима и Јеврејима на подручју НДХ за вријеме Другог свјетског рата „због бољег разумјевања догађаја од 1991-1995.“ односно „злочина континуитета од стране Хрвата над Србима“ и „тада га суд мора узети у разматрање са осталим доказима и аргументацијом и о њему заузети став“. 7

„Окосница излагања српског правног тима пред судом у Хагу биће дешавања од 1991. до 1995. године, али се не може избећи историјски контекст у којем се реч геноцид јавља у свести Срба“.8

Тачно је да се за тај страшни геноцид над Србима, али и Јеврејима и Ромима, Хрватска провукла уз помоћ политике братства и јединства и није одговарала ни пред једним међународним или националним судом, нити је попут Њемачке била денацификована.

Зато је веома битно да није дошло до узајамног повлачења тужби Хрватске и Србије због геноцида деведесетих прошлог вијека јер преко овог случаја, без обзира на то што геноцид НДХ над Србима није предмет расправе на Међународном суду правде, „докази које ће Србија изнети ући у анале тог суда, а тиме и у историју Другог светског рата на тлу Краљевине Југославије“.

„То ће суштински помоћи да данашња међународна заједница стекне праву представу о масовној трагедији Срба у НДХ и да се објективније и непристрасније виде процеси у испровоцираном и наметнутом растурању СФРЈ.“9

 

3. КАКО ЈЕ ПРЕДСТАВЉЕН ДРУГИ СВЈЕТСКИ РАТ (И ЈАСЕНОВАЦ) ПРЕД МСП У КОНТРАТУЖБИ СРБИЈЕ

Од када је Србија поднијела контратужбу, у разним приликама и на више мјеста укључујући и медије, спекулисало се о томе да ли је и како је у њој приказан Други свјетски рат, посебно логор Јасеновац, као парадигма страдања Срба, Рома и Јевреја у том рату.

Таквим спекулацијама погодовала је и чињеница да је сва документација која је достављена МСП била под ембаргом до почетка главног претреса, који је одржан од 3. марта до 1. априла 2014. године. Контратужба Србије и сви прилози и каснији поднесци писани су на енглеском језику, па су и након објављивања на интернетским страницама МСП недоступни, односно неразумљиви за оне који немају приступ интернету или не разумију енглески или француски, који су службени језици тога суда.

Због свега реченог, а због значаја ове проблематике, у договору са организаторима ове Конференције, одлучио сам да превод10  енглеског оригинала на српски објавим у цијелости и тако га учиним доступним свима заинтересованима, а то су свакако и учесници ове Конференције о Јасеновцу.

3.1. У КОНТРАТУЖБИ

Другом свјетском рату у контратужби Србије посвећено је “Поглавље V”, од 388 до 420 тачке, односно од 135 до 146 странице и од 258 до 294 фусноте. Од тога се на логор Јасеновац односе тачке 412 – 420, стр. 142-144. и фусноте 285-293.

“Поглавље V” представљамо у цијелости, укључујући и фусноте.

(Значење појединих израза: Меморијал је допуна хрватске тужбе, чији су аутори Иван Шимоновић, сада на функцији помоћника генералног секретара СБ УН за хуманитарна питања, Иво Јосиповић, сада предсједник Хрватске, који је поднесен суду у марту 2001.; Тужитељ је Република Хрватска, Тужени је Република Србија)

ПОГЛАВЉЕ V

Упознавање

388. У овом поглављу дискутоваћемо о поглављу 2. Меморијала и његовом односу према историјско-политичкој позадини конфликта који је предмет ове расправе.

389. На почетку, треба нагласити да је презентација чињеница у овом поглављу израђена као одговор на Тужитељеву „званичну“ и дефинитивну интерпретацију догађаја који су довели до распада бивше Југославије. Као таква, такође се бави и догађајима који су у великој мјери ирелевaнтни за ову расправу али се тичу злочина геноцида.

390. Што је још важније, Тужитељева презентација догађаја је једнострана, дизајнирана да прикаже Србе и Србију као једине кривце за распад СФРЈ и за злочине почињене током оружаног сукоба. Уопштено се чини да је Тужитељ покушао не само да докаже наводни геноцид него и да потврди своју званичну тврдњу да је агресију започела ЈНА и Србија нападајући Хрватску 1991. године. Међутим, ова тврдња није само ирелевантна за садашњи процес, већ потпуно пропушта да узме у обзир комплексност распада СФРЈ. У сваком случају, као што ће бити демонстрирано у овој Контратужби, чак и да су све тврдње које је Тужитељ навео тачне, (quod non), то још не може да докаже наводни геноцид.

391. Уз то, Меморијал се не бави чињеницама које су у потпуности релевантне, али не иду у прилог Тужитељу, као што је настајање и владавина хрватског национализма и злочини почињени над Србима у Хрватској током рата 1991-1995. што наликује, како ћемо даље у тексту и појаснити, геноциду над Србима у Хрватској почињеном за вријеме НДХ током Другог свјетског рата, а којим се они баве у само једној реченици.11

392. Ово поглавље ће се бавити само наводима из Поглавља 2 који су релевантни за садашњи случај. Тужени изричито негира све Тужитељеве тврдње које се не налазе у презентацији чињеница у овој Контратужби.

393. Редосљед представљања у овом поглављу ће бити сљедећи: Прво, говорићемо о нацистичкој марионетској држави НДХ и геноциду над Србима током периода 1941-1945, јер су ти догађаји имали значајан утицај на догађаје од 1991. до 1995.

394. Друго, биће показано да се у Меморијалу не налази само искривљена и нетачна слика српског национализма, већ се избјегава и не спомиње уздизање хрватског национализма које је одиграло велику улогу у конфликту у Хрватској. Зато ћемо се у овом поглављу позабавити и са уздизањем хрватског национализма и дискриминаторном политиком и праксом према Србима из Хрватске од стране хрватске националне владе, која је побиједила на изборима 1990.

395. Треће, ово поглавље ће се бавити и развојем српског покрета у РХ и његовим активностима током ескалације сукоба у СФРЈ од 1989. до 1991.

396. Четврто, ово поглавље ће изложити одређене нетачности и погрешке у Тужитељевом прегледу политичких и војних развоја догађаја током конфликта у Хрватској од 1991. до 1995. као што је успостављање УН заштићених подручја у Хрватској и успостављање РСК.

Независна држава Хрватска

397. Меморијал само један параграф посвећује НДХ и само једна реченица у оквиру тог параграфа говори о геноциду над Србима: „Усташе су имплементирале нацистичку политику и прогањале Србе, Јевреје, Цигане и хрватске антифашисте“.12 Са друге стране Тужени сматра да је НДХ и геноцид над Србима имао јако велики утицај наd учесниcима догађаја из 1991-1995. на свим странама, да се о томе треба дискутовати и то узети у обзир када се разматрају ови догађаји. Овој одјељак ће дати неке основне чињенице о НДХ и тада почињеном геноциду. А затим ће бити ријечи о национализму и о рехабилитацији НДХ и усташког покрета за вријеме хрватске националистичке владе која је била на власти 1990-тих.

СТВАРАЊЕ НДХ

398. Независна држава Хрватска13 је проглашена од стране усташа 10. априла 1941. У томе су имали подршку нацистичке Њемачке, Италије и других сила Осовине које су у то вријеме окупирале Југославију. Усташе су терористичка организација која је створена 1931. а која је за циљ имала стварање независне и етнички чисте Хрватске државе. 14 Оснивач покрета и његов вођа био је др Анте Павелић, који је водио НДХ као „Поглавник“ (Führer).

399. НДХ је обухватала већину данашње Републике Хрватске, цијелу Босну и Херцеговину као и Срем, дио данашње Србије, и протезала се све до Земуна, у близини Београда.15 НДХ је била фашистичка марионетска држава која је служила интересима фашистичке Италије и Њемачке. 16

 

Фусноте

  1. Међународни суд правде је главни судски орган Уједињених нација. Сједиште суда је у Палати мира у Хагу, Холандија. Основан је 1945. године према одредбама Повеље Уједињених нација, а почео је са радом 1946. као насљедник Сталног суда за међународно право. Рад Суда карактерише широк опсег судских активности. Главна функција је решавање правних парница које подносе државе и давање правних савета међународним органима и агенцијама. МСП чини петнаест сталних судија које бира Генерална скупштина и Савет безбедности УН са списка лица која nоминују националне групе у оквиру Сталног арбитражног суда. Изборни процес је уређен у члановима 4-12 Статута МСП-а. Судије служе мандат од девет година и могу бити поново изабрани. Избори се одржавају сваке треће године, уз пензионисање трећине судија сваки пут, како би се осигурао кунтинуитет у оквиру суда;
  2. Професор међународног права на Универзитету у Глазгову; члан Правног тима Србије у спору по међусобним тужбама Хрватске и Србије пред МСП о геноциду; 
  3. РТС, 11.03.2014. – „Хаг, нема ретроактивне одговорности“;
  4. http://www.icj-cij.org/search/index.php?pg=1&p2=2&op=0&str=croatia+vs+serbia
  5. Саша Обрадовић, шеф Правног тима Србије у спору по међусобним тужбама Хрватске и Србије пред МСП о геноциду, Записник МСП са главне расправе од 10. март 2014. т.8
  6. http://www.icj-cij.org/search/index.php?pg=1&p2=2&op=0&str=croatia+vs+serbia
  7. Саво Штрбац, предсједник “Veritasa”, експерт у Правном тиму Србије у спору по међусобним тужбама Хрватске и Србије пред МСП о геноциду, Међународни радио Србија (МРС), 10.03.2014. емисија „Таласање“;
  8. Новак Лукић, адвокат из Београда, члан Правног тима Србије у спору по међусобним тужбама Хрватске и Србије пред МСП о геноциду, МРС, 10.03.2014. емисија „Таласање“;
  9. Владислав Јовановић, министар иностраних послова у влади бивше СРЈ, у ауторском тексту објављеном у београдској Политици, 24. фебруар 2014.;
  10. Превела Корана Штрбац, ДИЦ „Веритас“
  11. Меморијал, параграф 2.08
  12. Ibid
  13. За више види L. Hory i M. Broszat, Der Kroatische Ustascha-Staat 1941-1945 (1964); S.G. Pazne, A History of Fascism 1914-1945 (1995), pp 405-411; I. Gutman (уредник и издавач), Енциклопедија Холокауста, Вол. 2, пп. 739-740; Енциклопедија Британика, Књига за 1943. годину, п. 215, под одредницом Хрватска; M.A.Hoare, „Усташки геноцид“, Јужнославенски журнал, Vol. 25, No. 1-2, 2004, pp.29-38
  14.  Ф.Јелић-Бутић, Усташе и НДХ,  Загреб 1977, п. 21.
  15. Мапа НДХ (Annex 1).
  16. Види нпр. Ј.H.W. Verzijl, „Међународно право и историјска перспектива“ (1974), п. 313.
Share on FacebookTweet about this on TwitterGoogle+Pin on PinterestEmail to someonePrint this page

Comments are closed