За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Глас Српске, 4. 7. 2024, Др Зоран Станковић – могао да каже и да докаже
Ми смо у нашој земљи веома незадовољни неким одлукама које су судска већа у Хагу донела, то се пре свега односи на ослобађајућу пресуду Насеру Орићу. Ако би погледали моје изјаве, описе повреда, начин убијања људи у Сребреници и околини од стране јединица Насера Орића, та пресуда је срамна. Ја…
TrebinjeLive, 3. 7. 2024, Премијерно приказан документарно-играни филм о страдању српског народа у Љесковом Дубу [Мапа]
У биоскопској сали Културног центра приказан је документарно-играни филм „Пламени језици Љесковог Дуба“, аутора Небојше Колака. Ово је Колаков дванаести документарни филм, а још једна тужна и ружна тема српске историје са простора источне Херцеговине. То је једна изузетно занимљива прича која говори о стварима код којих ни стручњаци не могу…
Вечерње новости, 30. 6. 2024, Милош Војиновић: Бечки феудални сиситем подизао је углед Србији: У Босни и у Херцеговини 1914. године у кметском положају 93.336 породица
Генерација која је ступила на сцену 1914. године била је сачињена од деце која нису била из угледних породица. Била су то деца из народа. Ова чињеница није промакла истраживачима. Упркос томе, на њој би требало инсистирати, не само како бисмо разумели свет једног младобосанца, већ пре свега како бисмо…
Вечерње новости, 1. 7. 2024, Срце мога оца можда куца у неком другом: Потресне исповести деце отетих на КиМ пре четврт века, који су одрастали у трагању за родитељима
ЗОВЕМ се Милица Вукмировић, мој отац Драган киднапован је 22. јуна 1998. Имам два старија брата и мајку. У моменту када је нестао, имала сам 10 година, а браћа 13 и 14. Не можете детету од 10 година да објасните да је неко отет. До тада сам мислила да се…
ИН4С, 1. 7. 2024, Душан Крцуновић: Тираномахијска побуна ’Младе Босне‘
Посматрано географски и историјски, Жабљаку припада привилегија обиљежавања 110. годишњице сарајевског атентата изложбом која је посвећена Гаврилу Принципу и Младој Босни, коју је приредио бриљантни балканолог др Милош Војиновић. Са ове прозрачне висине Старе Херцеговине и ове трезвеноумне временске дистанце боље се сагледавају, узајамно освјетљавају и разумијевају далекосежни догађаји из…
Искра, 27. 6. 2024, Владимир Умељић: Србоцид, као (узалудни) покушај духовног суицида?
Представници хрватске Владе прете (српским) члановима парламента Црне Горе последицама, уколико демократски, скупштинском већином изгласају предвиђену „Резолуцију о Јасеновцу“. То међутим нема никаквог значаја, осим као показатељ колико хрватске водеће елите прецењују себе, али и држе сопствени народ као таоце једне неискрене и контрапродуктивне политике. Србоцид хрватске државе 1941-1945. јесте… Не заборављамо – Памтимо
Погледи, 14. 10. 2022, Ослобођење Крушевца 14. октобра 1944. године
О догађајима у самом граду, у 9 часова ујутру 14. октобра, поручник Крамер је писао: „Одмах по повратку на свој положај, Кесеровић је наредио напад на Крушевац. Град смо после кратког времена заузели, заробили око 1.500 непријатељских војника и запленили доста ратног материјала“... „Заплењено је у Крушевцу 25 тешких минобацача, 96 пушкомитраљеза, осам тешких митраљеза, око 200 митраљеза, 15 вагона муниције, око 1.200 пушака и око 200 вагона разног материјала“, известио је пуковник Кесеровић
Општом мобилизацијом од 1. септембра 1944. године, Расинско-топличка група корпуса пуковника Драгутина [...]
Глас Српске, СРНА, 23. 7. 2022, Ни послије 23 године нико није одговарао за убиство српских жетелаца
БЕОГРАД - Координација српских удружења породица несталих, убијених и погинулих лица са простора бивше Југославије указала је да ни послије 23 године од убиства српских жетелаца у мјесту Старо Грацко, код Липљана на Косову и Метохији, нико од припадника такозване Ослободилачке војске Косова није одговарао.
“И данас, више од 23 године од успостављања протектората УН на Косову и Метохији на основу Резолуције Савјета безбједности УН 1244, на овој територији влада ’култура‘ некажњивости за злочине почињене над Србима, одсуство поштовања елементарних људских права Срба и одсуство суочавања са пр[...]
РТРС, 1.7.2023, На Велебиту служен парастос за јадовничке жртве
Код Шаранове јаме на Велебиту данас је служен парастос и положено цвијећа поводом обиљежавања Дана сјећања на Јадовно 1941. године када је у комплексу усташких логора смрти Госпић-Јадовно-Паг за вријеме Независне Државе Хрватске на најсвирепији начин убијено више од 38.000 Срба и скоро 2.000 Јевреја.
Молитвено окупљање на Велебиту 14. годину заредом организовало је Удружење "Јадовно 1941" из Бањалуке, уз благослов Његовог преосвештенства епископа горњокарловачког Герасима.
Помен су служили свештеници Епархије горњокарловачке уз присутво великог броја потомака жртава усташких злочина.
[...]
Спутњик, 28. 4. 2023, Коначно на дневном реду Резолуција о усташким зверствима над децом – предлаже се Дан Србоцида
„Резолуција о усташком инфантициду Независне Државе Хрватске над српском, јеврејском и ромском децом у дечјим логрима смрти (1941-1945)“ усвојена је данас у Народној скупштини Републике Србије. По први пут после Другог светског рата, оваква резолуција ће бити покренута пред Уједињеним нацијама, на Међународни дан победе над фашизмом.
Резолуција је представљена на другом дану четвородневне научне конференције „Јасеновац – Аушвиц Балкана“, организоване у знак сећња на преживелу децу усташких стратишта. То је уједно и прва Међународна научна конференција о дечјим логорима смрти, а одржала се у Н[...]
![Вечерње новости, 19. 2. 2025, Расветљена судбина Петра Бадера, једног од чувених 1.300 каплара - Преминуо на рукама регента Александра [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p26058-350x200-no.jpg)
Вечерње новости, 19. 2. 2025, Расветљена судбина Петра Бадера, једног од чувених 1.300 каплара - Преминуо на рукама регента Александра [Мапа]
Када је у нашем листу, у празничном броју за Сретење 2021. године, објављен интервју са архитектом Ивом Оташевићем, потомком породице Бадер, пореклом из Немачке, која је током Великог рата дала двојицу својих синова, Карла и Петра, који су своје животе уградили у темеље победе српске војске, Нишлија Мирослав Величковић, члан Удружења за неговање и чување српске баштине "Кајмакчалан", пронашао је Петров гроб, за којим су потомци трагали више од 100 година.
Овај интервју открива и оживљава причу о двојици браће - Карлу и Петру, који су положили своје животе за победу српске војске. Карл је био [...]
