За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТС, Фонет, 29. 6. 2024, Државна церемонија поводом годишњице Брегалничке битке [Mапа]
Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Немања Старовић предводио је државну церемонију полагања венаца и одавања највиших државних и војних почасти поводом обележавања 111. годишњице од Брегалничке битке на брду Каленица у Штипу, у Северној Македонији. Немања Старовић је рекао да је Други балкански рат био колосални војни…
Глас Српске, СРНА, 29. 6. 2024, Басташић: Јадовно је највећи српски подземни град у Лици [Мапа]
Јадовно је највећи подземни српски град у Лици, а у акваторијуму рта Слана налази се друга српска плава горбница, изјавио је предсједник Удружења „Јадовно 1941″ из Бањалуке Душан Басташић. – Овај страшни бездан, Шаранова јама, само је једна од крашких јама Лике и Велебита у које су мученици често још…
Вечерње новости, 27. 6. 2024, Милош Војиновић: Европа рехабилитује Хабзбуршку монархију: Глорификовање Средње Европе доноси и слику о дивљем и нецивилизованом Балкану
НОВЕ околности довеле су до промене слике аустроугарске историје. Историчари су приметили да је носталгија за Хабзбурзима резултовала у слици Двојне монархије као мултикултурног раја, који је уништен национализмима и неодговорношћу великих сила. Примећено је да историје позног Хабзбуршког царства радо истичу мултиетнички и карактер Аустроугарске у последњим деценијама њеног… РТ Балкан, 27. 6. 2024, Миломир Степић: Права мета Принципових видовданских хитаца
У потцењивачку колонијалну позицију поробљеног српског народа пуцао је Гаврило Принцип. Симболички, пуцао је у оно на чему Запад и дан-данас толико инсистира – пуцао је у границу на Дрини Када су пре 110 година, на Видовдан 1914. године, у Сарајеву одјекнули пуцњи и усмртили Франца Фердинанда и ненамерно његову…
В. новости, Kosovo Online, 28-29. 6. 2024, Положени венци на спомен обележје страдалим мештанима Штрпца [Допуњено, Твитер]
Председник општине Штрпце Далибор Јевтић, потомци убијених и представници Удружења бораца положили су данас венце на спомен обележје у месту Ракановац, у општини Штрпце, где је на данашњи дан 1944. године стрељано 46 мештана ове општине међу којима и дванаесторо деце. Парастос страдалима служио је протојереј Бошко Клисарић. Председник СУБНОР-а… СРНА, 28. 6. 2024, Приказан филм ’Заборављени злочин у Бравницама‘
У Бијељини је вечерас приказан документарни филм „Заборављени злочин у Бравницама“ о злочину Хрватске војске над више од 80 српских цивила у протеклом рату за који до данас нико није одговарао. Аутор Бојан Тргић рекао је Срни да је овај филм о егзодусу српског становништва, прије свега из Доњег Вакуфа,…
Не заборављамо – Памтимо
Срна, 5.7.2015, Парастос за 24 убијених Срба из Крњића
СРЕБРЕНИЦА, 5. ЈУЛА /СРНА/ - У цркви Светог пророка Илије у сребреничком селу Крњићи данас ће бити служен парастос за 24-оро мјештана тог села које су муслиманске снаге из Сребренице и околних села убиле 5. јула 1992. године.
Парастос ће бити служен у 11.00 часова и биће прислужене свијеће за покој душа 24-оро невино убијених Срба, већином цивила.
Биће положено и цвијеће на споменик који су мјештани, уз помоћ Борачке организације и Владе Републике Српске, подигли настрадалим сродницима и комшијама у порти цркве Светог пророка Илије у селу Крњићи.
Предсједник Скупштине општине Сребреница Мил[...]
Спутњик, 15.6.2018, Као пук мајора Гавриловића: Јунаци са Кошара избрисали животе из бројног стања за отаџбину
Пре 19 година 14. јуна завршена је битка за Кошаре на Косову и Метохији у којој је погинуло 108 српских војника. Војни стручњаци су сагласни да је одбрана Кошара спречила копнену инвазију на Србију и да је онемогућила прекид комуникације међу српским формацијама.
Пуковник Љубинко Ђурковић који је командовао одбраном Кошара каже да би после готово две деценије пратећи сијасет параметара које тада нису могли да се сагледају, неко могао да каже да је све на Кошарама могло да буде другачије. Он, ипак, захваљујући сећању свих сабораца и војних стручњака остаје при ставу да није.
„У току извођ[...]
Вечерње новости, 28. 8. 2013, Остоја Милисављевић: Закон министра Будака
Незаобилазни Виктор Новак наглашава као неспорну чињеницу, да је сав високи и виши клер био обузет „фикс идејом да је Провидност одредила НДХ једну особиту мисију одбране западне цивилизације и римокатолицизма од православља“
НЕЗАОБИЛАЗНИ Виктор Новак („Magnum crimen“), Хрват, на основу многих аутентичних докумената, чињеница и својих личних сазнања као очевидац многих догађаја, нарочито из периода владавине тзв. Независне Државе Хрватске, наглашава као неспорну чињеницу, да је сав високи и виши клер, а великим делом и нижи слој хијерархије Католичке цркве у НДХ био обузет „фикс идејом да ј[...]
![РТРС, 6. 11. 2018, Злочин на Глођанском брду без казне [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p23105-350x200-no.jpg)
РТРС, 6. 11. 2018, Злочин на Глођанском брду без казне [Мапа]
На Глођанском брду, код Зворника обиљежено је 26 година од страдања 126 цивила и бораца Војске Републике Српске, које су 6. новембра 1992. убили припадници тзв. Армије БиХ.
Шестог новембра 1992. године на Глођанском брду на свиреп начин убијено је 126 Срба. Страдао је и Саво Казановић, брат Радинке Ивановић.
- Изгубила сам овдје брата 6. новембра. Главе није имао, мучен је, паћен је. Нико до данас није одговарао за ове злочине - истиче Радинка Ивановић, сестра погинулог борца.
Још се трага за посмртним остацима осам убијених Срба. Игор Ложњаковић није изгубио наду да ће пронаћи тијело[...]
![СРНА, 2. 8. 2024, Нови Град: Обиљежен дан страдања цивилног становништва у Другом свјетском рату [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p21554-350x200-no.jpg)
СРНА, 2. 8. 2024, Нови Град: Обиљежен дан страдања цивилног становништва у Другом свјетском рату [Мапа]
Парастосима, полагањем вијенаца и прислуживањем свијећа у Новом Граду је обиљежен Дан страдања цивилног становништва ове општине у Другом свјетском рату, уз поруку да страшни злочини које су усташе починиле над недужним српским цивилима морају остати трајна опомена.
У засеоку Вуруне у Доњем Водичеву служен је помен српским цивилима које су усташе убиле на Илиндан 1941. године.
Парастос код спомен-обиљежја и заједничке гробнице за 33 жртве и на мјесном гробљу гдје су сахрањене још 42 жртве, углавном дјеца служио је свештеник Ненад Радуловић.
Радуловић је рекао да је српски народ претрп[...]
