За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Глас Српске, 14. 12. 2025, Четири деценије од политичке афере: Како су Зец и Душанић протјерани из Бањалуке
Четрдесет година је прошло од догађаја који је крајем 1985. године потресао Бањалуку, привукао пажњу цијеле југословенске јавности и трајно одредио судбину двојице угледних професора – Јована Б. Душанића и Миодрага Зеца. Радило се о највећој политичкој афери тог времена у Бањалуци. Иако су протекле деценије донијеле бројна истраживања и… Спутњик, 2. 1. 2026, Човек који је спасавао мошти цара Душана, српску децу и српске светиње – а неправедно је заборављен [Видео]
Пронашао је мошти цара Душана, спасао српске светиње од усташког уништења, учествовао у спасавању десетина хиљада српске деце и створио кључне научне институције. Седам деценија после смрти, Радослав Грујић остаје симбол неправде и заборава. Српска историја двадесетог века препуна је великих имена која су естала у сенци идеолошких обрачуна и… Искра, 19. 1. 2026, Владимир Умељић: Повампирење Тројног пакта
„Да је тројни пакт усмерен против Србије, сведочи и то што су се две земље и део Србије под контролом УН договорили да направе оклопно војно возило „шота”. Оно је пројектовано у Албанији, а производиће се и на Косову, у оквиру регионалне сарадње која укључује и Хрватску. Све то реализоваће… Глас Српске, СРНА, 21. 1. 2026, Злочини над Србима у акцији „Масленица“ некажњени 33 године [На данашњи дан]
Навршавају се 33 године од агресије хрватских снага на јужне дијелове Републике Српске Крајине (РСК) под заштитом УН у којој је убијено 346 Срба, међу којима и 34 жене, а за ове злочине до данас нико није одговарао иако су злодјела и прогон српског становништва извршени пред очима међународних снага.… Магазин Седмица.ме, 23. 12. 2017, Преживио крематоријум у Јасеновцу [из Архиве]
Покољ четника из уже пратње војводе Павла Ђуришића преживио је Мане-Манојло Вековић, командант гарде у одступници, родом од Мојковца. Мане је после тога успио да дође до четника колашинске бригаде и да опише трагедију четника који су спаљени у крематоријуму у Јасеновцу крајем априла 1945. године. Његова исповијест објављена је… Фондација Заборављени корјени, 9. 1. 2026, Живот и дјело под судском забраном: Драган Гргић (1917-1985) – Корана к’о рана [Преузимање]
Драган Гргић, рођен 1917. године у селу Марин Мост код Цазина (сјеверозапад Босне и Херцеговине), 1961. завршио је писање мемоара на 500 страна. Била је то прва књига о страдању Срба и злочинима хрватских и муслиманских усташа на простору бихаћког краја и јужног Кордуна. Трагични период рата обиљежио је губитак… Не заборављамо – Памтимо
Danas, 21. 10. 2014, Мештани подигли споменик стрељанима пре 70 година код мионичког села Маљевић
Имао сам осам година, чувао сам краве. Једна крава побеже у кукурузе. Кренем за њом, чујем пуцње, а онда видим неколико војника са петокракама како пуцају у неке људе. Унередио сам се од страха. Отрчао сам кући и испричао оцу. Он ми је рекао да никоме не говорим шта сам видео и ту тајну сам чувао до данас – причао нам је Станислав Павловић из мионичког села Маљевић када смо га посетили крајем августа. Хтео је тада, како нам је рекао, нешто да исприча, што га је мучило целога живота. Пре десетак дана, Станислав Павловић је преминуо.
Живео је на узвишењу изнад Мионице, близу јаруга код села Маљ[...]
Политика, 2.6.2018, Први светски рат: Споменици победе и опомене
Знатан број српских војних меморијала и места страдања на тлу Грчке и Македоније, који су настајали до 1941. године, оштећен је или је срушен у Другом светском рату, а делимично и после њега.
У Грчкој се налази 17, a у Македонији укупно 34 српска војна меморијала, од чега је убедљиво највише оних који чувају сећање на Први светски рат и балканске ратове. Ти бројеви наводе се у Каталогу Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, у којем су побројани српски војни меморијали и места страдања изван територије наше земље. Из овог министарства за наш лист су навели да Србија не[...]
РТРС, 2.8.2018, У Вурунама код Новог Града сјећање на Србе страдале на Илиндан 1941.
У засeоку Вурунe, сeла Доњe Водичeво у Новом Граду, данас јe одржан парастос и положeни вијeнци у знак сјeћања на дeсeтинe цивила, прeтeжно жeна и дјeцe, који су у овом мјeсту усташe на звјeрски начин убилe на Илиндан 1941. годинe.
На спомен обиљежје вијенце су положиле бројне делегације као и грађани и мјeштани овог засeока.
Крајeм јула и почeтком августа 1941. годинe у овом погрому убијeно јe и 106 дјeцe, свих узраста, а само у засeоку Вурунe сeла Доњeг Водичeва, у јeдном подруму, заклано јe 24. дјeцe.
Овај датум, који јe од вeликог значаја за српски народ, обиљeжeн јe и на Брeзицим[...]
![Вечерње новости, 12. 9. 2023, Пре 107 година почела битка на Кајмакчалану: Јуриш јунака на ’Врата Србије‘ [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p16252-350x200-no.jpg)
Вечерње новости, 12. 9. 2023, Пре 107 година почела битка на Кајмакчалану: Јуриш јунака на ’Врата Србије‘ [Мапа]
КАЈМАКЧАЛАН је са висином од 2.525 метара, у касно лето 1916, представљао је тактички и стратегијски кључ српског дела Солунског фронта. Без његовог освајања није се могло даље ка Битољу.
То су знали и Бугари, па су Кајмакчалан јако утврдили, бранећи га без обзира на жртве, такорећи до последњег човека.
Српске трупе налазиле су се око Островског језера у Грчкој, а на линији Старков гроб - Старков зуб - Сиви брег - Кајмакчалан - Кочобеј - Флока, куда је пролазила државна граница Краљевине Србије, а Бугари су имали добро утврђене положаје на доминантним висовима, са којих су са лакоћом угр[...]
![Вечерње новости, 20. 3. 2025, Предраг Марковић: Британска тајна служба присвојила пуч 27. марта - Агенти британске службе МИ6 нису могли да раскринкају ни шпијуне у сопственим редовима [Фото]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p27015-350x200-no.jpg)
Вечерње новости, 20. 3. 2025, Предраг Марковић: Британска тајна служба присвојила пуч 27. марта - Агенти британске службе МИ6 нису могли да раскринкају ни шпијуне у сопственим редовима [Фото]
ДОК ЈЕ најчувенији филмски агент МИ6 Џејмс Бонд двадесетак пута раскринкао највеће светске зликовце, стварни агенти ове британске службе нису могли да раскринкају ни шпијуне у сопственим редовима.
Помињали смо културне предрасуде и етноцентризам, али овде је била на делу класна предрасуда. Руководиоци британске обавештајне службе нису могли да поверују да најотменији и најобразованији млади Британци могу да буду искрени приврженици комунизма. И Моран каже да је класна предрасуда толико заслепила естаблишмент да нису могли да виде издају у сопственим редовима.
На другој страни, били су склони[...]
