За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Глас Српске, СРНА, 21. 5. 2024, Вријеме не лијечи ране: Бијеле руже за 12 бањалучких беба, црвена за Слађану
Код Споменика „12 беба“ на бањалучком Новом гробљу данас је служен парастос и положено цвијеће поводом обиљежавања 32 године од страдања 12 бањалучких беба. Цвијеће су положили чланови породица 12 бањалучких беба, министар рада и борачко-инвалидске заштите Данијел Егић, предсједник Републичке организације заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Републике…
Kosovo Online, 20. 5. 2024, Грајф: Резолуција о Сребреници опасан преседан, забрињава тренд политизације историјских трагедија
Израелски историчар и стручњак за холокауст и ратне злочине Гидеон Грајф у интервјуу за Косово онлајн уочи заседања Генералне скупштине УН о резолуцији о Сребреници оценио је да је дубоко забрињавајући тренд политизације историјских трагедија и да би изгласавање овог документа био опасан преседан који не би подстакао на помирење… РТ Балкан, Вечерње новости, Политика, 20. 5. 2024, Четврт века од НАТО бомбардовања КБЦ „Драгиша Мишовић“: Дан кад су и колевке биле мета
Болничка ознака нападачима није значила ништа, као што ни свих ових година није било ни кајања, ни покајања за жртве. И колевке су биле мета, јер је страдало и породилиште Током НАТО бомбардовања 20. маја 1999. године, у 00:50, погођен је Клинички болнички центар „Др Драгиша Мишовић“, када је погинуло…
Глас Српске, 20. 5. 2024, Представљен Атлас злочина над Србима: Правосуђе нијемо и на убиства дјеце
Злочини над Србима вршени су у континуитету, а почетак 1993. године обиљежило је убијање Срба на Божић у Кравици и неколико дана касније у Скеланима, рекао је данас вршилац дужности директора Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Виктор Нуждић пред промоцију Атласа злочина над Србима…
Политика, 19. 5. 2024, Озакоњено насиље над језиком и српским идентитетом
РАЗГОВОР НЕДЕЉЕ: СРЕТО ТАНАСИЋ, председник Одбора за стандардизацију српског језика У светлој канцеларији са погледом на Српску академију наука и уметности окружен хиљадама књига, за столом прекривеним папирима из којих провирује први број ”Политике” седи лингвиста Срето Танасић. Али ни у једној од сам бог зна колико стручних књига не… Вечерње новости, 18. 5. 2024, Обележен Дан сећања на жртве нацистичког прихватног логора Земун на Сајмишту
ПРОШЛО је пуних шест година откако су „Новости“ откриле масовну гробницу са посмртним остацима око 6.500 српских жртава страдалих у Прихватном логору Земун, на Сајмишту, и покренуле акцију да се ово место достојно обележи. Да ће жртве добити већи споменик за који ће се знати да је у питању једна…
Не заборављамо – Памтимо
Глас Српске, 5.9.2020, Спиридон Шпиро Боцарић 1937. године забиљежио призоре Врбаске бановине: Од заборава сачувао благо које троши зуб времена
Спиридон Шпиро Боцарић (Будва, 24. мај 1876–логор Јадовно, 19. јул 1941), сликар и први управник Музеја Врбаске бановине у Бањалуци, снимио је 1937. године документарни филм Градови и предјели Врбаске бановине.
Филм траје 40 минута и приказује мјеста, природне љепоте, фолклор, ликове и обичаје. Изгледа да Боцарићева одлука да узме филмску камеру није била само умјетнички порив, већ прије свега, жеља да на целулоиду сачува национално благо које троши зуб времена.
Податке о овом драгоцјеном етнографском запису на филмској траци дала нам је Славка Миросављевић, кустос у Музеју Републике Срп[...]
Срна, 31.05. 2015, Вече сјећања на жртве усташког терора
СТОКХОЛМ, 31. МАЈА /СРНА/ - У Стокхолму је одржано Вече сјећања поводом 70 година од пробоја јасеновачких логораша из комплекса усташког концентрационог логора за истребљење Срба, Јевреја и Рома, саопштено је из добротворне организације "Меморијална фондација Јасеновац холокауст".
Вече сјећања су организовали Амбасада Србије у Шведској, невладина организација "Биро Републике Српске у Шведској", Фондација "Царица Јелена", Црквена општина Свети Сава - Стокхолм и Раднички универзитет у главном граду Шведске.
Програм комеморације, која је одржана у препуној сали Радничког универзитета у Стокхолм[...]
Вечерње новости, 28. 11. 2021, Срби постали Македонци по рецепту Коминтерне: Историчар Борисав Челиковић истраживао Операцију расрбљавања после Другог светског рата
НАЈТЕМЕЉНИЈА операција расрбљавања Срба после Другог светског рата изведена је на територији бивше југословенске републике Македоније, открио је историчар Борисав Челиковић истражујући смишљено "изгубљене" етнолошке радове из ове области.
Упознавање са њима не може да исправи грешке из прошлости, али је упозорење да се исте грешке не понове.
- Ишчитавањем најстаријих списа о насељима и пореклу становништва српског народа, насталих у другој половини 19. и првој половини 20. века и поређењем са оним написаним после Другог светског рата, можемо сазнати на који начин је обављано расрбљавање [...]
Стање ствари, Искра, 22. 9. 2018, Милан Ружић: Ако су наше хероје називали „сенкама у ритама“, шта смо онда ми данашњи Срби?
Беседа Милана Ружића којом је, у порти цркве „Свети Ахилије“ у Ариљу, отворена свечана академија поводом стогодишњице од пробоја Солунског фронта
На Малу Госпојину, у порти цркве „Свети Ахилије“ у Ариљу, одржана је свечана академија поводом стогодишњице од пробоја Солунског фронта и победе у Првом светском рату, а под називом „Србија на ранама саздана“.
После литургије, служења парастоса страдалницима, обиласка крајпуташа у ариљском крају и вечерње службе, уследила је академија у оквиру које је наступао хор „Свети Николај Жички“ из Љубића, ученици Средње школе „Свети Ахилије“ који су извели [...]
Политика, 1. 6. 2025, Сећање на усташки масакр у кладушкој цркви
Храм Светог Георгија у којем је 1941. је на зверски начин ликвидирано више од 500 Срба добио је статус националног споменика БиХ
Велика Кладуша – Храм Светог Георгија у Великој Кладуши, изграђена 1901, а освећена 17. новембра 1913. године, у којој су усташе 29. јула 1941. на зверски начин ликвидирале више од 500 Срба из Босанске Бојне, Градине, Буковља, Глинице и других села, недавно је добила статус националног споменика БиХ.
Црква је прво припадала парохији Врело, а од 1941. Глинској парохији. Данас је у саставу Бихаћко-петровачке епархије. Током градње, администратор је био Леонид Јер[...]
