За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Medija centar 016, 17. 2. 2024, Црквена општина Бојник: Помен невино страдалим у Другом светском рату [Мапа]
Његово Преосвештенство Епископ нишки г. Арсеније служио је помен невино пострадалим Пусторечанима. Дејан Антић: Дан сећања на страдале цивиле у Бојничком масакру, ове године први пут ушао у државни календар важних историјских догађаја БОЈНИК – Дан сећања на страдале цивиле у Бојничком масакру, ове године је први пут ушао у…
Политика, 17. 2. 2024, СПЦ у Хрватској после 1945: Лички рат против Бога
У Плитвичком Љесковцу, на изворишту Плитвичких језера, усташе су 1941. срушиле цркву Лазарицу, педантно, скидајући камен по камен. Демонтажу храма, под присилом, извеле су три групе Срба који су, после, скоро сви побијени. У лето 1991. тадашњи Епископ горњокарловачки Никанор (Богуновић) осветио је нове темеље. Потписник ових редова разговарао је…
ДИЦ Веритас, Happytv, 17. 2. 2024, Породица Олујић убијена само зато што су Срби: Хрвати су на данашњи дан изрешетали Радомира, Аницу, Милену (16) и Марка (13)
Они су упали у кућу Србина Радомира Олујића са циљем да ликвидирају њега и његову породицу, затим опљачкају, а кућу минирају експлозивом Породица Олујић ликвидирана је 1992. Зверски су је убили припадници хрватске паравојске ХОС. Хрватско правосуђе је, после 24 године, на смешне затворске казне осудило Томислава Мадија, Марија Јурића,…
СРНА, 16. 2. 2024, Боснић: Потпишимо петицију за Резолуцију о геноциду над Србима у НДХ [Иницијатива]
Покрет Срба Крајишника позвао је све држављане Србије да се одазову потписивању петиције да у парламенту Србије буде донесена резолуција о усташком геноциду над српским народом у Независној Држави Хрватској /НДХ/ како би коначно била исправљена вишедеценијска неправда према страдалима и спријечен све отворенији ревизионизам. Онлајн петицију под називом „Петиција…
Политика, 16. 2. 2024, СПЦ у Хрватској после 1945: Црвена (не)вера за амнезију геноцида
Зашто су комунисти и њихови трабанти у Крајини, годинама, деценијама после Другог светског рата, рушили српске цркве преостале од усташког терора, прогањали и премлаћивали попове и архијереје и харангирали против било какве манифестације православне религиозности?! После усташког мегазлочина, јединственог у познатој историји због злурадог уживања (сладострашћа) у крвничком садизму, политичке…
РТ Балкан, 16. 2. 2024, Годишњица злочина у Ливадицама: Маказе у торти осумњиченог, бекство из Бондстила и 12 невиних Срба
Албанац Фљорим Ејупи, чији је ДНК нађен на опушку на месту злочина, осуђен је на 40 година затвора, а затим правоснажно ослобођен кривице. Породицама побијених остали само бол и патња О бомбашком нападу на аутобус „Ниш-експреса“, у Ливадицама код Подујева пре равно 23 године, када је убијено 12, а рањено… Не заборављамо – Памтимо
РТРС, 12.6.2016, Битка на Сутјесци - симбол отпора фашизму
У Долини хероја на Тјентишту данас су обиљежено 73 године од Битке на Сутјесци у којој је за тридесетак дана борбе 1943. године погинуло 7.500 бораца.
Овој свечаности, коју је организовао Одбор Владе Републике Српске за његовање традиција ослободилачких ратова, присуствовало је више стотина поштовалаца тековина НОБ-а из Републике Српске, Федерације БиХ, Србије, Црне Горе и Словеније.
Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић поручио је да је Сутјеска симбол херојства, части, неустрашиве борбе против далеко бројнијег непријатеља, те слободе којој је уви[...]
![Слободна Херцеговина, 20. 3. 2017, Крвави камен херецеговачки: Устанак за опстанак [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p11338-350x200-no.jpg)
Слободна Херцеговина, 20. 3. 2017, Крвави камен херецеговачки: Устанак за опстанак [Мапа]
Фељтон о страдању Срба у Херцеговини од стране усташа завршавамо текстом о херцеговачком устанку, покренутом из потребе да се билошки опстане.
Трагична драма српског народа Херцеговине, започета стварањем „Независне Државе Хрватске“ (10. април 1941. године), учинила је овај кршевити крај ареном најгнуснијих злочина које је запамтила свјетска историја, али и колијевком првог масовног устанка против фашистичке тираније у поробљеној Европи.
Оно што су подивљале усташке хорде починиле у прољетним и љетним покољима херцеговачких Срба 1941. године превазилази машту и бестијалност најсвирепијих[...]
СРНА, 6.10.2010, Муслиманске снаге на превару убиле борце и медицинско особље
БИЈЕЉИНА, 6. ОКТОБРА /СРНА/ - Муслиманске снаге ратне владе у Сарајеву су на данашњи дан 1994. године, прошавши кроз демилитаризовану зону под контролом мировних снага УН у близини Сарајева, убиле четири медицинске сестре и 17 војника Војске Републике Српске.
Злочин је извршен на превару - муслиманске снаге су тада, уз помоћ Унпрофора, прекршиле примирје и 6. октобра 1994. године око 5.00 часова ујутро напале шатор у којем се налазило командно одјељење, инжењерија и санитетско особље.
Злочин је почињен у мјесту Чакље на Бјелашници, у општини Tрново /данас у Федерацији БиХ/.
Убијени су[...]
Срна, 28.6.2015, Седам деценија од масовног погубљења младих четника
ФОЧА, 28. ЈУНА /СРНА/ - Код јаме "Понор" у Миљевини код Фоче служен је помен за више хиљада припадника Југословенске војске у отаџбини који су крајем маја 1945. године убијени на том мјесту.
Према свједочењима мјештана, младе четнике из Ваљева, Чачка, Краљева и других градова у Србији, који су мобилисани у септембру 1944. године, тадашња нова комунистичка власт убијала је као ратне заробљенике, без суђења.
Мјештанин Миливоје Станић, који је тада имао осам година, присјећа се да су голобрадим младићима из авиона бацани леци да се предају и да им се ништа неће десити.
"Масовно су се предавали[...]
Политика, 17. 2. 2024, СПЦ у Хрватској после 1945: Лички рат против Бога
У Плитвичком Љесковцу, на изворишту Плитвичких језера, усташе су 1941. срушиле цркву Лазарицу, педантно, скидајући камен по камен. Демонтажу храма, под присилом, извеле су три групе Срба који су, после, скоро сви побијени.
У лето 1991. тадашњи Епископ горњокарловачки Никанор (Богуновић) осветио је нове темеље. Потписник ових редова разговарао је тада са јединим Србином (или једним од ретких) који је некако умакао егзекуцији, после рушења цркве.
У пролеће претходне године, у парку у Грачацу (јужна Лика), основан је локални одбор Српске демократске странке. Присутном аутору овог текста, из[...]
