За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТ Балкан, 14. 3. 2024, Глобална агенда џендер идеологије: Деконструисање језика и човека
Не пристајемо да било коме због тога што говори српским језиком буду ускраћена људска права, а поготову да због тога буде кажњаван, наводи се у поруци патријарха Порфирија учесницима скупа „Правни аспекти и последице Закона о родној равноправности“ у организацији СПЦ и Матице српске Ми не говоримо и нећемо говорити…
Спутњик, 13. 3. 2024, Филм о две деценије Погрома – сведочанство о линчу српског народа на Косову и Метохији [Видео]
Потресна и нестварно сурова сведочанства о линчу српског народа на Косову и Метохији 17. марта 2004. године повезана су у хронологију злочина који чине филм „Досије Косово – Погром“. Разуларена албанска руља, паљење цркви, школа, болница, кућа, станова, живота представљени су у четвртом филму серијала „Досије – Косово“ ауторке Слађане… Глас Српске, СРНА, 13. 3. 2024, Снимањем свједочанстава чувају сјећање на страдање Срба: Потписан меморандум о сарадњи
Предсједник Организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила града Добоја Игор Филиповић и директор Фондације Визуелни архив српског страдања Денис Бојић потписали су данас Меморандум о сарадњи с циљем снимања свједочанстава о страдању Срба у Одбрамбено-отаџбинском рату. Предсједник Републичке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Исидора Граорац…
SrbinSide.rs, 037info.net, 28. 10. 2013, Двапут обешен [из Архиве]
За време Првог светског рата у крушевачкој касарни „Цар Лазар“ обешено је и стрељано на стотине родољуба који су се борили против окупатора, а једна егзекуција изазвала је посебну пажњу јавности. О томе је писао и књижевник Војислав Илић. После борби за одбрану Београда, многи угледни људи повукли су се… ИН4С, Светигора, 11. 3. 2024, Александар Вујовић: Цртице из живота православних Срба у Враки и Скадру од прије 100 година
У прилогу доносимо текст о стању православних Срба у Скадру и Враки прије 100 година у тексту који је првобитно објављен у Календару „Вардар“, Календару Кола српских сестара за просту 1923. годину +++ ИМА ЛИ НАШЕ ЈЕДНОВЕРНЕ БРАЋЕ, ПРАВОСЛАВНИХ ЦРКАВА, ШКОЛА И СВЕШТЕНИКА У СЕВЕРНОЈ АЛБАНИЈИ ? Сваки је Народ… Глас Српске, Срна, 11. 3. 2024, Обиљежен Дан сјећања на страдалу дјецу Српског Сарајева
У дворишту Основне школе (ОШ) “Свети Сава” у Источном Новом Сарајеву данас је служен помен и положени су вијенци на спомен-обиљежје поводом Дана сјећања на страдалу дјецу Српског Сарајева, којем је присуствовала српски члан Предсједништва БиХ Жељка Цвијановић. За Дан сјећања на убијену и страдалу дјецу Српског Сарајева проглашен је…
Не заборављамо – Памтимо
РТС, 18. 6. 2024, На Мердару преузети посмртни остаци троје цивила убијених на КиМ пoсле доласка међународних снага
Представници београдске делегације Радне групе за нестала лица преузели су на прелазу Мердаре од делегације Приштине идентификоване посмртне остатке троје цивила српске националности, који су убијени у Урошевцу, Призрену и Приштини током 1999. године.
Посмртне остатке Момира Миленковића (47) из Призрена преузели су чланови његове породице, док су у име породица представници београдске делегације, преузели посмртне остатке Перке Младеновић (77) из Урошевца и Светислава Ђапа из Приштине.
Како је рекао шеф београдске делегације Радне групе за нестала лица на КиМ и председник Комисије за нес[...]
СРНА, 5. 7. 2024, Фотографије убијених Срба уз пут Братунац - Сребреница
Фотографије 600 убијених и погинулих Срба, већином цивила из братуначке и сребреничке општине вечерас су постављене поред пута од Братунца према Сребреници као свједочанства почињених злочина над српским цивилима на том подручју.
Постављање фотографија организовали су чланови организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих српских цивила из ове двије општине.
Брано Вучетић из Братунца, који је рањен са девет година и био у логору у Сребреници, каже да су међу фотографијама и слике његове мајке, оца и малољетног брата, који су убијени у њиховом селу Бјеловац.
"Желимо да [...]
СРНА, 17. 7. 2019, Помен Дражи Михаиловићу у Београду и Билећи
У цркви Ружици на Калемегдану у Београду данас је служен помен команданту Југословенске војске у отаџбини ђенералу Драгољубу Дражи Михаиловићу, поводом 73 године од његове смрти.
Помен, који је свом деди дао потпредсједник Покрета обнове Краљевине Србије Војислав Михаиловић служило је свештенство Српске православне цркве у присуству поштовалаца Равногорског покрета који је основао генерал Михаиловић.
Академик Матија Бећковић сматра да ће "кад тад" морати да се сазна гдје је сахрањен Михаиловић.
"Каже ми један новинар да у Београду вероватно има једно 15 људи који знају где је тај гроб, али [...]
Глас Српске, 29. 12. 2024, Јован Петровић Курсула: Симбол борбе за правду и слободу
Када је 2016. анкетирано знање у школама Србије на питање ко је био Јован Курсула, 86 одсто ученика је заокружило одговор „вероватно неки лик који се борио против Немаца“.
То и многи други показатељи су одавно требали зазвонити на узбуну и тражење одговора шта је са изучавањем националне историје у Србији, али и у Републици Српској.
Просто је несхватљиво да у финалну фазу једног квиза прођу такмичари „врло потковани“ знањем, а који рецимо не знају како се звао отац краља Милутина и слично, али зато знају да је Карло Велики син Пипина Малог и наравно сву генеалогију енглеских краљева.
Гдје с[...]
Вести онлајн, 11.8.2020, Милутин Станчић: И под Турцима нам било боље!
Док је пажња јавности последњих недеља окренута Хрватској због обележавања „Олује“ и Црној Гори у којој не престаје прогон српског свештенства и монаштва Милутин Станчић, један од оснивача Српског културно-информативног центра СПОНА оцењује у интервјуу за „Вести“ да је положај Срба у Северној Македонији на прагу „преживљавања“ јер не само што су без слободе вероисповести, литургије се служе у параклисима по становима и кућама, без храмова, већ и не постоји тачан податак колико је Срба тачно у овој држави!
На констатацију да је потпуно невероватно да нема податка о броју Срба у Северној Маке[...]
