За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба

Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Логори за Србе у Аустроугарској
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Логори за Србе у Бугарској
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Зашто „Српски меморијал“?
Печат, 14. 6. 2024, Никола Милованчев: Смрт у Павиљону – логор Земун 80 година касније
На 75. годишњицу распуштања стравичног концентрационог логора Земун, 2019. одржано је прво сабрање на јеврејском делу земунског гробља, служен парастос и опојане српске и друге православне жртве логора којe ту почивају. Ове, 2024. године, уприличен је крсни ход, а први пут у осам деценија служена је и заупокојена литургија. Доказ… Спутњик, 15. 6. 2024, Ово нисмо учили: Када се Дара из Јасеновца обратила ђацима из Земуна уследио је шок
У времену прекрајања историје Земунска гимназија труди се да ђацима представи истину о дешавањима у Другом светском рату уз речи директних учесника. Потресно сведочанство Јелене Бухач Радојчић, оригиналне „Даре из Јасеновца“ било је више од часа историје, створило је нове везе. Млади желе даље да истражују најмрачнију страницу српске историје.… ИН4С, 15. 6. 2024, На данашњи дан убијен Свети новомученик Харитон Архангелски
Иако још није канонизован од стране СПЦ, монах Харитон је у народу одавно поштован као новомученик, а забележени су и примери мироточења његових икона. Монашки пут Отац Харитон (Лукић) рођен је на Аранђеловдан, 21. новембра 1960. године, у селу Луковачка Река код Куршумлије, у радничко-сељачкој породици, са много деце, а…
Глас Српске, СРНА, 15. 6. 2024, Обиљежавање 32 године од егзодуса из долине Неретве: Дани бола за српски народ [Мапа]
ИН4С, Јадовно, 14. 6. 2024, Свједочанство о злочинима у госпићкој казниони 1941. [Мапа]
Убиjали су свакодневно, одвозили на Велебит и тако убиjали над безданим jамама. Готово колико су их дневно одвозили из Госпића на Велебит, толико су довозили нових заточеника. Своjу изjаву о хапшењу и убиjању Срба у госпићкоj казнионици Окружног суда у Госпићу и логору Јадовно на Велебиту дао jе Анте Антуновић…
Глас Српске, 14. 6. 2024, У селу код Босанског Грахова умрла посљедња Српкиња
БОСАНСКО ГРАХОВО – У селу Уништа код Босанског Грахова умрла је посљедња Српкиња – деведесет трогодишња Боја Ковачевић. На мјесном гробљу у Уништима на посљедњи починак испраћена је старица Боја, која је била једини српски повратник. Осим родбине и пријатеља, на вјечни починак испратили су је парох врлички Лазар Пријић…







