За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
СРНА, 10. 10. 2023, Обиљежено 28 година од егзодуса Срба из Санског Моста, парастос у Мркоњић Граду
Симболичним бацањем цвијећа у ријеку Сану у Приједору је данас обиљежено 28 година од егзодуса Срба из Санског Моста, гдје је до рата живјело њих 27.000. Драгана Радовић избјегла је из Санског Моста на данашњи дан 1995. године са троје дјеце и тога дана погинуо је њен муж. „Живјела сам…
Вести, 10. 10. 2023, Роверто: Одали почаст прецима
Као и сваке године на Михољске задушнице, некадашње најактивније чланице Кола српских сестара окупиле су се испред костурнице Кастел Данте у Роверету да одају почаст прецима који су у вихору Првог светског рата страдали у овом делу Италије. Снежана Петровић, Љиљана Стевовић, Светлана Бараћ и Сања Дробњак нису никада прекинуле…
Вечерње новости, 2. 8. 2023, В. Голубовић, П. Павловић, Н. Нешић: ОТКРИВЕНА ТАЈНА СРПСКЕ ХЕРОИНЕ О ДЕВОЈАШТВУ: У рату са Бугарима Милунка се прославила, добила чин и медаљу за храброст
О ТОМЕ када се, како и где Милунка Савић пријавила као добровољац у борбени састав српске војске нема записа у Савезу удружења српских ратних добровољаца 1912-1918, њихових потомака и поштовалаца у Београду, где се чувају документи о учешћу добровољаца у ослободилачким ратовима Србије до 1918. године. Комплетни спискови ратних добровољаца…
Вечерње новости, 9. 10. 2023, Kонференција о новим документима из периода папе Пија XII: Знао је за погроме и о њима ћутао
Папа Пије XII (1939-1958) знао је све о погрому Јевреја, а судећи по говору емитованом на радију на вече уочи римокатоличког Божића 24. децембра 1942. и о свим другим масовним злочинима нацистичких режима и њихових сателита. То значи да је био упознат и са монструозним злочинима усташке НДХ. Тог дана,…
Вести, 9. 10. 2023, На данашњи дан: Дан кад је убијена прва Југославија
Краљ Александар Ујединитељ, творац Југославије, главнокомандујући Србије у победничким ратовима од 1912. до 1918. убијен је на данашњи дан 1934. године. Син краља Петра Карађорђевића и Љубице Петровић, познате као Зорка, рођен је у Цетињу 16. (односно 4. по јулијанском календару) децембра 1888. Кнез Петар син кнеза Александра, унук Карађорђев,…
Вечерње новости, 8. 10. 2023, Холокауст излази из подрума Ватикана: Теме ће се одразити на будуће односе католика и Јевреја, али и православаца
УЛОГА папе Пија XII, са новооткривеним документима из његовог понтификата у време Другог светског рата и њихов значај за јеврејско-хришћанске односе биће централна тема Међународне конференције на римском Универзитету Грегоријана од сутра до 11. октобра. Биће то највећи сусрет икада организован по отварању ватиканских архива на захтев папе Фрање, који…
Не заборављамо – Памтимо
Српски институт Цирих, 7. 12. 2023, Отворена изложба „Агонија Васкрсења“ монахиње Марије (манастир Јасеновац) Фото
Српски институт је у Цириху свечано отворио изложбу иконичних слика монахиње Марије на тему: „Агонија Васкрсења“.
У храму Успења Пресвете Богородице у Цириху је на празник Ваведења, у понедељак, 4. децембра 2023, свечано отворена изложба иконичних слика монахиње Марије (Антић) из манастира Рођења Светог Јована Крститеља у Јасеновцу, у Епархији пакрачко-славонској СПЦ.
Благословом епископа аустријско-швајцарског Андреја, који је почасни председник Српског института у Швајцарској, Институт је у сарадњи са црквеном општином Цирих, храмова Св. Тројице и Успења Пресвете Богородице, Друштвом П[...]
Завичајни музеј Градишка, Српска инфо, 5. 3. 2021, Краљевски пилоти на платну: Историјски подухват у Лијевчу ускоро на филму
Завичајни музеј Градишка у сарадњи са градском управом почео је снимање документарно-играног филма о пилотима, херојима Краљевског ваздухопловства који су прије 80 година, са аеродрома у Ровинама и Александровцу бомбардовали положаје Трећег рајха.
Током Априлског рата, наглашава историчар из Градишке Бојан Вујчић, пилоти Краљевског ваздухопловства су 1941. године, након њемачког бомбардовања Београда, полетјели са аеродрома у Лијевче пољу и узвратили по циљевима Трећег рајха у Грацу и Марибору.
– То је важан догађај о којем се овђе мало зна, осим у свједочењима старијих мјештана. Постоји мно[...]
ИН4С, 25. 7. 2023, На данашњи дан: Рођен Гаврило Принцип (1895-1918)
*
Тромо се време вуче
И ничег новог нема,
Данас све као јуче,
Сутра се исто спрема…
И место да смо у рату,
Где бојне трубе јече,
Ево нас у казамату,
На нама ланци звече.
Ал’ право је реко
пре Жерајић, соко сиви
Ко хоће да живи, нек мре,
Ко хоће да мре, нек живи.
[...]
Политика, 7, 5. 2024, Дан када је Ниш засут касетним бомбама: Масакр оружјем које забрањују све међународне конвенције
У агресији НАТО-а пре 25 година, 7. маја, први пут су бачене касетне бомбе на СРЈ и Србију. Убијено је 16 људи, а више од 50 повређено. Уништено је преко 125 стамбених зграда, изгорело је до пепела небројено породичних кућа, у ватреној стихији нестало је више десетина аутомобила
Пре четврт века на данашњи дан први пут после Другог светског рата, и први пут у агресији на СРЈ и Србију, из авиона НАТО алијансе бачени су смртоносни товари – Ниш је засут контејнерима с касетним бомбама. „Наранџасте убице”, које су свим међународним конвенцијама о ратовању забрањене, усмртиле су 16 људи, међу кој[...]
Политика, 2. 4. 2023, Српске цркве и гробља и даље на удару у Федерацији БиХ
Храм Преображења Господњег у Пофалићима скрнављен је и пљачкан чак 40 пута
Сарајево – Скрнављење српских богомоља, гробаља и спомен-обележја, као и пљачка српске имовине на подручју Федерације БиХ (ФБиХ) уобичајене су и честе појаве, којима бошњачка политика не придаје никакву важност. На сваки појединачни случај, а било их је напретек, одговарано је само обећањем да ће починиоци бити откривени и санкционисани. И на томе се углавном све завршавало.
Према непотпуној евиденцији Одбора за заштиту права Срба у Федерацији БиХ само у првих десет месеци 2022. године забележена су 62 напада на г[...]
