За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба

Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал

Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.

Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.

Логори за Србе у Аустроугарској

Људски губици српског народа у 2. светском рату

Логори за Србе у Бугарској

Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Зашто „Српски меморијал“?
Стање ствари, Искра, 20. 4. 2023, Милош Ковић: О геноциду над Србима у Првом светском рату

Оно што се догађало са Србима 1914-1918. сасвим одговара дефинисаном појму геноцида у Конвенције Уједињених нација о геноциду (1948) Да ли су у Првом светском рату Срби претрпели геноцид? У српској историографији ово питање и данас изазива несналажења и недоумице. Срби су, наиме, заједно са Русинима, први народ који је,…
СПЦ, Епархија рашко-призренска, 19. 4. 2023, Напад на Цркву Светог Пантелејмона у Призрену

Епархија рашко-призренска осуђује најновији напад на српску православну цркву у Призрену. Епархија рашко-призренска СПЦ данас је објавила вест да су у ноћи између васкршњег понедељка и уторка 17/18 априла непозната лица бацила молотовљев коктел на црквицу Св. Пантелејмона у Призрену, у насељу Поткаљаја. Ватра је угашена на време захваљујући случајном…
СРНА, Веритас.инфо, 20. 4. 2023, НАТО прије 24 године усмртио четворо избјеглих Крајишника

НАТО авијација је 21. априла прије 24 године на Косову и Метохији бомбардовала избјегличко насеље Срба из Републике Српске Крајине и БиХ и убила четворо људи међу којима осмогодишње дијете, саопштио је Информационо-документациони центар „Веритас“. Напад на избјегличко насеље „Маја“, смјештено у седам објеката пољопривредног газдинства „Ероник“, услиједио је у…
РТРС, 20. 4. 2023, Обиљежавање 80 година од битке на Озрену; Помен страдалима

На Озрену се сутра и прекосутра одржава обиљежавање 80 година од битке на вису Краљицa на Озрену у Другом свјетском рату. Војске нацистичке Њемачке и злочиначке Независне Државе Хрватске повеле су почетком априла Офанзиву Тојфел три (Ђаво три) против српског народа Озрена у циљу уништења Озренског четничког одреда ЈВуО и…
РТРС, Срна, 19. 4. 2023, Промовисана сабрана дјела академика Милорада Екмечића

У Бањалуци је данас промовисан петнаестотомни свезак Сабраних дјела академика Милорада Екмечића која је објавила „Православна реч“ из Новог Сада, заједно са Архивом АП Војводина, што представља изузетан кулутурни и научни подухват. Предсједник Академије наука и умјетности Републике Српске /АНУРС/ Рајко Кузмановић рекао је током представљања у овој институцији да…
Стање ствари, 17. 6. 2019, Славиша Перић: „Савезничко“ бомбардовање Смедерева 1944. године [из Архиве] Видео

У Смедереву није било немачке противваздушне одбране, те “савезници” нису претрпели никакве губитке. Поједини извештаји говоре да је око 3 тоне бомби, које нису бачене на град, откачено у повратку над Јадранским морем. Звучи познато? Тачно пре 75 година, 11. јуна 1944. године извршено је прво од три “савезничка” бомбардовања…