За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба

Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал

Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.

Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.

Логори за Србе у Аустроугарској

Људски губици српског народа у 2. светском рату

Логори за Србе у Бугарској

Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Зашто „Српски меморијал“?
РТВ, Танјуг, 27. 1. 2023, Зуроф: Главни проблем данашњице – извртање Холокауста

ТЕЛ АВИВ – Директор Центра Симон Визентал Ефраим Зуроф изјавио је да је један од главних проблема данашњице „извртање Холокауста“ које је, веома распрострањено у посткомунистичким „новим демократијама“ у источној Европи. Зуроф је у ауторском тексту објављеном за Times of Israel, поводом Међународног дана сећања на жртве Холокауста рекао…
Глас Српске, 27. 1. 2023, Коријен мржње према Србима сеже дубоко у прошлост: Књига “Зашто Јасеновац” промовисана у Српској

БАЊАЛУКА – Да би се сагледао узрок зла, које је претходило геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима у Другом свјетском рату у Независној Држави Хрватској, мора се кренути испочетка, од самог коријена мржње, која је на крају довела до неслућених злочина, непојмљивих здравом разуму. Поручено је то са промоције књиге…
Стање ствари, 24. 1. 2023, Адвокатска канцеларија Радић: Чајничко јеванђеље – „национални споменик ‚Босне и Херцеговине‘“?

Ствара се утисак да се ради о наводној некадашњој Босанској цркви, и наводном јеванђељу Босанске цркве, која је наводно изненада нестала почетком XV века – и то без било каквих покретних или непокретних остатака Поступајући по петицији једног физичког лица, „Комисија за очување националних споменика“, основана на основу Анекса 8…
Погледи, 20. 1. 2023, „Олуја“ – повратак српске кинематографије

Истицање малих/великих појединачних подвига, чак и у једном поразу таквих размера, је оно што даје посебан тон ”Олуји”. Не, наравно, посебан у односу на светске кинематографије, код којих је то уобичајено. Већ у односу на стазе утабаване у кинематографије Југославије и Србије од 1945. године Филм ”Олуја”, сценаристе и режисера…
РТС, 24. 1. 2023, Марија Јововић, ћерка човека који је убио Анту Павелића: Мој отац није био терориста [Видео]

Навршило се тачно 100 година од рођења Благоја Јововића, човека који је извршио атентат на једног од највећих ратних злочинаца у Другом светском рату, усташу Анту Павелића. О Благоју Јововићу у Јутарњем програму говоре његова ћерка, Марија Јововић и Стеван Костић, аутор документарног филма „Благоје Јововић и Анте Павелић –…
РТ Балкан, 23. 1. 2023, Уместо наше свеће воштанице: ’Масленица‘ 1993. године – синоним српског страдања и слоге [FB, Twitter] Видео

Директор информационо – документационог центра „Веритас“ за РТ Балкан објашњава шта је долазак УНПРОФОР-а донео и колико је „заштитио“ Србе у Републици Српској Крајини Хрватске оружане снаге су 22. јануара 1993. године, под кодним именом „Масленица“, извршиле агресију на јужне делове Републике Српске Крајине, настала у оквиру „Венсовог плана“, којим…