За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Искра, 20. 7. 2022, Владимир Умељић: Унук српске жртве у Јасеновцу? То је великосрпска агресија!
Александру Вучићу, унуку једне жртве, хрватска влада је забранила да се поклони сенима свих невиних жртава Србоцида, као и геноцида над Јеврејима и Ромима, почињеног од хрватске државе 1941-1945. Шта на то рећи, осим можда – у Загребу ништа ново? Јер зар није један од Туђманових перјаника и председника Хрватске…
ИН4С, 19. 7. 2022, Убијено 312 Срба: У Приједору обиљежен Дан сјећања на жртве НДХ
Савјетник министра за борачко-инвалидску заштиту Српске Милан Торбица раније је рекао да је НДХ била једина држава у целом свијету која је организовала концентрационе логоре за децу у Јасеновцу, Јастребарском и Сиску, и да је само на стратиштима логора Јасеновац уморено 19.432 дјеце У засеоку Мацуре у Горњем Јеловцу код…
Политика, 19. 7. 2022, ОЕБС: Раст броја инцидената почињених на културном наслеђу на Косову и Метохији
Број инцидената у којима су мете културно наслеђе и верски локалитети на Косову и Метохији порастао је последњих година, а већина таквих случајева у којима мотив није новац почињена је у црквама и на гробљима који припадају Српској православној цркви, наводи се у новом извештају Мисије ОЕБС на Косову и…
Политика, 18. 7. 2022, Помен Србима отетим у Ораховцу
У знак сећања на масовна киднаповања и убиства српских житеља Ретимља, Оптеруше, Ораховца, Велике Хоче и Зочишта у периоду од 1998. до 2000. године данас је у Великој Хочи служен парастос, коме су поред чланова породица присуствовали и чланови Удружења киднапованих и несталих Парастосом испред споменика киднапованим и убијеним Србима…
ИН4С, 18.7.2022, Представљен стрип „Јасеновац тамна страна мрака“
У Културном центру Градишка вечерас је представљен стрип „Јасеновац тамна страна мрака“ аутора Слободана Борјановића који је на овај начин желио да се прикаже голготу српског народа у усташком концентрационом логору У стрипу је Борјановић обухватио период од Козарачке офанзиве до пробоја логора Јасеновац, у којем је једну од кључних…
ИН4С, 16. 7. 2022, Ослободилац Београда: Ко је био војвода Петар Бојовић
Ослободилац Београда, српски јунак и војвода Петар Бојовић рођен је на данашњи дан давне 1858. године. Као питомац Артиљеријске школе учествовао је у Српско-турским ратовима од 1876. до 1878. године, а у Српско-бугарском рату 1885. године истакао се храброшћу у борбама на Врабчи, Сливници, у Драгоманском теснацу, код Пирота и…
Не заборављамо – Памтимо
ИН4С, Срна, 30. 12. 2024, Осамдесет година од усташких злочина у Рашкој Гори и Раштанима
На католички Божић, 25. децембра 1944. године, усташе су у селима Рашка Гора и Раштани у околини Мостара на звjерски начин убиле 117 српских цивила, међу коjима jе био и велики броj дjеце.
Приjе осам деценија, око 5.00 часова уjутро Хрвати из Деветог усташког здруга, коjи су били углавном из околних мjеста, на сопствени празник мира и љубави, похрлили су да сатру српско православно становништво – од дjеце у колиjевци до немоћних стараца
У истраживањима потомака жртава из Рашке Горе, дошло се до прецизних података поименично за 74 жртве побиjене 25. децембра 1944. године.
Са жртвама из[...]
Политика, 13.5.2015, Антић: Пресуда Дражи Михаиловићу писана после стрељања
Оспорена одлука број 1/46 од 15. јула 1946. године којом је ђенерал Драгољуб Михаиловић осуђен на смрт, уз трајни губитак политичких и појединих грађанских права и конфискацију целокупне имовине, донета је из политичких и идеолошких разлога, оценио је јуче износећи завршну реч Оливер Антић, пуномоћник предлагача рехабилитације команданта Југословенске војске у отаџбини. Он је навео и да у процесу нису поштована основна људска права, нарочито право на одбрану и правично суђење, да одбрана и окривљени нису имали право жалбе на пресуду, нити могућност да изврше увид у писмене доказе на које се по[...]
![Срна, 25. 8. 2024, Обиљежене 83 године од усташког злочина над Србима у Трнопољу [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p21872-350x200-no.jpg)
Срна, 25. 8. 2024, Обиљежене 83 године од усташког злочина над Србима у Трнопољу [Мапа]
У спомен-подручју Заједнице у Трнопољу данас су обиљежене 83 године од страдања 400 жртава усташког терора, цивилног становништва у љето 1941. године на једном од првих стратишта поткозарског народа у Другом свјетском рату.
У цркви Свете мученице Марине служена је литургија, а потом и парастос испред споменика усташким жртвама на којем су, осим два Украјинца, имена српског становништва десетак поткозарских села.
У засеоку Заједнице, у Трнопољу код Приједора усташе су од 31. јула до 2. августа 1941. на најсвирепији начин убиле више стотина Срба с овог подручја и неколико Украјинаца.
Др[...]
Искра, Нови Стандард, 24.5.2019, Божидар Зечевић: Савезничко „силовање Србије“
Како је Черчил одлучио да немилосрдним бомбардовањем Србије подржи Тита и шта су британски официри о томе рекли Божидару Зечевићу.
ваког Васкрса у Београду одржава се помен хиљадама невиних жртава једне на први поглед сулуде идеје, стратегије сламања српског духа и виталних националних интереса, којом је у другој половини Другог светског рата сурово и доследно руководио наш формални савезник, британски премијер Винстон Черчил. Ова се стратегија огледала, између осталог, у серији масивних бомбардовања Срба, као да се ради о неком непријатељском народу, иако се српски народ први дигао против Хи[...]
![Спутњик, 13. 3. 2024, Филм о две деценије Погрома - сведочанство о линчу српског народа на Косову и Метохији [Видео]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p19390-350x200-no.jpg)
Спутњик, 13. 3. 2024, Филм о две деценије Погрома - сведочанство о линчу српског народа на Косову и Метохији [Видео]
Потресна и нестварно сурова сведочанства о линчу српског народа на Косову и Метохији 17. марта 2004. године повезана су у хронологију злочина који чине филм „Досије Косово – Погром“. Разуларена албанска руља, паљење цркви, школа, болница, кућа, станова, живота представљени су у четвртом филму серијала „Досије – Косово“ ауторке Слађане Зарић.
Оновремена сведочења косовских Срба, изјаве претучених стараца и линчованих жена прожете су архивским снимцима албанског дивљања које је довело до тога да се у једном једином дану етнички очисти 6 градова и 9 села. Циљ ауторке филма био је да отргне од [...]
