За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Stella polare, 6.9.2021, Петар Драгишић: Усташе у бугарским документима
У две бугарске књиге пронашли смо више информација о стању у Независној Држави Хрватској, а део извода из изабраних докумената превели смо на српски. Из Дневника бугарског ратног премијера Богдана Филова преносимо пасус у којем налазимо Павелићево признање о убиству 400 хиљада Срба у НДХ до пролећа 1942. године и…
Глас Српске, СРНА, 9.9.2021, Обиљежено 29 година од страдања Срба у тунелу Бродар
ВИШЕГРАД, 9. СЕПТЕМБРА /СРНА/ – Код спомен-обиљежја код тунела Бродари на граници између Вишеграда и Рудог данас је обиљежено 29 година од страдања осам бораца Војске Републике Српске /ВРС/ и двије медицинске раднице у тунелу у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату. Татјана Маринковић, кћерка страдале медицинске сестре Љубице Кастратовић, рекла је да…
e-Veritas, 8.9.2021, Povodom 28. godišnjice stradanja Srba iz „Medačkog džepa“
Devetog septembra 1993. godine Hrvatska vojska je iznenada izvršila agresiju na srpska podvelebitska sela Divoselo, Čitluk i Počitelj, smještena južno i jugoistočno od Gospića u tzv. “Medačkom džepu”, koja su se do tada osamnaest mjeseci nalazila pod zaštitom UN-a. Hrvatska vojska je u nastupanju pljačkala, palila, rušila kuće, trovala bunare,…
Политика, 6.9.2021, Момчило Павловић: Дан туге и бола Лесковца
Савезнички авиони засули су град тог 6. септембра 1944. године тепих-бомбама. Верује се да је број настрадалих између 1.000 и 2.000, од око 24.000 становника колико је Лесковац бројао уочи рата Мало јe градова у Србији који су у једном дану, за двадесетак минута колико јe трајало бомбардовање од стране…
Искра, РТРС, 7.9.2021, „Веритас“: Притисак на Србе да се на попису изјасне као Хрвати
Срби са вуковарског подручја сматрају да је циљ хапшења Милана Милића /71/ због наводних ратних злочина да се што више Срба на предстојећем попису у Хрватској, који почиње 13. септембра, изјасне као „Хрвати православне вјероисповијести“, саопштено је из Документационо-информациони центар „Веритас“. Та организација указује да вуковарске Србе на то позива…
ИН4С, Курир, 30.8.2021, Крестић: Милова антисрпска политика може довести до крвавих обрачуна; Циљ Хрвата је стварање Велике Хрватске
Бојим се да нећу претерати ако будем рекао да су деведесетих најгоре прошли Срби, али нисам сигуран да се својим положајем могу похвалити Хрвати и муслимани. Без сумње, најбоље су прошли Словенци, оцењује историчар Василије Крестић. Није лако дати прецизне одговоре на питање када је Србији било најбоље, а када… Не заборављамо – Памтимо
РТ Балкан, 7. 1. 2025, Неколико месеци пред смрт Тесла је позивао Хрвате "на братску слогу" – али узалуд
Узалуд беше Теслин апел: "Само сложни извршавамо дужност према мучеништву нашег народа, према Америци, према Човечанству. Ко другачије ради није на добром путу…"
Тесла је преминуо у 87. години, у сну, у апартману на 33. спрату хотела "Њујоркер", на православни Божић 1943, а прота Душан Шуклетовић је служио опело.
Безуспешно је Сава Косановић (син Теслине најмлађе сестре Марице), покушавао да приволи свог ујака Теслу да се окрене од краља ка Титу. У својим мемоарима о томе сведочи и дипломата Константин Фотић (1891-1959), који наводи да је сваки покушај да се од Тесле извуче било каква из[...]
СРНА, 19.4.2015, Потресно свједочење једног од најмлађих логораша
ДОЊА ГРАДИНА - Слободан Грујичић из села Машићи, општина Градишка, један од најмлађих логораша из Другог свјетског рата, изјавио је да је прошао пакао у јасеновачком логору, као и у Старој Градишци, Јабланцу и селу Млака, гдје је приликом заробљавања добио и број око врата.
„У Јасеновцу смо били у вагонима, а одатле су нас премјестили у Сисак из којег сам касније пуштен кући на основу писма мога оца, који је био заробљен и одведен у Њемачку“, рекао је Грујичић новинарима у Доњој Градини, гдје је дошао на обиљежавање Дана сјећања на жртве усташког злочина - геноцида у концентрационом логору Ја[...]
Глас Српске, СРНА, 29. 11. 2024, Промовисана књига „Ничији војници“ Жељка Пантелића: Истина о Добровољачкој
У Центру за културу Иво Андрић у Вишеграду представљена је књига Ничији војници, аутора Жељка Пантелића, припадника ЈНА који је преживио масакр у Добровољачкој улици у Сарајеву.
Аутор је рекао да је књига Ничији војници настала као одговор на лажи које су муслимани деценијама ширили о 65. заштитном моторизованом пуку и осталим припадницима ЈНА који су тада били на подручју града Сарајева. Пантелић је рекао и да је ово до сада најдетаљније штиво у којем се прави разлика између улице и случаја Добровољачка коју медији дуго нису правили.
Пантелић је додао да је књига дијелом аутобиографска,[...]
СРНА, 13. 7. 2023, До сада нико није одговарао за убиства Срба у сребреничким логорима
Активисти Удружења "Источна алтернатива" и група грађана одали су данас почаст Србима убијеним у сребреничким логорима, за шта још нико није одговарао, те положили цвијеће код зграда бивше полицијске станице и Основног суда.
У тим зградама, испред којих су прислужили свијеће убијеним Србима, били су логори у којима је мучено и убијено десетине српских цивила и заробљених војника.
Предсједник "Источне алтернативе" Војин Павловић изјавио је Срни да имају податке и доказе да су у бившој полицијској згради мучени и звјерски убијени Милисав Миловановић, Богдан Живановић, Костадин Поповић, Дра[...]
ИН4С, 27. 4. 2019, Велики празник мирио војске: Васкрс на Солунском фронту
Да је Васкрс празник помирења и праштања понекад се потврђивало и у немогућим ситуацијама и у временима рата и насиља. И тада се Божја суштина и порука објављивала људима и упућивала их једне на друге. Са блога „Истина без предумишљаја“ преносимо текст о томе како су Срби славили Васкрс на Солунском фронту.
– Наши преци су и у рату славили велике верске празнике (Божић и Ускрс) као и крсне славе, свакако у другачијим околностима. Саме прославе су биле много скромније и сиромашније, али су се празници ипак обележавали. Обележавање верских празника није престало ни када је наша војска била из[...]
