За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 2. 4. 2023, Борба за информације
Књига Милана В. Терзића говори о томе да је британска влада имала велики утицај на информације које су размењиване између Југословенске владе у изгнанству, Драже Михаиловића и генерала који су се налазили у Египту О начинима на које је Југословенска краљевска влада после изгнанства 1941. године тежила да одржава везе…
Политика, 2. 4. 2023, Саво Штрбац: Степинац у европском парламенту
Ова конференција је првенствено у функцији предизборне кампање за идућу ’суперизборну’ годину у Хрватској (на реду су парламентарни избори за ЕУ, за РХ и председнички избори), а познато је да изборе у Хрватској добија она политичка опција која придобије гласове верника и ’бранитеља’, а за већину једних и других је…
Политика, 2. 4. 2023, Српске цркве и гробља и даље на удару у Федерацији БиХ
Храм Преображења Господњег у Пофалићима скрнављен је и пљачкан чак 40 пута Сарајево – Скрнављење српских богомоља, гробаља и спомен-обележја, као и пљачка српске имовине на подручју Федерације БиХ (ФБиХ) уобичајене су и честе појаве, којима бошњачка политика не придаје никакву важност. На сваки појединачни случај, а било их је…
Глас Српске, РТРС, Срна, 1. 4. 2023, Годишњица отварања масовне гробнице у Мркоњић Граду
На Градском гробљу у Мркоњић Граду данас ће бити служен парастос и положени вијенци поводом 27 година од отварања масовне гробнице из које су ексхумирани посмртни остаци 181 српског цивила и борца убијених у нападу Хрватске војске, такозване Армије БиХ и ХВО-а 1995. године. Полагање вијенаца на Градском гробљу предвиђено…
Глас Српске, 31. 3. 2023, СФОР прије 19 година брутално напао породицу Старовлах
ИСТОЧНО САРАЈЕВО – Пуних 19 тужних година навршиће се сутра од страдања свештеничке породице Старовлах, која је у ноћи између 31. марта и 1. априла 2004. године на Палама брутално премлаћена, а насилнике – припаднике СФОР-а никада није стигла заслужена казна за злочин над српским цивилима. „Брутални напад на…
РТ Балкан, ДИЦ Веритас, 31. 03. 2023, 32 године од „крвавог Ускрса“ на Плитвицама: Дан када је почео рат
У раним јутарњим часовима 31. марта 1991. године из Загреба је према Плитвицама, с неколико аутобуса, комбија, приватних возила и једним транспортером, кренула колона од око 400 хрватских специјалаца ради „увођења уставноправног поретка“ на подручју Националног парка Данас се навршавају 32 године од напада хрватских специјалаца на крајишке Србе на… Не заборављамо – Памтимо
![Политика, 20. 1. 2020, Швајцарска помогла бекство усташког званичника Андрије Артуковића [из Архиве]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p31109-350x200-no.jpg)
Политика, 20. 1. 2020, Швајцарска помогла бекство усташког званичника Андрије Артуковића [из Архиве]
Власти у Берну омогућиле су усташком злочинцу кога су звали „крвником са Балкана” да се под лажним именом 1947. домогне Ирске, а потом одсели у Калифорнију, пише лист „Ноје цирхер цајтунг” - САД су га тек 1986. изручиле Југославији, проглашен је кривим за ратне злочине и осуђен на смрт, али казна није извршена због старости и болести
После Другог светског рата, Швајцарска је била дестинација или земља транзита бројним фашистима, а међу њима је био и усташки званичник Андрија Артуковић, „крвник са Балкана”, пише швајцарски дневник „Ноје цирхер цајтунг” (НЦЦ), указујући на неславно дело[...]
Вечерње новости, 20. 9. 2024, Убили ми дете на трактору, а броје га као непријатеља: Невенка Добрић, која је прва добила управни спор против Министарства бранитеља
НЕВЕНКА Добрић (65) из Сремске Каменице прва је особа која је добила спор пред Управним судом у Загребу, а против Министарства бранитеља и Градског уреда за социјалну заштиту, здравство, бранитеље и особе с инвалидитетом, који су јој претходно одбили захтев за добијање статуса цивилне жртве рата. Невенка је статус тражила јер јој је у избегличкој колони, за време "Олује", 4. августа 1995, убијен дванаестогодишњи син Синиша, а и сама је била повређена.
Захтеве да буду проглашени цивилним жртвама рата поднело је на десетине српских цивила, рањених у рату у Хрватској, или оних који су изгубили[...]
Вести Онлајн, 3. 6. 2023, Горели су камен и ваздух!
На њих су прво ударили, али су прошли као боси по трњу! У сенци битке за Кошаре, све ове године остала је неиспричана ништа мање епска битка српске војске такође са саме границе Србије и Албаније.
Током покушаја копнене инвазије на Србију 1999. кодног назива “Стрела 2”, НАТО је од 26. маја до 14. јуна, на сваки начин покушао да се преко планине Паштрик пробије до Призренског поља и тиме отвори нову фазу рата, односно омогући својим снагама да војно освоје Косово и Метохију.
Током сада већ легендарне битке за Паштрик у коме је српска војска успела да учини немогуће – да спречи инвазију најмоћ[...]
MediaSfera, 15. 11. 2022, Годишњица Колубарске битке: Љиг памти ђаке капларе
На данашњи дан 1914. године, Врховна команда донела је одлуку да све ђаке Скопског ђачког батаљона, који су два месеца били на обуци, пошаље на фронт и произвела их у чин каплара. Послати су на Сувобор и Колубару, у време када је српска војска била у повлачењу, да подигну морал и охрабре српске војнике. У историју су ушли као 1300 каплара.
Бранили су Србију у Колубарској бици, бранили су је и крајем 1915. године, повлачили се кроз Албанију, остављали своје животе на острву Видо и положајима Солунског фронта. Слободу је дочекала трећина ђака каплара.
ише од сто година касније, сећамо се ђака [...]
ЈАША АЛМУЛИ „Страдање и спасавање српских Јевреја“
Печат | 28. април 2011 | др Жика Бујуклић
Угледни новинар и публициста је на скоро четири стотине страница пружио још једно сурово сведочанство о трагичној судбини народа којем и сам припада, прикупљајући личне исповести преживелих сведока
Тихо и скоро незапажено у нашим медијима појавила се књига Јаше Алмулија „Страдање и спасавање српских Јевреја“ (Завод за издавање уџбеника). Овај угледни новинар и публициста је на скоро четири стотине страница пружио још једно сурово сведочанство о трагичној судбини народа којем и сам припада. Као и у својим ранијим књигама („Живи и мртви“, „Јевреј[...]
