За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вести, 26.8.2021, Последњи сведок из јаме Динара
На православном гробљу у Великом Губеру код Ливна прошле среде је вечно починула Божана – Боја Лалић, удата Радета. Своје мученичко рвање са животом окончала је у 92. години живота, од којих је осамдесет проживела под бременом стравичне трауме коју је доживела и преживела када су је усташе, са још…
СРНА, 25.8.2021, Само у Доњој Градини убијено 366.000 логораша, а у систему логора Јасеновац 700.000
КОЗАРСКА ДУБИЦА, 25. АВГУСTА /СРНА/ – Доња Градина је непобитан доказ усташког злочина геноцида који се догодио за вријеме НДХ јер је само на том стратишту на најмонструозније начине убијено око 366.000 логораша, док је број жртава система Концентрационог логора Јасеновац 700.000, изјавила је Срни директор Јавне установе „Спомен-подручје Доња…
РТРС, Срна, 25.8.2021, Преминула Боја Лалић – посљедњи свједок усташког злочина код Ливна
На православном гробљу у ливањском селу Велики Губер данас је сахрањена Божана Боја Лалић, удата Радета /92/, посљедњи свједок усташког злочина на Огњену Марију 1941. године када је у јаму Равни Долац код Ливна бачено 218 живих Срба. Парох ливањски Предраг Црепуља рекао је да је Божана Лалић живјела мученичким…
Стање ствари, ИН4С, 24.8.2021, Никола Милованчев: Дража Михаиловић о броју жртава – 600.000 Срба убијено у НДХ (јануар 1943)
Пошто су усташе убиле 600.000 Срба, без милости уништавамо све што је усташа. Они сад сарађују са комунистима, пише краљевској емигрантској влади у Лондону њен министар одбране Дража Михаиловић Неки од (углавном млађих) историчара покушавају да умање број жртава Другог светског рата у Југославији, за који је најмеродавнија оцена коју…
Глас Српске, 22.8.2021, Гаврило Дожић, патријарх чији говори су били убојитији од њемачких тенкова – Какав пакт, побогу, Ваше височанство
Прије Његове светости патријарха српског Порфирија, који је у четвртак на велики хришћански празник Преображење Господње служио литургију у храму Светих апостола Петра и Павла у Добоју, посљедњи првојерарх Српске православне цркве који је био у посјети граду под Требавом био је патријарх Гаврило 1938. године. Патријарх Гаврило слови за…
Глас Српске, 22.8.2021, Борис Радаковић: Усташка упоришта под Козаром – Сухача (2) – Свађали се чију ће вјеру наметнути Србима
Сухача је већинско муслиманско село удаљено од Новог Града (Босански Нови) око 18 км. Налази се јужно од ријеке Сане, у долини ријека Јапре. Припада данашњој општини Нови Град, на крајњем западу Републике Српске. Након успостављања усташке власти на простору тадашњег среза Босански Нови, формирана је Шеста дјелатна усташка бојна…
Не заборављамо – Памтимо
Вечерње новости, 10.1.2016, Миливоје Иванишевић: Злодела над Србима и дан-данас се прикривају
Историчар Миливоје Иванишевић: У последњем рату у БиХ страдало 31.000 Срба, у Првом светском око 400.000, а Другом 721.000. Демографске чињенице годинама скриване. РС је наша највећа победа у 20. веку
РЕПУБЛИКА Српска створена је животима 31.000 њених грађана који су погинули у грађанском рату у БиХ од 1992. до 1995. године. Око 1.700 Срба и даље се води као нестало, док је у овим сукобима са својих огњишта протерано њих 550.000.
Пре тога, у Првом светском рату у БиХ је страдало 400.000 становника српске националности, док их је у Другом изгинуло 721.000. Толико суров и немилосрдан в[...]
Политика, 5. 5. 2023, СВЕТИЊЕ ИЗ ПЕПЕЛА: Чували стоку крај иконостаса
Манастир Велика Ремета на Фрушкој гори, задужбина краља Драгутина, у својој бурној прошлости доживео је голготу, велика страдања и разарања, а данас је храм за пример
Можете ли да замислите како је, у олтару, крај иконостаса, неко направио обор за стоку!
Несхватљиво, а тачно. Догодило се то Великој Ремети, једном од 16 фрушкогорских манастира, за време оба светска рата, али и у годинама после ослобођења. Наравно, није он једини прошао голготу, али је, као и многи, толико рушен и паљен да је од појединих његових делова остао само пепео.
О страдањима ове светиње се, углавном, знало у црквеним[...]
Глас Српске, 14. 6. 2024, У селу код Босанског Грахова умрла посљедња Српкиња
БОСАНСКО ГРАХОВО - У селу Уништа код Босанског Грахова умрла је посљедња Српкиња - деведесет трогодишња Боја Ковачевић.
На мјесном гробљу у Уништима на посљедњи починак испраћена је старица Боја, која је била једини српски повратник.
Осим родбине и пријатеља, на вјечни починак испратили су је парох врлички Лазар Пријић и монах Јован из манастира Драговића у Далмацији.
Село Уништа у општини Босанско Грахово вјероватно је једино у БиХ у које се може доћи само преко Хрватске, јер пут који води кроз БиХ до Уништа је јако лош. До села се стиже путовањем кроз Хрватску готово 50 километара.
[...]
РТРС, 3.6.2016, У Ледићима код Трнова обиљежена годишњица маскара над 24 српска цивила, за који нико није одговарао
Код спомен-обиљежја у селу Ледићи, општина Трново данас ће бити обиљежене 24 године од свирепог злочина над српским цивилима (жртве су убијене клањем, вешањем или гушењењм), који су починили припадници такозване Армије БиХ и за који нико није одговарао.
У злочиначком походу припадника такозване Армије БиХ убијено је 10 чланова породице Васић, цела породица Тешановић, која је имала девет чланова, три члана породице Миовчић, те Саво Кењић и Слађана Секулић.
Најстарија жртва била је Иконија Васић која је имала 92 године, а најмлађа Милан Тешановић који је имао само 18 мјесеци.
У селу са [...]
СРНА, 13.11.2021, Освештан споменик српској мученици сарајевских логора Нади Томић
ВЛАСЕНИЦА, 13. НОВЕМБРА /СРНА/ - У Власеници је данас освештан споменик Нади Томић, српској мученици сарајевских логора, који су подигли представници Удружења логораша регије "Бирач".
Предсједник овог удружења Винко Лале рекао је да су логораши били једина породица Наде Томић из Вогошће, која је након заробљавања преживјела страшне тортуре, мучења и злостављања у сарајевским логорима.
Он је навео да је Томићева након размјене 1995. године дошла у Власеницу и ту преминула 2018. године у 72. години.
Лале каже да је споменик Томићевој подигнут захваљујући хуманитарној акцији чланова Удру[...]
