За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вечерње новости, 27. 5. 2021, Плава гробница из Другог рата: Навршава се 80 година од највеће поморске трагедије војске Краљевине Југославије у Солунском заливу [Мапа]
ПРЕ равно осам деценија, у ноћи, 27. маја 1941. године, у Солунском заливу код места Неа Миханиона, догодила се највећа поморска трагедија Војске Краљевине Југославије. Тада је потонуо брод Хелена Канавариоти, познат и као Света Јелена на коме су били заробљени официри, подофицири и војници које су нацистички окупатори транспортовали… Вечерње новости, 24. 5. 2021, Отргао од заборава више од 15.000 српских јунака: Др Милоје Пршић направио списак погинулих старешина у Великом рату
„А КАД је грануло јутро 14. августа, наши су се нашли пред самим бугарским рововима. Један пропланак, леп као у пролеће, сав изривен бомбама и зрнима, раздвајао је два непријатеља. Није било могуће овако остати. Капетан Драгутин крете своју чету – опстанка је било само ако се бугарски ровови освоје… Политика, 24. 5. 2021, Знали смо за шта се боримо [Ажурирано]
ПРИЧЕ ИЗ ВЕЛИКОГ РАТА Витор Кнежевић из села Мушвете у општини Чајетина, са братом Светозаром, од своје девете године, оста сироче. Врло ранo су, по казивању породице, забележеном у „Ратном поменику”, завршили занате. Светозар дунђерски, а јунак ове приче поста један од најбољих шнајдера у свом крају, познат по изради… Политика, 23. 5. 2021, ЗАРОБЉЕНИЦИ АПРИЛСКОГ РАТА: Фудбал иза бодљикаве жице заробљеничког логора
Допринос серијалу „Заробљеници Априлског рата” недавно је дао и Бранислав Тикић из Ниша. Овај правник и публициста је послао нашој редакцији неколико оригиналних фотографија из заробљеничких логора у Немачкој, изразивши наду да ће ти историјски фото-прилози привући пажњу читалаца „Политике”. Овом приликом објављујемо две фотографије. На једној су приказани заробљени…
Вечерње новости, 5. 5. 2021, ДАВИД НАСРНУО НА ГОЛИЈАТА: Редитељ Никола Лоренцин о документарно-играном филму „Драва се не предаје“
НИ после осамдесет година од јуначког и трагичног чина команданта краљевског монитора „Драва“, поручника фрегате Александра Берића, не престајемо да се дивимо и да се чиста срца клањамо његовој храбрости. Једноставно: да поштујемо војничку заклетву коју је под државном заставом Берић у неравноправној борби, до потонућа брода, часно положио домовини…
Политика, 2. 5. 2021, Живојин Ракочевић: У испосници Светог Петра Коришког – Светлост, страх и порицање
На одеждама светитеља сада пише ОВК (Ослободилачка војска Косова), а на врху стене, неколико метара изнад испоснице, постављена је нова застава Републике Албаније На литици на улазу у малу осликану пећину, високо у брдима Шар-планине изнад Призрена, велика, светла шака благосиља над провалијом. Фреска „Исус васкрсава Лазара”, као да је…
Не заборављамо – Памтимо
РТС, 14.2.2016, Слађана Зарић: Призрен 1915 – Кад српски војник напушта отаџбину
Војска је остала верна краљу и отаџбини у најтежим тренуцима кад се напуштала домовина, остављала породица и родна груда. Закопали су тешку артиљерију, понели грумен српске земље у недрима и кренули преко албанских и црногорских планина у непознато. Иако је пред њима био мукотрпан пут, војници и студенички монаси понели су и мошти краља Стефана Првовенчаног.
У Призрену се у новембру 1915. године окупила скоро цела Србија. Ту је влада, Врховна команда, ту су регент и стари краљ Петар, српски интелектуалци. Аустроугари су већ ушли у Приштину, Бугари су заузели Липљан. Процењивало се да ће неп[...]
РТС, 14. 7. 2023, Срби у Крајишту код Липљана обележили сеоску славу упркос негодовању Албанаца
Расељени Срби из Крајишта код Липљана окупили су се у оштећеној сеоској цркви и обележили храмовну славу Свете Враче, показујући интересовање за своја имања и повратак на њих, упркос видљивом неслагању локалних Албанаца.
Трећу годину заредом више од педесет Срба окупља се у свом Крајишту, у којем су данас добили и поруку да нису добродошли, иако су прошле 24 године од ратних сукоба.
Њихове комшије Албанци су на свакој од бандера крај пута до црквеног дворишта и православног гробља поставили заставе "ОВК", али и Албаније, Сједињених Америчких Држава, те заставе плаво-жуте боје које за већ[...]
Глас Српске, 16.10.2016, Прошло 25 година од убистава госпићких Срба
Београд - Документационо-информативни центар "Веритас" подсјећа да се навршава 25 година од када су у јесен 1991. године хрватска војска и полиција у Госпићу и околним мјестима одводиле српске цивиле из њихових кућа и станова и убијале их на разне начине.
Према подацима Веритаса, у јесен 1991. године убијено је најмање 124 лица српске националности, међу којима и 38 жена, од којих скоро половина 17. и 18. октобра.
Ликвидирани су углавном виђенији Срби, судије, тужиоци, директори, новинари, полицајци, пензионери, који су били лојални новоуспостављеном хрватском режиму. Међу ликвидиранима [...]
Искра, 20. 5. 2023, Злочин у Крнићима
Крнићи некада општина у Срезу Сребреница која је укинута 1956. године дала је многа позната имена попут учитеља Драгутина Тошића који је ту радио од 1931. до 1941. а онда на почетку устаника у Другом свјетском рату именован за четничког команданта у овом крају. Из Крнића је и свештеник Блажић и први предсједник Среза Сребреница Сретен Јовановић. Из Крнића је и Милан Јовановић, учитељ и Ацо Тошић, учитељ и његов брат Ратко професор на Математичком факултету у Новом Саду. Из Крнића су и Милоје Симић и Драги Јовановић директори школа у Сребреници. И многа друга позната имена долазе из Крнића.
[...]
![РТРС, 16. 1. 2025, Сјећање на страдале Србе у Скеланима 1993 - Свједоци умиру, а казне још нема [Мапа] - На данашњи дан](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p24807-350x200-no.jpg)
РТРС, 16. 1. 2025, Сјећање на страдале Србе у Скеланима 1993 - Свједоци умиру, а казне још нема [Мапа] - На данашњи дан
У Скеланима код Сребренице обиљежене су 32 година од страдања 69 мјештана које су убиле муслиманске јединице из Сребренице 16. јануара 1993. године. Рањено је 165 мјештана. Од 30 заробљених половина није преживјела мучења у сребреничким логорима, а њих четворо још се воде на попису несталих.
Служењем парастоса, одавањем почасти жртвама, прислуживањем свијећа за покој душа настрадалих и полагањем цвијећа код Централног споменика у Скеланима код Сребренице данас су обиљежене 32 године од страдања овог мјеста и околних села.
Парастос је служен за 305 српских страдалника из овог мјеста и око[...]
