За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Спутњик, 29.9.2021, САНУ о Косову: То је творевина окупатора – отцепљење супротно међународном праву
Проглашење независности такозваног Косова је противно међународном праву, а Међународни суд правде није се изјаснио да ли је декларација о независности у складу са међународним правом, речено је у Српској академији наука. У САНУ је данас одржана Трибина библиотеке на којој је представљена књига Сецесија са становишта унутрашњег и међународног…
Политика, 29.9.2021, Саво Штрбац: Јанезе, ко је убио Романиног оца?
Недавно је на имејл „Веритаса“ стигла следећа порука: „Поштовани, желим да вас замолим да ми помогнете да сазнам ко је убио мога оца 1991. у Словенији. Он је био возач камиона, враћао се из Италије за Пакрац. Ту су га зауставили на барикадама и убили. Био је снимак на ТВ…
СРНА, 29.9.2021, Пуне три деценије од некажњеног злочина у бјеловарској касарни
Данас се навршило 30 година од некажњеног злочина хрватских снага над припадницима ЈНА у гарнизону Бјеловар, саопштено је данас из Информационо-документационог центра „Веритас“. Како подсјећа „Веритас“, припадници хрватског Збора народне гарде /ЗНГ/ су ујутро 29. септембра 1991. године отпочели општи напад на све војне објекте ЈНА у гарнизону Бјеловар, који…
НоваС, Н1, НСПМ, Срна, 28.9. 2021, Од злочина над Србима у Вариводама и Гошићу прошло 26 година, нико није кажњен
Пуних 26 година навршило се од како је, готово два месеца по завршетку хрватске акције „Олуја“, у селу Вариводе код Книна убијено девет мештана српске националности, за шта нико није кажњен иако су четворица бивших хрватских војника у истрази признала да су починили ово дело, саопштено је из Документационо-информационог центра…
Вести, 25.9.2021, Странци који су задужили Србију: Пуковник Жак Огар
Од Првог српског устанка па све до данас, нема много година које је Србија провела у миру и спокоју. Нападале су је и пустошиле разне војске, невоље, болести, била је на мети великима, који су јој, јавно и тајно, кројили судбину. У свему што смо, као народ, преживљавали, кроз ту… СРНА, 27.9.2021, Служен помен Војводи Недељку Видаковићу
ТРЕБИЊЕ, 27. СЕПТЕМБРА /СРНА/ – У Tребињу је данас код споменика команданту Бобанске чете Недељку Видаковићу служен помен, чиме је обиљежено 27 година од његове погибије. Цвијеће су код споменика положиле делегације Бобанске чете, Града Tребиња, коју је предводио предсједник градске Скупштине Драгослав Бањак, Борачке организације, Гусларског друштва „Војвода Недељко…
Не заборављамо – Памтимо
РТРС, Новости, СРНА, 2. 10. 2023, Билећа: Служен помен припадницима Билећке четничке бригаде
У Билећи је служен помен припадницима Југословенске војске у отаџбини Билећке војно-четничке бригаде, поводом 79 година од њиховог мученичког страдања, када је 2. октобра 1944. године у Билећи убијено више од 450 њених припадника и цивила.
Помен је служен у Саборној цркви Светог Саве, као и код крипте у дворишту цркве у коју су сахрањени ексхумирани остаци њихових припадника из масовне гробнице у Билећи и код споменика у билећком Равногорском парку, подигнутом њима у част.
- Ту билећку бригаду је њихов генерал Драгољуб Михаиловић одликовао највећим војним признањем, а у крајеве који су о[...]
Спутњик, 7. 8. 2023, Чемерно - планина која чува једну од најкрвавијих тајни српске историје
Чемерно, планина која у самом свом имену као да носи сав чемер, патњу и страдања српског народа те ратне 1915. Страдања, које би било још страшније да није било јунаштва војника Четвртог пешадијског пука другога позива који су својим животима штитили одступницу Прве српске армије.
Штитили су, не само војску и врховну команду, већ целу Србију, јер да је фронт пробијен, све би било готово. Да није било Чемерна, не би било ни Мојковачке битке, Горничева, Кајмакчалана...
Почетком новембра 1915. док су житељи Краљева живели прве дане под аустроугарском окупацијом, околна брда су подрхтавала о[...]
Српски меморијал, 27. 6. 2024, Божица Младеновић: Живана Терзић – ратник са Дрине
Да би се сазнала "целовита" историја Првог светског рата, треба свакако објаснити појаву жена-ратника у српској војсци. Сигурно је парадигма појаве славна Милунка Савић. Било их је још, али су остале непознате и у сенци мушкараца ратника. Стога је моје задовољство било огромно, када сам списку ратница могла да придодам још једно име: Живана Терзић. Историје нема без људи. Ти људи нису апстрактни, већ врло конкретни, стварни, са својим проблемима и дилемама, љубавима и мржњама, страховима и сујетама. Живана је новинару листа Време испричала чудесну причу о својим четовањима и ратовањима, о осећ[...]
Danas, 26. 2. 2024, Пре рата нисмо имали музеје, а онда су дошли Немци и затворили их све...
Књига „Окупирана култура“ о културним добрима Србије за време нациста и колаборациониста
Стереотип да пре Другог светског рата нису постојали музеји, установе и институције културе у Србији да тај сегмент културног живота код нас почиње тек од нових власти и Другог светског рата побија књига „Окупирана култура“ које је из штампе изашла крајем прошле недеље.
Музеја, културних добара, па и законске бриге о њима је било и пре рата, а културне установе као и заводе за њену заштиту током окупације оснивала је и колаборационистичка влада, наводе аутори, историчари проф. др Владимир Кривошејев и др[...]
![Спутњик, 18. 4. 2025, Валандово: Капела у Удову која чува тајну српског страдања на Велики петак – 110 година од Валандовског покоља [Фото]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p27514-350x200-no.jpg)
Спутњик, 18. 4. 2025, Валандово: Капела у Удову која чува тајну српског страдања на Велики петак – 110 година од Валандовског покоља [Фото]
Сто десет година је прошло од дана када је на Велики петак 1915. године мученичком смрћу настрадало више од 280 српских војника, од којих су многи били тек регрутовани дечаци. Оно што је најтрагичније, на најтужнији православни празник, српски јунаци су страдали од руке православног народа - Бугара.
Тог 2. арила 1915. године, (20. марта 1915. према тада важећем Јулијанском календару) варошица на југу Вардарске Србије у непосредној близини бугарске границе, постала је место масакра над којим се читава Европа згражавала.
Прешавши границу под окриљем ноћи, 3.500 бугарских комита ударило је на 4[...]
