За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 8. 8. 2022, Августовска сећања на жртве усташа 1941. године
Тог ратног лета, у време Другог светског рата, на подручју данашње Хрватске и БиХ побијене су десетине хиљада Срба Бањалука – Минула седмица за јавност у Србији и Републици Српској протекла је у знаку присећања и молитви за невине жртве страдале од усташког режима у Независној Држави Хрватској (НДХ) у…
Политика, 4. 8. 2022, Убијање Срба у избегличким колонама 1995.
Била је то ултимативна порука крајинским Србима: ваше путешествије је иреверзибилно, повратка вам нема, „повијесни циљ” хрватске правашке идеологеме је цементиран Када би неким случајем Хрватска војска (ХВ) нестала, укључујући и њену авијацију, она за свој вечни спомен не би морала да брине. Надживела би је кукавна, разбојничка јуначења над…
Вечерње новости, 3. 8. 2022, ЗАГРЕБ БИ ДА ИЗБРИШЕ ГЕНОЦИД ПО СВАКУ ЦЕНУ: Академик Василије Крестић о прогону и злочинима над Србима у Хрватској и јазу између два народа
МНОГО је догађаја и проблема у хрватско-српској прошлости који ремете односе и на другачији начин се сагледавају и оцењују. „Олуја“ и „Бљесак“ ће сигурно остати забележени и служити као камен спотицања у тумачењу тих догађаја. Те акције су још дубље продубиле јаз између Срба и Хрвата. „Бљесак“ и „Олују“, Хрвати… VranjeNews, 3.8.2022, Историчар Дејан Антић: Македонска државност није настала у Манастиру Прохор Пчињски
Др Дејан Антић, историчар из Врања који предаје на Филозофском факултету у Нишу, казао је у среду за Врање News да је изјава председника Северне Македоније Стеве Пендаровског „о настанку комунистичке творевине Социјалистичке Републике Македоније у српској духовној лаври и задужбини краља Милутина Немањића, Манастиру Светог Прохора Пчињског, најблаже речено парадоксална“.…
Удружење историчара „Др Милан Васић“ БЛ, 2.8.2015, Предраг Лозо: Злочин над Србима села Зијемље у Мостару на Илиндан 1941. [Архива]
Августовски покољи као и интернације у логоре смрти, само један дио од три велика таласа геноцида над Србима у Херцеговини 1941. године, жестоко су погoдили Мостар. У тим покољима страдало је, осим Срба из градског језгра, и становништво из села која су припадала тадашњем мостарском срезу. Једно од тих села…
Вечерње новости, 31. 7. 2022, Тито одликовао бискупа који је покрштавао Србе: Хрватски достојанственици правдају своју цркву за учешће у злочинима
У ОБРАЂАЊУ српском патријарху хрватски бискупи, поводом њиховог сазнања да су саборски оци прибројили свецима и „свету децу мученике, јастребарске и сисачке, с датумом спомена 13. маја/26. августа“, почињу текст речима да су „се осетили и позванима и дужнима написати ово писмо, с дубоким поштовањем према патњама људи који су… Не заборављамо – Памтимо
![СРНА, 30. 8. 2024, Смолућа: Сјећање на јунаке и спас 7.500 Срба из непријатељаког обруча [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p21912-350x200-no.jpg)
СРНА, 30. 8. 2024, Смолућа: Сјећање на јунаке и спас 7.500 Срба из непријатељаког обруча [Мапа]
Молитвом, сузама и сјећањем на јунаке који су пробојем спасили 7.500 људи из српских села Смолућа, Тиња и Потпећ из тромјесечног непријатељског обруча муслиманско-хрватских снага у Бијељини је данас обиљежено 32 године од херојске операције Војске Републике Српске "Смолућа".
Вера Јовић је у мржњом окованој Смолући изгубила оца и брата, а њене њежне ријечи и јецаји преточени у писмо које је прочитано на скупу, упућене су у име свих 150 мртвих у опустошеном завичају гдје само још туга живи.
"Смолућа је мјесто гдје се водила битка за 7.500 људских живота, мјесто на коме смо дотакли смртно и[...]
СРНА, 14. 4. 2025, Отворена изложба портрета жртава концентрационог логора Јасеновац
У згради општине Козарска Дубица отворена је изложба портрета жртава концентрационог логора Јасеновац академског сликара Бранка Јунгића.
Ова изложба, чији су аутори музејски савјетник Tања Tулековић и виши кустос историчар Дејан Мотл, једна је у низу активности којим Јавна установа Спомен-подручје Доња Градина обиљежава 80 година од пробоја јасеновачких логораша.
Министар управе и локалне самоуправе Републике Српске Сенка Јујић захвалила је руководству Спомен-подручја Доња Градина за предан рад којим чувају од заборава све оно што се дешавало у концентрационом логору Јасеновац и Доњој Гр[...]
![Фонд стратешке културе, 14. 6. 2017, Витали Жучни: Извештаји – Германска методичност [из Архиве] После Цера и Гучева - На данашњи дан](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p22040-350x200-no.jpg)
Фонд стратешке културе, 14. 6. 2017, Витали Жучни: Извештаји – Германска методичност [из Архиве] После Цера и Гучева - На данашњи дан
Тежак војнички пораз на Церу августа 1914. дубоко је ранио сујету КуК солдатеске, и многи њени официри су тајно сањали освету, оптужујући Србе за све послератне невоље код себе.
Јачање национал-социјализма у Немачкој крунисано је 1937. године припајањем Аустрије, те се тако једна моћна германска држава поновно граничи са државом насталом вољом њених народа, али пре свега победом српског оружја, почевши од битке на Церу!
Чим постадоше део нове немачке војске као професионалци, неки бивши аустро-угарски официри добише радни задатак, да пажљиво, стручно, детаљно и без емоција, сачине елабор[...]
Политика, 26. 9. 2023, Саво Штрбац: Бранка и њена деца
Пре неколико дана Бранка је добила решење из Градског уреда за социјалну заштиту, здравство, бранитеље и особе с инвалидитетом Града Загреба којим се “одбија са захтевом за признавањем статуса члана породице особе умрле у Домовинском рату и права на породичну инвалиднину по детету Милану Гагић”.
У образложењу решења се наводи да је прегледом “заостале непријатељске документације пронађен спис предмета у којем је евидентирано да су дана 16. септембра 1993. године у породичној кући у окупираном месту Буковић, Бенковац, услед експлозије гранате смртно страдали Бранкин супруг Миленко Гагић те њ[...]
Политика, 24. 2. 2024, Оном који ме нађе мртвог
„Зовем се Страхиња Нушић. Свршени сам матурант, рођен у Београду. Породица ми станује у Скопљу, Кумановска улица број 1. Молим да извести моју породицу где сам погинуо, кад и на ком месту сам сахрањен. У напред благодаран.” На полеђини коверте у ком је писмо нађено, стајало је „да се ово писмо неизоставно преда адресату”, а тај беше отац му, Бранислав Нушић.
У том тренутку Страхиња има 19 година и борац је Скопског ђачког батаљона, оног упамћеног као 1.300 каплара, све самих голобрадих момака, из школских клупа отишлих у бој. И нису помогли сви „гласови разума” да се у рат не враћа након ра[...]
