За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Време, 26. 5. 2021, Баштина на Косову: Једна сачувана и многе које нису
Прошлог петка Приштина је писала Унеску захтевајући да са листе угрожене баштине уклони четири православна споменика, те да се српска страна као одговорна држава уклони а уместо ње постави косовска. Овдашња јавност и државни и црквени званичници, осудили су овакав захтев. Овог уторка оскрнављена је црква Свете Петке у Косовској…
Вечерње новости, 27. 5. 2021, Плава гробница из Другог рата: Навршава се 80 година од највеће поморске трагедије војске Краљевине Југославије у Солунском заливу [Мапа]
ПРЕ равно осам деценија, у ноћи, 27. маја 1941. године, у Солунском заливу код места Неа Миханиона, догодила се највећа поморска трагедија Војске Краљевине Југославије. Тада је потонуо брод Хелена Канавариоти, познат и као Света Јелена на коме су били заробљени официри, подофицири и војници које су нацистички окупатори транспортовали… Вечерње новости, 24. 5. 2021, Отргао од заборава више од 15.000 српских јунака: Др Милоје Пршић направио списак погинулих старешина у Великом рату
„А КАД је грануло јутро 14. августа, наши су се нашли пред самим бугарским рововима. Један пропланак, леп као у пролеће, сав изривен бомбама и зрнима, раздвајао је два непријатеља. Није било могуће овако остати. Капетан Драгутин крете своју чету – опстанка је било само ако се бугарски ровови освоје… Политика, 24. 5. 2021, Знали смо за шта се боримо [Ажурирано]
ПРИЧЕ ИЗ ВЕЛИКОГ РАТА Витор Кнежевић из села Мушвете у општини Чајетина, са братом Светозаром, од своје девете године, оста сироче. Врло ранo су, по казивању породице, забележеном у „Ратном поменику”, завршили занате. Светозар дунђерски, а јунак ове приче поста један од најбољих шнајдера у свом крају, познат по изради… Политика, 23. 5. 2021, ЗАРОБЉЕНИЦИ АПРИЛСКОГ РАТА: Фудбал иза бодљикаве жице заробљеничког логора
Допринос серијалу „Заробљеници Априлског рата” недавно је дао и Бранислав Тикић из Ниша. Овај правник и публициста је послао нашој редакцији неколико оригиналних фотографија из заробљеничких логора у Немачкој, изразивши наду да ће ти историјски фото-прилози привући пажњу читалаца „Политике”. Овом приликом објављујемо две фотографије. На једној су приказани заробљени…
Вечерње новости, 5. 5. 2021, ДАВИД НАСРНУО НА ГОЛИЈАТА: Редитељ Никола Лоренцин о документарно-играном филму „Драва се не предаје“
НИ после осамдесет година од јуначког и трагичног чина команданта краљевског монитора „Драва“, поручника фрегате Александра Берића, не престајемо да се дивимо и да се чиста срца клањамо његовој храбрости. Једноставно: да поштујемо војничку заклетву коју је под државном заставом Берић у неравноправној борби, до потонућа брода, часно положио домовини…
Не заборављамо – Памтимо
Глас јавности, Све о Српској, 31. 8. 2021, Лов на Србе у Сарајеву био је државни пројекат, монтирали смо Маркала и српске цивиле смо бацали са зграда
Заштићени сведок КW-568 у хашкој судници испричао је о припреми кланице на пијаци Маркале фебруара 1994. године, а стравични делови исказа тек сад су угледали светлост дана.
- Добровољно сам дошао у Београд и испричам истину о паклу Сарајева. Био сам присутан када је Насер Орић добијао упутства од председника Алије Изетбеговића и Реиса Мустафе Церића да прави ршум око Сребренице и провоцира акцију са друге стране. Видео сам злочине над припадницима вашег народа (Срба) и све до 2010. веровао сам да ће неко и "нашим јунацима" стати у крај. Није се догодило и зато сам дошао - навео је сведок.
[...]
Василије Ђ. Крестић: Растанак од великог Екмечића
Вечерње новости | 2. септембар 2015.
Широког образовања, пространих знања, изузетно начитан, као историчар он је био веома добро обавештен. Имао је велику научничку имагинацију и дар за уопштавање и повезивање чињеница и догађаја
Историчар Милорад Екмечић, редовни члан САНУ, спада у ред најбољих српских историчара. За собом је оставио бројна дела трајне вредности. Најзначајнији посебно објављени радови академика Екмечића су: "Устанак у Босни 1875-1878", "Основе грађанске диктатуре у Европи између два свјетска рата", "Историја Југославије" (заједно са И. Божићем, С. Ћирковићем и В. Дедије[...]
![Вечерње новости, 9. 12. 2021, Љубодраг Димић: Партија против српских интереса - Комисија за разграничење АВНОЈ-а недоследно примењивала критеријуме [из Архиве]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p28242-350x200-no.jpg)
Вечерње новости, 9. 12. 2021, Љубодраг Димић: Партија против српских интереса - Комисија за разграничење АВНОЈ-а недоследно примењивала критеријуме [из Архиве]
Територијална подела Краљевине Југославије, извршена 1941, умногоме је, неколико година касније, отежавала граничну консолидацију југословенске државе.
Спољне границе Југославије, независно од става КПЈ и одлука Авноја о њиховој непроменљивости, нису биле коначне нити међународноправно валидне. То посебно важи за захтеве о корекцији граница Краљевине Југославије уз примену историјско-етничког принципа (припајање Истре, дела јадранских острва, Словеначког приморја) које је истакао АВНОЈ и који представљају једнострани правни акт.
Освободилна фронта Словеније је перманентно, током ратних годин[...]
Вести, 19. 9. 2014, Умро последњи Миситин устаник
Бранислав Степанић, отишао последњи учесник ослобађања Лознице
Бранислав Степанић је био припадник лозничких устаника који су 31. августа 1941. године под командом потпуковника Војске Краљевине Југославије Веселина Мисите ослободили Лозницу од немачке окупације. Лозница је тада постала прва већа варош ослобођена од Немаца у поробљеној Европи. Тек од краја деведесетих година прошлог века почело је отвореније и више да се прича и пише о првом ослобођењу Лознице од пре 73 године.
Остало је записано да је Веселин Мисита на састанку у Троноши 30. августа припремио и изложио план напада на нем[...]
Све о Српској, 12. 7. 2022, Танасковић: Поточарски табути отерали српске фотографије – докле тако?
ТУЖИЛАШТВО ИЗ БИЈЕЉИНЕ НАЛОЖИЛО УКЛАЊАЊЕ 3.267 СЛИКА СРПСКИХ ЖРТАВА ПОСТАВЉЕНИХ УЗ ПУТ БРАТУНАЦ-ПОТОЧАРИ
Начелник братуначке општине Срђан Ранкић објаснио је да су фотографије уз његову сагласност и подршку поставили чланови породица погинулих, са циљем да се укаже на то да су на овом подручју страдали и Срби и да су над њима почињени многи злочини за које нико није одговарао. Нагласио је да су фотографије убијених Срба постављене да их виде међународни представници када буду долазили на комеморацију настрадалим Бошњацима у Поточарима 11. јула.
Поштени записи партизана Пере Ђукановић[...]
