За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба

Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Логори за Србе у Аустроугарској
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Логори за Србе у Бугарској
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Зашто „Српски меморијал“?
Политика, 28. 8. 2019, Доказ да је Степинац знао за зверства у НДХ
На Сајму књига у октобру биће представљена тројезична монографија међународне експертске групе „Усташко коначно решење пре нацистичког“, на око 1.200 страница, са око 300 докумената, међу којима је и писмо загребачком надбискупу „часног Хрвата”, у којем га обавештава о погрому над Србима Пре јучерашње промоције књиге проф. др Гидеона Грајфа…
Епархија бихаћко-петровачка, 15. 8. 2012, Прослављен Свети Дамјан Граховски [из Архиве]
Литургијским сабрањем благовјерног народа парохије граховске 4. августа 2012. године, у Босанском Грахову је прослављена успомена на свештеномученика Дамјана Граховског. Свету Литургију, са почетком у 10 часова, служио је мјесни парох, протонамјесник Александар Рељић уз присуство вјерника парохије граховске. Овом приликом отац Александар је између осталог рекао: – Драга браћо…
НСПМ, Танјуг, 15.8.2019, Момчило Павловић: Ако су Високи Дечани албанска православна светиња, зашто га чувају италијански карабињери и зашто је ограђен бодљикавом жицом?
Ако је манастир Високи Дечани албанска православна светиња, зашто га чувају италијански карабињери, зашто је ограђен бодљикавом жицом, пита историчар Момчило Павловић. Тврдње да је манастир Високи Дечани храм православних Албанаца, покушај присвајања православне цркве у Новом Брду, поруке потпредседника приштинске владе Енвера Хоџаја да су сви верски објекти на…
Вечерње новости, 11.8.2019, Тајни немачки досије: И нацисти се згражавали над усташким зверствима
Тајни немачки досије, који је доспео у Архив Војводине, управо у целости преведен, сведочи о стравичним злочинима у време НДХ, који су у шоку и неверици остављали и окупаторе Другог светског рата ОКРУТНОСТ са којом су под вођством усташа вршена убиства у НДХ превазилази све оно што је досад забележено…
Вечерње новости, 6. 8. 2019, Априлски рат: УСПОМЕНА НА БОЖИДАРА ЖУГИЋА – Официра памте и Словаци
Поручник Краљевине Југославије осам деценија касније побратимио Гложан у Војводини и Новаковиће у Црној Гори ПОВЕЉОМ о братимљену црногорског села Новаковићи и војвођанског места Гложан, минулог викенда у Општини Жабљак, учвршћена је успомена на Божидара Жугића, храброг официра Војске Краљевине Југославије који је херојски погинуо 1941. бранећи мештане Гложана пред… Политика, 1. 8. 2019, Живот Срба римокатолика у Дубровнику у књизи о Мати Грацићу
„Срби католици су ретко добијали признања од Србије, мада су због српства све жртвовали почев од високих функција у аустроуграској администрацији, властелинских и сталешких повластица, развијених и уносних трговачких послова, па и живота. Ризиковали су и хапшења и прогоне”, каже Предраг Савић Адвокат Предраг Савић и историчар Саша Недељковић написали…




