За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика: Затвор „Сунце“ и подрум без светла – Геноцид над Србима у Сарајеву (9)
Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић Гавриловић Мој бивши ученик Агић каже: „Ево га мој професор, ћетник, пошао да бјежи, сад ћемо му ноге поломити“, сведочи инжењер ПТТ-а Славко Шибалија Б. М. Н. (70) пекар, у наставку свог сведочанства испричао је: Осетио сам само јак блесак и бол у ушима…
Frontal.rs, 4. 3. 2017, Православни храмови васкрсавају на Мајевици
Заслугом вјерника у последњих неколико година обоновљени су манастири и цркве на мјестима на којима су постојали у прошлости, а нестали, то јест рушени и срушени од стране окупатора. Средњевијековне цркве и манастири на Мајевици приписују се углавном краљу Драгутину Немањићу сину краља Уроша I Немањића и Јелене Анжујске,…
РТРС,11.03.2017, Братунац: Сјећање на егзодус сарајевских Срба
У Братунцу је обиљежена 21 година од егзодуса сарајевских Срба који су након потписивања Дејтонског мировног споразума напустили своје домове. Њих 20 000 доселило се у Средње Подриње, већином у Сребреницу и Братунац. Обиљежавање егзодуса, почело је синоћ Академијом сјећања, а на братуначком гробљу данас су положени вијенци и служен…
Политика: Користе нас као живи штит – Геноцид над Србима у Сарајеву (8)
Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић Гавриловић Сабина нас je жестоко тукла и псовала нам четничку мајку, говорила како смо ми муслиманке силовали. Кад би се она уморила, настављали би војници, испричао је Милан Боројевић Милан Боројевић у свом сведочанству наводи: Одводе нас на прву линију у Ступник. Послије, кад…
Печат, 10. 3. 2017, Хелсиншки одбор амнестира Хитлера и Павелића
Преносимо текст који је поводом прилога Бранке Михајловић за Радио „Слободна Европа“ под насловом „Уклањање Недићевих трагова у злочину холокауста“ објавило удружење „Јадовно 1941“ Пише Никола Милованчев У прилогу, у изјавама саговорника ауторице текста, има више историјских неистина. Међутим, кључан је један навод, срж свега. То је изјава Соње Бисерко,…
Политика: Натерали су ме да певам – Геноцид над Србима у Сарајеву (7)
Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић Гавриловић Тукли су ме до изнемоглости. Поломили су ми ребра са десне стране. Сломили су ми десну руку. Туку по ногама, по бубрезима…Само сам чувао главу и трудио се да останем присебан, испричао је припадник ЈНА Б.М.Д. Припадник ЈНА Б. М. Д. даље сведочи: Мислим…
Не заборављамо – Памтимо
Политика, 5. 1. 2018, Сондермајери – патриоте и хероји
Тадија, ваздухопловни ас из Првог светског рата, један је од оснивача „Аеропута”, др Роман је утемељивач војне хирургије, мајка Станислава је била храбра болничарка, а Станислав – најмлађи српски војник на Церу
Година која је иза нас протекла је у знаку обележавања 90 година од оснивања друштва за ваздушни саобраћај „Аеропут”, чији је један од оснивач и дугогодишњи директор био Тадија Сондермајер, најмаркантнија личност у цивилом ваздухопловству Србије и Краљевине Југославије између два светска рата. Оснивању „Аеропута”, је претходио несвакидашњи лични подухват овог ваздухопловног аса из Прво[...]
Јужне вести, 20.10.2020, На данашњи дан савезници бомбардовали Ниш
НИШ – На данашњи дан, 20. октобра 1943. године, британски и амерички авиони бомбардовали су Ниш у Другом светском рату.
Процењује се да је тада усмрћено више од 250 српских цивила, укључујући више десетина деце.
Савезници су бомбардовали објекте немачке окупаторске војске, који су претрпели оштећења, али тада су највише страдали квартови најсиромашнијих Нишлија око железничке станице.
- Ниш је 57 пута бомбардован од старане савезника у том периоду, а то је највише због стратешког положаја града. Оно што је битно, највише су страдали цивили, а коначан број се не може утврдити. Највише [...]
ИН4С, 14. 3. 2024, Глас Црногорца 1913: Из проливене крви храбрих синова Црне Горе и Србије никнуће слобода земље српске
Глас Црногорца 1913. године објавио је текст у ком се истиче незадовољство српског народа европском политиком и инсистирању великих сила на, како је објављено у истом броју, стварању албанске државе на штету Срба.
У тексту је наглашено да је Црна Гора српска земља, а да српска крв у ослобађању Скадра није проливена узалуд.
Глас Црногорца 1913. године објавио је текст у ком се истиче незадовољство српског народа европском политиком и инсистирању великих сила на, како је објављено у истом броју, стварању албанске државе на штету Срба. У тексту је наглашено да је Црна Гора српска земља, а д[...]
Вести, 5. 4. 2018, Голгота купрешких Срба априла 1992.
Документационо-информативни центар Веритас подсећа да је 3. априла 1992. почео погром српских села на купрешкој висоравни у југозападној Босни, а епилог три дана касније било је 54 мртвих српских цивила и територијалаца, и 150 оних који су одведени у логоре по западној Херцеговини и Хрватској.
- Након што су лако заузели сва српска места, хрватске снаге су 6. априла затвориле у ресторан фирме “Квалитет” у Купресу око 60 територијалаца и цивила, укључујући и локалног свештеника Зорана Перковића. Одмах су, ваљда за пример другима, убили Стеву Лугоњу и Драгана Челебића, а наредног јутра, око ч[...]
Вести, 2.2.2011, Безимена гробница 500 убијених Срба
Већ четири године посетиоци Мемориjалног центра у Смиљану не могу да добиjу одговор на питање ко jе сахрањен у огромноj гробници поред цркве
Кад jе пре четири године отваран Мемориjални центар Николе Тесле у Смиљану, ниjе ваљда било посетиоца коjи ниjе упитао – ко jе сахрањен у огромноj гробници поред црквице у коjоj jе служио отац великог научника Милутин Тесла jер на гробници нема надгробне плоче. Нестала jе са тог места jош за време протеклог рата.
Пошто jе свечаном тренутку отварања Центра присуствовао и одређени броj људи коjима jе познат историjат те гробнице добар део тадашњих пос[...]
