За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
СРНА, 11.9.2016, Поздравити однос Цркве према српским жртвама – попис могућ
БЕОГРАД, 11. СЕПТЕМБРА /СРНА/ – Директор Документационо информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац изјавио је да треба поздравити настојање православне цркве и њених највиших вјеродостојника да опомену и скрену пажњу свијета на велико страдање Срба у Другом свјетском рату, што може бити почетак озбиљнијег истраживања злочина и пописа жртава. Осврћући се…
Вести, 10.9.2016, Зуроф не пушта злочине забораву
Посета директора центра „Симон Визентал“ Ефраима Зурофа имаће позитиван одјек у поновном бацању светла на страдања Срба од других народа, од нацистичке и усташке руке, каже за „Вести“ председник Института за истраживање српских страдања у 20. веку Миливоје Иванишевић. Спори радови на спомен центру: Зуроф у разговору са Николићем Без…
СРНА, 9.9.2016, Злочин без казне – масакр Срба у Медачком џепу 1993.
БЕОГРАД, 9. СЕПТЕМБРА /СРНА/ – Поменом за 88 жртава и прислуживањем свијећа данас је у Цркви Светог Марка у Београду одата почаст Србима које су хрватске снаге на монструозан начин убиле у Медачком џепу 9. септембра 1993. године. Са скупа је поручено да је тај злочин остао без казне, а…
Курир, Искра, 31.8.2016, ОЧАЈНА МАЈКА СРПСКОГ ОФИЦИРА: Плачем изнад празног гроба, већ 25 година тражим сина јединца
Поводом Међународног дана несталих, породице жртава истичу да годинама имају само једну жељу – да пронађу и сахране своје најмилије Тело мог сина мистериозно је нестало из полицијске станице у Осијеку, у којој је крвнички мучен и убијен 1991. Ништа не тражим, само посмртне остатке свог јединца, да их сахраним…
Блиц, 30.8.2016, НОЋ КАД СУ УСТАШЕ УБИЛЕ САВУ Окупао се, пољубио мајку у руку и отишао заувек
У Сремској Митровици, у ноћи између 29. и 30. августа 1942. године, уз старо православно гробље усташе су убиле 150 грађана Шида, међу којима је био и Сава Шумановић, један од најистакнутијих српских сликара 20. века. Рођен 24. јануара 1896. у Винковцима у имућној грађанској породици, Сава је од четврте…
Срна, РТРС, 27.8.2016, Све мање трагова Срба у Мостару – улица Алексе Шантића сад носи име Милa Будака
Бивша улица Алексе Шантића у Мостару преименована је у Улицу Миле Будака, јасеновачког злочинца, а у западном дијелу дијелу тог града под управом Хрвата су своје улице добили и Анте Старчевић и Алојзије Степинац, а трагова о постојању Срба са обје стране Неретве сваким даном је све мање, пишу данас…
Не заборављамо – Памтимо
СРНА, 10. 5. 2023, Кесић: Важно је снимити филм о хирургу Миодрагу Лазићу
Представништво Републике Српске у САД учествовало је на донаторској вечери у Канади на којој је прикупљено 60.000 канадских долара за снимање играног филма о чувеном хирургу Миодрагу Лазићу који је током ратова деведесетих година 20. вијека спасавао животе у Републици Српској Крајини и Републици Српској, рекао је Срни шеф овог представништва Обрад Кесић.
"Важно је да овај филм буде снимљен, јер је прича доктора Лазића у исто вријеме и прича о стварању Републике Српске кроз велику жртву српских бораца од којих су многи уградили животе у темеље наше Републике, али и цијелог српског народа", р[...]
Политика, 23. 3. 2025, Исповест дечака који је побегао усташама
Василије Каран, најстарији писац са Козаре, живо се сећа како је 1942. углавном сам преживљавао, памти џелате али и добре људе у страшним временима
Козарска Дубица – У 54 књиге Василије Каран, најстарији песник и приповедач Козаре, исписао је хиљаде страница о овој планини овенчаној славом, обележеној крвљу, страдањем њеног народа у Другом светском рату и логорима НДХ. Све што је написао су потресна сведочанства, јер се Василије сећа времена када су горела села у Кнешпољу и када је из родног Поглеђева, у јулу 1942. године, са мајком Петром, браћом Мирком и Ранком и сестром Анком кренуо у Ја[...]
![Вечерње новости, 14.5.2017, ИСПОВЕСТ СРПСКОГ ЛОГОРАША: Најгори је био дан који сване [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p5463-350x200-no.jpg)
Вечерње новости, 14.5.2017, ИСПОВЕСТ СРПСКОГ ЛОГОРАША: Најгори је био дан који сване [Мапа]
Велимир Павловић (96), интернирац у Норвешкој, уочи 75 година од прогона Срба у ову земљу. Од 5.000 српских заробљеника у логору "Карасјок", у првој години њих 72 одсто брутално убијено
У НОРВЕШКОЈ се следећег месеца обележава 75 година од доласка српских ратних заробљеника у ту земљу. Од 4.268 идентификованих мученика који су на северу континента правили држави Норвешкој пут ка Финској и ка Поларном кругу (данашњи пут Е 6), вратило се само око 1.000. У првој години од јуна 1942. до истог месеца 1943. на најсвирепији начин побијено је 72 одсто доведених! Такву стопу смртности нису имали ни [...]
![Глас Српске, СРНА, 5. 1. 2025, Злочин без казне: 32 годинe од страдања Срба у Кравици [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p24436-350x200-no.jpg)
Глас Српске, СРНА, 5. 1. 2025, Злочин без казне: 32 годинe од страдања Срба у Кравици [Мапа]
У братуначком селу Кравица обиљежене су 32 године од стравичног злочина над Србима који су на православни Божић 1993. године починили припадници муслиманских снага под вођством Насера Орића.
Парастосу убијеним Србима присуствовали су породице жртава, премијер Републике Српске Радован Вишковић, министар рада и борачко-инвалидске заштите Данијел Егић, изасланик српског члана и предсједавајуће Предсједништва БиХ Бошко Томић, потпредсједник Народне скупштине Петко Ранкић.
Парастосу код спомен-крста, које је служило локално свештенство, присуствовали су и предсједник Борачке организације Репу[...]
Вести онлајн, 19. 11.2020, Судбина девојчице из јаме: Јунаштво и чојство Винка Томаша
У горким и болним сећањима свих, па и ових дана преминуле Милице Маљковић, претпоследње од четрнаесторо преживелих из јаме Равни долац на Динари, најснажније су се урезала доброчинства, сећања на оне који су им на било који начин помогли, поготово ако су то чинили они који нису морали.
Тако су се свих једанаесторо које сам у лето 1991. године затекао живе, сећали доброчинства „хрватског оружника“, жандара Винка Томаша, Далматинца за кога су сви тврдили да их је спасио и да би сви они скончали у јами да није било њега који се, ризикујући сопствену главу, супротставио, оружјем запретио и осујет[...]
