За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вести, 10.5.2016, Поклања плац за Српски меморијал
Док се власти у Србији и даље премишљају да ли ће или не дозволити изградњу српског Јад Вашада – меморијала посвећеног свим српским жртвама у 20. веку, Оливер Николић, наш земљак, члан Српског културног друштва „Свети Сава“ из Бајројта одлучио је да пресече све недоумице и Српском меморијалу поклони свој… Срна, 9.5.2016, Сребреница: Одата почаст за 500 убијених Срба у последњем рату
СРЕБРЕНИЦА, 9. МАЈА /СРНА/ – У сребреничкој Спомен-соби данас је служен парастос за свих око 500 Срба погинулих у посљедњем рату са подручју те општине. Међу погинулим и убијеним је више десетина жена и 40 српских војника и цивила који се још воде као нестали јер нису пронађени ни за…
Србима наметнуто или да гину или да буду издајице
Драгана МАТОВИЋ | 08. мај 2016 | Вечерње новсти Историчар Момчило Павловић о Дану победе, проглашењу независности Косова, равногорцима и партизанима, новом светском поретку… ЧИТАВ цивилизовани свет има разлога да сутра слави 9. мај, Дан победе, али догађаји после 1945, посебно савремени, релативизују све оно што је настало после Другог…
РТС,СРНА, 8.5.2016, Спомен на жртве хрватског усташког логора Јасеновац – 71. година од пробоја јасеновачких логораша
Полагањем венаца на спомен-подручје Доња Градина код Козарске Дубице обележена је 71. година од страдања жртава усташког злочина у концентрационом логору Јасеновац и његовом највећем стратишту Доњој Градини. Нама данас ударају жиг зликовца, а зликовцима стављају ореал жртве, рекао је председник Србије Томислав Николић и поручио да то што су…
Прије више од два вијека одиграла се битка на Љубићу
БЕОГРАД, 7. МАЈА /СРНА/ – Бој на Љубићу једна je од најзначајнијих битака у Другом српском устанку, а одиграла се 8. маја 1815. на брду Љубић, недалеко од Чачка. Побједа над Tурцима у том боју била је велико морално оснажење народу, улила је људима самопоуздање и подигла Србе масовно на…
Срна, 7.5.2016, Миливоје Иванишевић: Покренути питање геноцида над Србима
У Хрватској демографски губици српске нације износе 486.000 од укупно 913.000 Срба, који су се ту налазили 1941. године, што је више од половине или 53 процента српске популације БЕОГРАД, 7. МАЈА /СРНА/ – Директор београдског Института за истраживање српских страдања у 20. вијеку Миливоје Иванишевић сматра да треба покренути…
Не заборављамо – Памтимо
Вечерње новости, 4.4.2015, Жртве НАТО агресије на СРЈ: Марија Тошовић из Мердара - Моја Бојана, најмлађа жртва НАТО бомбардовања, би сада имала 16 година
Исповест Марије Тошовић из Мердара, којој су НАТО бомбе убиле ћеркицу и супруга Божину. Преживела пакао у седмом месецу трудноће
Мала Бојана Тошовић, из Мердара, ове године би напунила шеснаест година. Али, тек што је проходала и почела да изговара прве речи, са оцем Божином, почетком априла 1999. године, настрадала је од НАТО бомби. Тада једанаестомесечна беба погинула је у очевом наручју када су ракете, које су засуле малено село на административној линији куршумлијске и подујевске општине, пале на њихову кућу. У овом нападу једина је преживела девојчицина мајка Марија и сама тешко рањена[...]
ИН4С, 6.11.2021, Права Будва: Помен херојима на српском војничком гробљу у Тијеу
У име Праве Будве вијенац је положио и одао почаст палим јунацима у борби за слободу Србије и Црне Горе господин Ђуро Ћетковић који је уједно и предсједник савеза Срба у Француској
Данас је, у име Праве Црне Горе Будва, на српском војничком гробљу у Тијеу код Париза положен вијенац поводом 103. годишњице завршетка Првог свјетског рата.
У име Праве Будве вијенац је положио и одао почаст палим јунацима у борби за слободу Србије и Црне Горе господин Ђуро Ћетковић који је уједно и предсједник савеза Срба у Француској.
Полагању вијенца су такође присуствовали пуковник Жак Огар, адмирал Лат[...]
Независне новине, Срна, 1.7.2018, Служењем парастоса почело обиљежавање 76 година од Битке на Козари
БАЊАЛУКА - Служењем парастоса код Спомен-крста на Мраковици је данас почело обиљежавање 76 година од Битке на Козари у којој је убијено око 40.000 цивила, а 68.000 их је протјерано и интернирано у логоре.
Обиљежавање заједнички организују одбори влада Републике Српске и Србије за његовање традиције ослободилачких ратова.
Парастосу присуствују бројни министри Републике Српске, делегација Народне скупштине Српске, изасланик члана Предсједништва БиХ из Републике Српске Велимир Сакан, градоначелник Приједора Миленко Ђаковић.
Обиљежавању овог истиријског догађаја присуствују представници п[...]
Глас Српске, СРНА, 30.4.2017, Канонизовани злочин
Бијељина - Злочин у Добровољачкој улици 1992. године, формално је злочин над војницима ЈНА и цивилима који су радили у војсци, али, суштински, то је била брутална и крвава порука Србима и свим заговорницима било какве мултиетничке државе: "Бјежите или умрите".
Током 2. и 3. маја 1992. године у Сарајеву, припадници снага лојалних тадашњем муслиманском лидеру Алији Изетбеговићу и паравојних јединица убили су 42 војника ЈНА и цивила - у Дому ЈНА, Радничком универзитету "Ђуро Ђаковић", на Скендерији, у Добровољачкој улици и на другим локацијама...
Према националном саставу, убијена су 32 Срб[...]
СРНА, 1.11.2021, Парастос за убијене Србе из Барице Доње код Брода
У бродској мјесној заједници Барица Доња испред спомен-обиљежја служен је парастос жртвама хрватског усташког терора из 1941. године и погинулим борцима и цивилним жртвама из посљедњег одбрамбено-отаџбинског рата.
На спомен-обиљежју уклесана су имена 124 становника из Барице убијена 1941. године, а на споменику из посљедњег одбрамбено-отаџбинског рата имена пет погинулих бораца Војске Републике Српске и три цивилне жртве.
Предсједник Скупштине Борачке организације Брод Радослав Кокић истакао је да се окупљањем код спомен-обиљежја присутни поклањају сјенама српских мученика и молитвом и п[...]
