За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
СПОНА, 6. 1. 2025, Тужно подсећање на дивљачки масакр над Србима у Поречу на Бадњи дан 1916. [Мапа, Фото]
На Бадњи дан 6. јануара 1916. извршен је дивљачки масакр 103 најугледнија мештанина Пореча, у југозападном делу Македоније у селу Манастирец надомак Брода. Брутална ликвидација Срба Брсјака, од стране бугарских злочинаца позната је под називом масакр крај Дервишке њиве. Кости мученика страдалих уочи православног Божића 1916 положене су у крипти…
Политикин забавник, 3. 1. 2014, Како је Матеј Павлик постао свети Горазд прашки (и српски) [из Архиве]
Рођен у чешкој породици римокатоличке вероисповести, а умро као епископ православне цркве пред немачким стрељачким водом, добивши признање и од државе и од цркве. Прва га је одликовала војним крстом прогласивши га херојем у борби против нацизма, а друга га је признала за светитеља и новомученика. Не баш уобичајен животопис.… РТ Балкан, 7. 1. 2025, Неколико месеци пред смрт Тесла је позивао Хрвате „на братску слогу“ – али узалуд
Узалуд беше Теслин апел: „Само сложни извршавамо дужност према мучеништву нашег народа, према Америци, према Човечанству. Ко другачије ради није на добром путу…“ Тесла је преминуо у 87. години, у сну, у апартману на 33. спрату хотела „Њујоркер“, на православни Божић 1943, а прота Душан Шуклетовић је служио опело. Безуспешно…
ИН4С, 6. 1. 2025, Годишњица славне Мојковачке битке: Јунаци су пали да би Србија и Црна Гора живјеле
Данас је годишњица славне Мојковачке битке у Првом свјетском рату, која је јединствена у историји ратовања по блиставој и задивљујућој побједи. Битка је вођена од 6.1. до 8.1. 1916. године у околини Мојковца и у њој је Санџачка војска Краљевине Црне Горе успјешно зауставила аустроугарску офанзиву, чиме је омогућено повлачење…
Kosovo Online, 1. 1. 2025, Једина Српкиња у Доњем Петричу код Клине: Упркос нападима и крађама не идем одавде
Осамдестрогодишња Ката Грујић једина је Српкиња у селу Доњи Петрич, у општини Клина, која упркос застрашивању, учесталим нападима и крађама, не планира да остави родну Метохију и каже да не би могла да буде на другом месту, „па да је све мед и млеко“. Након 1999. године, када су српске…
Глас Српске, СРНА, 5. 1. 2025, Злочин без казне: 32 годинe од страдања Срба у Кравици [Мапа]
У братуначком селу Кравица обиљежене су 32 године од стравичног злочина над Србима који су на православни Божић 1993. године починили припадници муслиманских снага под вођством Насера Орића. Парастосу убијеним Србима присуствовали су породице жртава, премијер Републике Српске Радован Вишковић, министар рада и борачко-инвалидске заштите Данијел Егић, изасланик српског члана…
Не заборављамо – Памтимо
СРНА, 13.5.2018, Служен парастос за Србе из Карна
СРЕБРЕНИЦА, 13. МАЈА /СРНА/ - У манастирској Цркви Покрова Пресвете Богородице у селу Карно код Сребренице данас је служен парастос за 21 мјештанина и 13 припадника МУП-а Републике Српске погинулих на овом подручју.
Парастос је служио игуман овог манастира архимандрит Лука Бабић.
Цвијеће на спомен-обиљежје у порти цркве положиле су делегација српских представника у Скупштини општине, те делегације Борачке и Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила из Сребренице.
Парастосом и полагањем цвијећа обиљежено је 26 година од страдања мјештана Карна.
Настављају[...]
![Искра, 9. 3. 2022, Владимир Умељић: Ноћ када је горела Богородица Љевишка... и моја немачка пријатељица Клаудија [из Архиве]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p18211-350x200-no.jpg)
Искра, 9. 3. 2022, Владимир Умељић: Ноћ када је горела Богородица Љевишка... и моја немачка пријатељица Клаудија [из Архиве]
Косметски Албанци су од 17-19. марта 2004. дословце пред очима својих гласно ћутећих ментора, тешко наоружаних западних „чувара тј. гаранта реда и мира“ (и – како кажу – хришћана), извршили још један страхотни погром над аутохтоним Србима на њиховој окупираној Светој земљи, Косову и Метохији.
рема подацима УНМИК-а, око 60.000 косовско-метохијских Албанаца су на 33 различитих места уништили око 800 кућа, убили 8, повредили више стотина и протерали (= „етнички очистили“) око 4.000 Срба.
За памћење је, дакле, да је свако ненаоружано српско чељаде, закључно са старицама и старцима, женама и децо[...]
Вечерње новости, 12. 8. 2025, ХЕРОЈСТВО И ТРАГИЧНА СМРТ КАДЕТА: После 107 година подигнут споменик код места бродолома српских војника у водама Малте
Када је француски брод "Полинезијен" испловио из Бизерте са српским кадетима који су се упутили ка Солунском фронту, нико није ни помислио да ће се пловидба завршити много пре луке у Солуну, уз обале Малте, 10. августа 1918. године.
Швапски сумарен је испалио торпедо који је брод послао на дно мора. Погинуло је шесторо српских младића и једанаест чланова француске посаде. Сада је, у близини где се догодила трагедија, подигнут споменик који ће вечно подсећати на овај догађај, али и на целокупну борбу српског народа и српско-француско савезништво у Првом светском рату.
Споменик је свечано откр[...]
Вечерње новости, 11.11.2019, У пет бунара у најстрашнијим мукама скончало више од 1.360 Срба: Славонци не заборављају злочин војника НДХ
Жртве ексхумиране и сахрањене тек по завршетку Другог светског рата, 1946. године
ГОЛИ до појаса, усташе су целог дана бацале жене, децу и старце у бунаре, затрпавале их опекама, земљом и бетоном. У пет бунара у славонском селу Слобоштина у најстрашнијим мукама скончало је више од 1.360 Срба.
Овај монструозни усташки злочин догодио се 16. августа 1942. године надомак Славонске Пожеге у Хрватској, када су војници НДХ под командом злогласног Макса Лубурића убили 1.368 голоруких Срба из славонских села Црљенци, Дежевци, Копривна, Кујник, Пасиковци, Подсреће, Расна, Слобоштина, али и несрећн[...]
![Вести, 7. 3. 2022, Цикоте: Стрељано 450 људи за три сата [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p12489-350x200-no.jpg)
Вести, 7. 3. 2022, Цикоте: Стрељано 450 људи за три сата [Мапа]
Осам деценија после трагичног догађаја у јадарском селу Цикоте код Лознице, страдали сељани добили су спомен-обележје које ће подсећати на један од најстрашнијих злочина почињених над српским народом у Другом светском рату. Ово село су 19. октобра 1941. немачки војници спалили, а за мање од три сата убили око 450 мештана међу којима су више од половине била деца, а њих 135 млађе од десет година.
Откривање споменика, освећење и парастос жртвама одржани су у суботу у присуству Ивице Дачића, председника Скупштине Србије, представника Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања[...]
