За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба

Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал

Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.

Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.

Логори за Србе у Аустроугарској

Људски губици српског народа у 2. светском рату

Логори за Србе у Бугарској

Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Зашто „Српски меморијал“?
Политика, 27. 12. 2024, Саво Штрбац: Шумови на вези између САНУ и „Веритаса”

У тексту „Неопходна историјска дистанца за научни скуп” (објављен 9. јула 2024. на овим страницама), објавио сам одговор Извршног одбора Српске академије наука и уметности (САНУ) на Иницијативу „Веритаса” да се у тој научној установи, половином идуће године, одржи Међународни научни скуп под називом „30 година по завршетку рата на…
ИН4С, Срна, 30. 12. 2024, Осамдесет година од усташких злочина у Рашкој Гори и Раштанима
Н1, Бета, e-Veritas, 28. 12. 2024, Веритас: Чак 33 године од злочина у Горњим Граховљанима нису прикупљени посмртни остаци 18 особа

Борис Радаковић Блог, 17. 6. 2024, Злочин и освета на Дрини: Вишеград [из Архиве]

Након што је Фондација „Заборављени коријени“ из Источног Сарајева, објавила зборник докумената о страдању Срба у „романијском крају и дијеловима источне Босне“, одлучили смо да направимо серију краћих текстова на основу поменуте грађе. Документи у овом зборнику потичу из Архива Босне и Херцеговине у Сарајеву и Војног архива и Архива…
Palelive, Средњошколски центар Фоча, СРНА, 24. 12. 2024, Приказан документарац о партизанском злочину на Миљевини [Видео]

На Филозофском факултету на Палама вечерас је приказан документарни филм „Понор – право на сјећање“ о партизанском злочину над припадницима Југословенске војске у отаџбини на простору Миљевине код Фоче 1945. године, а аутори остварења – професори и ученици фочанског Средњошколског центра поручили су да војници заслужују право на сјећање и…
Глас Српске, СРНА, 27. 12. 2024, Од логора у Добоју кренуо геноцид над Србима у 20. вијеку

Помоћник министра за борачко-инвалидску заштиту Републике Српске Небојша Видаковић рекао је да је добојски казамат који је основала Аустроугарска био први концентрациони логор у модерној Европи, што је био и почетак геноцида над српским народом у 20. вијеку. Он је новинарима рекао да је стопама Аустроугарске касније наставила и Независна…