Глас Српске, 30. 11. 2025, Драган Мијовић: Како су Турци затварали бањалучке школе

Десно: прва Српска читаоница у Бања Луци, основана 1845, изглед 1882. (лево: Апотека породице Брамер) Фото: Marković Peković Vanda, The first modern pharmacy in Banja Luka: The Brammer family, three generations of pharmacists, 2020, researchgate.net Кад су Турци покорили средњовјековну Босну, све дотадашње државне културне, економске и друге тековине нашег народа за многе вијекове су гурнуте у мрак ропства. Обесправљеној хришћанској раји је остало само да усменим предањем и народном епиком чува сјећање на своје краљеве и цареве из времена успона и угледа српских држава.…

Цео текст

Стање ствари, 28. 9. 2025, Војвода Василије Трбић: Мемоари 1898-1918. [In memoriam]

Српске војводе у Битољу 1908. Горњи ред: Петко Илић (Куманово); Јован Божиновић „Мајка“ (Демир Хисар); Дане Стојановић (Порече) Коста Денковић (Прилеп); Пејо Михајловић (Демир Хисар) и непознати четник. Доњи ред Михајло Јосифовић (Порече); Јован Цветковић „Долгач“ (Прилеп); Василије Трбић (Славонија, велешки војвода); Глигор Соколовић (Прилеп) Стеван Недић „Ћела“ (Демир Хисар); и Јован Стојковић „Бабунски“ (Велес) Фото: СПОНА Скопље, Историја четничког покрета 1903-1918. Василије Трбић је био један од најхрабријих и најспособнијих војвода Српске четничке акције у Отоманској Македонији, неуморни национални делатник и један од најзаслужнијих за ослобођење Вардарске (Српске) Македоније У издању Виогора из штампе су изашли Мемоари 1898-1918. Војводе Василија Трбића, капитално дело о подвизима Српске четничке акције у Отоманској Македонији…

Цео текст

Седма сила, Српска реч, 26. 4. 2020, Богољуб Пејчић: Немар према сународницима – Егзодус галипољских Срба [из Архиве]

Галипоље на мапи источног дела Медитерана Фото: Dr Dominic Sheridan, Boredom in the Trenches, Academia.edu Једна егзотична оаза Срба на Галипољском полуострву, потресно везана са старим завијачем – негујући свој језик и свест о својој етничкој припадности, четири века живела је у потпуној изолацији, без икаквог сазнања о матичној земљи, из које су њихове праоце повели Турци као своје сужње. Потомци ових робова у селима…

Цео текст

Нишке Вести, 15. 9. 2025, Александар Миљковић: Мирно спавај храбри војводо – Ђорђe Ристић Скопљанче

Војвода Ђорђе Ристић Скопљанче, снимљено 1905-1908. Фото: архивска разгледница, Wikimedia Commons, Trbić, Vasilije (1996) Memoari: 1898-1912, Kultura, p. 166, Zoupan Ко је пронашао и обновио споменик војводи Ђорђу Ристићу Скопљанчету на нишком Старом гробљу? На старом нишком гробљу, скривен међу поломљеним крстовима и заборављеним споменицима, налази се вечна кућа једног од најсветлијих јунака српске историје – војводе Ђорђа Ристића Скопљанчета. Он, који је у годинама 1903-1908. стајао у првим редовима…

Цео текст

Војна књижара, 12. 7. 2018, Ђорђе Ристић – војвода Скопљанче [из Архиве] In memoriam

Чета војводе Ђорђа Скопљанчета августа 1905. године, у селу Лепчинце код Врања, пред битку за Гуглин. Војвода Скопљанче у средини, до њега Тодор Стојковић. У горњем реду, трећи слева Љуба Јездић, до њега војвода Војин Поповић Вук Фото: Војна књижара, архивска разгледница, Wikimedia Commons. Zoupan Ђорђе Глигорије (Гица) Ристић, рођен је на Ђурђевдан 6. маја 1879. или 1881. године (како се наводи у савременим изворима) у Пећи, где су му се родитељи пре његовог рођења настанили. Основну школу и гимназију завршио је у Скопљу, одакле је дошао у Београд на школовање. У Београду је уписао…

Цео текст

Српски меморијал, Братство, 2. 10. 2025, Владимир Стојанчевић: Село Крапа у Поречу и његов свештеник Тасе Коневић на почетку 20. века [из Архиве 2009]

Српске војводе из Старе Србије и Маћедоније, 1908. за детаље видети напомену** Фото: Споменица Јована Бабунског, др Јов. Хаџи Васиљевић, Четничка акција у Старој Србији и Маћедонији, Београд, 1928. стр. 32 У другој половини 19. века село Крапа по управно-административној подели Турског царства припадало је Прилепској кази Битољског вилајета као важно географско-стратешко место и гео-политички центар на раскршћу путева који су га повезивали са Кичевском, Велешком и Крушевском казом. Крапа је била једно од највећих насеља у пределу Пореч: године 1895.…

Цео текст