Глас Српске, 30. 11. 2025, Драган Мијовић: Како су Турци затварали бањалучке школе

Десно: прва Српска читаоница у Бања Луци, основана 1845, изглед 1882. (лево: Апотека породице Брамер) Фото: Marković Peković Vanda, The first modern pharmacy in Banja Luka: The Brammer family, three generations of pharmacists, 2020, researchgate.net Кад су Турци покорили средњовјековну Босну, све дотадашње државне културне, економске и друге тековине нашег народа за многе вијекове су гурнуте у мрак ропства. Обесправљеној хришћанској раји је остало само да усменим предањем и народном епиком чува сјећање на своје краљеве и цареве из времена успона и угледа српских држава.…

Цео текст

Геополитика, 2. 12, 2025, Eнциклопедија о Светом Сави и његовом народу – Др Миодраг М. Петровић [†2025] In memoriam

Проф. Др Миодраг М. Петровић (1936-2025) Фото: Епархија рашко-призренска у егзилу Др Миодраг М. Петровић, научни саветник Историјског института САНУ у пензији, приређивач и преводилац на савремени србски језик Законоправила Светог Саве упокојио се 1. децембра у 90 години. Преносимо интервју који је др Миодраг М. Петровић дао Геополитици 2014. године.   Свети Сава у Законоправилу Србе назива „својима“ јер су…

Цео текст

Печат, 6. 10. 2017, Борисав Челиковић: Сремци у Галипољу – ЕП О ИДЕНТИТЕТУ [из Архиве] Интервју, други део

Из сеобâ галипољских Срба око 1920. године Фото: Вечерње новости, Борис Субашић, приватна архива Галипољски Срби представљају феномен трајања. Из Срема су пресељени на Галипоље, полуострво надоглед Цариграда, око 1540. године у време турског освајања Подунавља за владе Сулејмана Величанственог. За њих се у Србији није знало све до почетка ХХ века, тако да чак никакве информације о њима није имао наш знаменити историчар…

Цео текст

Седма сила, Српска реч, 26. 4. 2020, Богољуб Пејчић: Немар према сународницима – Егзодус галипољских Срба [из Архиве]

Галипоље на мапи источног дела Медитерана Фото: Dr Dominic Sheridan, Boredom in the Trenches, Academia.edu Једна егзотична оаза Срба на Галипољском полуострву, потресно везана са старим завијачем – негујући свој језик и свест о својој етничкој припадности, четири века живела је у потпуној изолацији, без икаквог сазнања о матичној земљи, из које су њихове праоце повели Турци као своје сужње. Потомци ових робова у селима…

Цео текст

Политикин Забавник, 9. 9. 2011, Мутна и крвава – Битка на Марици [из Архиве] На данашњи дан

Битка са сипахима (турска, селџутска а затим отоманска, тешка коњица) Битка за турски барјак, Јузеф Брандт (Józef Brandt), уље на платну, 1905. Фото: Национални музеј Краков, Wikimedia Commons После олује, кад нико не очекује напад, турска војска се неопажено привукла и српски логор окружила са свих страна Крајем 1355. године, у децембру, преминуо је цар Стефан Душан. Сан о јединственом царству „Србаља и Ромеја” није трајао ни једну деценију. Врло брзо се показало да до тада највећа држава…

Цео текст

Искра, 28. 3. 2021, Владимир Умељић: Крађа српске историје и фалсификовање културе памћења од стране новокомпонованих нација на Балкану [из Архиве]

Андрићград: Споменик Мехмед--паши Соколовићу и патријарху Макарију (Соколовићу) Фото: РТС „Ми знамо само онолико, колико наше сећање поседује“ (Tantum scimus, quantum memoria tenemus)   Култура памћења је неопходни предуслов егзистенције културе и цивилизације човечанства. Њеним есенцијалним елементима припадају и историјски споменици, који међутим морају да буду морално-етички утемељени и научно образложени/оправдани, дакле да почивају на историјској истини. Култура памћења чува…

Цео текст