ИСКРА, 4. 11. 2025, Владимир Умељић: Србоцид хрватске државе 1941-1945, као ’комунистичко-четнички мит‘

Ускочка шума: Рекогнистицирање дела логорских јама Фото: Вечерње новости, књига Концентрациони логор Јасеновац, Антуна Милетића Порицање Србоцида хрватске државе 1941-1945. од стране великог, вероватно највећег дела хрватских водећих елита је по свему судећи апсолутни conditio sine qua non њиховог (сликовито речено) преживљавања, њиховог схватања сопственог националног идентитета. Ко се пак са српске стране бави иоле озбиљним истраживањем овог масовног злочина, тај је у најмању руку…

Цео текст

Mинистарство одбране РС, 2. 11. 2025, Мајор Војин Танкосић [Видео]

Војвода мајор Војислав Воја Танкосић (28. 9. 1880 - 2. 11. 1915) Фото: Архива, Википедија Мајор Војин Танкосић 1880–1915. Војин Танкосић рођен je у селу Рукладе код Ваљева 28. септембра 1880. године. Када се породица преселила у Београд, Војин је у главном граду завршио шест разреда гимназије, а потом и Војну академију. По завршетку академије службовао је у 6. пешадијском пуку. Учествовао је у Мајском…

Цео текст

РТС, 9. 3. 2014, Од пропаганде до злочина [из Архиве] ’Србија у Великом рату‘ [Филм]

Православни свештеник предводи банду разбојника у балканским ношњама који носе нанизане одсечене уши, носеве и главе (Балкански ратови) Фото: РТС, Милан Ристовић „Црни Петар и балкански разбојници“ Срби су у аустроугарској штампи представљани као народ дивљака који „живи у ишчекивању крвопролића“ а Србија је приказана као земља ’краљеубица‘ и ’злочиначких завера‘. Негативан стереотип који је потрхрањиван годинама довео је до монструозних злочина над Србима у Мачви 1914. године. Убиство краља Александра и краљице Драге Обреновић није било…

Цео текст

Стање ствари, 28. 9. 2025, Војвода Василије Трбић: Мемоари 1898-1918. [In memoriam]

Српске војводе у Битољу 1908. Горњи ред: Петко Илић (Куманово); Јован Божиновић Мајка (Демир Хисар); Дане Стојановић (Порече) Коста Денковић (Прилеп); Пејо Михајловић (Демир Хисар) и непознати четник. Доњи ред Михајло Јосифовић (Порече); Јован Цветковић Долгач (Прилеп); Василије Трбић (Славонија, велешки војвода); Глигор Соколовић (Прилеп) Стеван Недић Ћела (Демир Хисар); и Јован Стојковић Бабунски (Велес) Фото: СПОНА Скопље, Историја четничког покрета 1903-1918. Василије Трбић је био један од најхрабријих и најспособнијих војвода Српске четничке акције у Отоманској Македонији, неуморни национални делатник и један од најзаслужнијих за ослобођење Вардарске (Српске) Македоније У издању Виогора из штампе су изашли Мемоари 1898-1918. Војводе Василија Трбића, капитално дело о подвизима Српске четничке акције у Отоманској Македонији…

Цео текст

Војна књижара, 12. 7. 2018, Ђорђе Ристић – војвода Скопљанче [из Архиве] In memoriam

Чета војводе Ђорђа Скопљанчета августа 1905. године, у селу Лепчинце код Врања, пред битку за Гуглин. Војвода Скопљанче у средини, до њега Тодор Стојковић. У горњем реду, трећи слева Љуба Јездић, до њега војвода Војин Поповић Вук Фото: Војна књижара, архивска разгледница, Wikimedia Commons. Zoupan Ђорђе Глигорије (Гица) Ристић, рођен је на Ђурђевдан 6. маја 1879. или 1881. године (како се наводи у савременим изворима) у Пећи, где су му се родитељи пре његовог рођења настанили. Основну школу и гимназију завршио је у Скопљу, одакле је дошао у Београд на школовање. У Београду је уписао…

Цео текст

Српски меморијал, Братство, 2. 10. 2025, Владимир Стојанчевић: Село Крапа у Поречу и његов свештеник Тасе Коневић на почетку 20. века [из Архиве 2009]

Српске војводе из Старе Србије и Маћедоније, 1908. за детаље видети напомену** Фото: Споменица Јована Бабунског, др Јов. Хаџи Васиљевић, Четничка акција у Старој Србији и Маћедонији, Београд, 1928. стр. 32 У другој половини 19. века село Крапа по управно-административној подели Турског царства припадало је Прилепској кази Битољског вилајета као важно географско-стратешко место и гео-политички центар на раскршћу путева који су га повезивали са Кичевском, Велешком и Крушевском казом. Крапа је била једно од највећих насеља у пределу Пореч: године 1895.…

Цео текст