Политика, 9. 1. 2019, Милан Четник: Култ Марка Краљевића у Далмацији [из Архиве]

Фреска Краља Марка (лево) и ктитора Каља Вукашина (десно), изнад јужног улаза у цркву Марковог манастира (Маркова Сушица, Скопље, 1345-1372), посвећеног Светом Димитрију (у средини). Фото: Wikimedia Commons Још у шеснаестом веку млетачки ректор (градоначелник) Сплита известио је владу у Венецији да су Сплићани, окупљени на тргу, хорски певали песму у славу највећег јунака српске епске поезије „Далматински Морлаци, гацајући у блату до колена, певају песме о Краљевићу Марку, о другом Херкулу, чуду од јунаштва.“ Ово је записао…

Цео текст

Српска историја, 19. 1. 2021, Проф. др Драгољуб Петровић (†2024) о српској историји и језику [из Архиве] In memoriam

Професор др Драгољуб Петровић Фото: Youtube, screenshot За сајт Српска историја говори угледни српски лингвиста проф. др Драгољуб Петровић. Специјалност му је дијалектологија. Написао је 20-ак (ауторских и коаутоских) књига међу којима и: O говору Змијања, Говор Баније и Кордуна, Српски језички заперци, Сумрак српске ћирилице : Записи о затирању српских националних симбола, Фонологија српског језика (са…

Цео текст

Вечерње новости, 28. 10. 2025, Бошњаци привсвајају и Јеванђеља: Својатајући српско благо ’комшије‘ покушавају да створе нове културне идентитете

Чајничко јеванђеље Фото: Политика, Комисија за очување споменика БиХ СРПСКО културно благо које се налази у бившим југословенским републикама не присваја се само да би се окрњила целовитост и значај српске културе у прошлости. Главни је циљ у стварању нових културних идентитета и у омеђавању њиховог простора. Ти идентитети се, наравно, не стварају себе ради, или сами по себи,…

Цео текст

Вечерње новости, 12. 10. 2025, Племство очувало српско наслеђе у Румунији: Капитално дело др Саше Јашина о 200 породица које су одбраниле српски идентитет

Замак кнеза Павла Бранковића Фото: Савез Срба у Румунији, Вечерње новости НА последњем попису 2021. у Румунији је пребројано 12.026 припадника српске националне мањине што је 33,5 одсто мање од 18.076 колико их је пописано 2011. Овај драматичан пад је наставак дугог процеса нестајања некада бројних и утицајних Срба у историјским кнежевинама Влашкој, Трансилванији и делу Молдавије. На овом простору вечне…

Цео текст

Политика, 3. 2. 2024, Милан Четник: Улога мраморја у распиривању братства и јединства [из Архиве]

Мрамор (стећак) са мотивом Кола (нематеријално културно наслеђе УНЕСКО 12.COM 11.b.28), Рисовац, Јабланица, БиХ, УНЕСКО светска баштина (42COM 7B.19) Фото: Wikimedia Commons, Dino Džino, CC BY-SA 3.0 Историографска, политичка и идеолошка манипулација мраморовима (такозваним стећцима) која траје од доба владавине босанског гувернера Калаја добила је нови подстицај одлуком Унеска 2016. да ове јединствене споменике уврсти на листу светске културне баштине Америчка историчарка Мариен Венцел, која је каријеру посветила проучавању стећака, стигла је 1960. године у Сарајево како…

Цео текст

Стање ствари, 28. 9. 2025, Војвода Василије Трбић: Мемоари 1898-1918. [In memoriam]

Српске војводе у Битољу 1908. Горњи ред: Петко Илић (Куманово); Јован Божиновић Мајка (Демир Хисар); Дане Стојановић (Порече) Коста Денковић (Прилеп); Пејо Михајловић (Демир Хисар) и непознати четник. Доњи ред Михајло Јосифовић (Порече); Јован Цветковић Долгач (Прилеп); Василије Трбић (Славонија, велешки војвода); Глигор Соколовић (Прилеп) Стеван Недић Ћела (Демир Хисар); и Јован Стојковић Бабунски (Велес) Фото: СПОНА Скопље, Историја четничког покрета 1903-1918. Василије Трбић је био један од најхрабријих и најспособнијих војвода Српске четничке акције у Отоманској Македонији, неуморни национални делатник и један од најзаслужнијих за ослобођење Вардарске (Српске) Македоније У издању Виогора из штампе су изашли Мемоари 1898-1918. Војводе Василија Трбића, капитално дело о подвизима Српске четничке акције у Отоманској Македонији…

Цео текст