ИН4С, Митрополија, 24. 10. 2025, Одговор Србије и Црне Горе на анексију Босне и Херцеговине – 24. октобар 1908. [На данашњи дан]

Мапа Црне Горе, Србије и Босне и Херцеговине, крај 19. века Фото: Митрополија црногорско-приморска На данашњи дан, 24.октобра 1908. године поводом анексије Босне и Херцеговине од стране Аустроугарске, склопљен је уговор између Црне Горе и Србије, којим је изражена одлучност обије државе да своје интересе заједнички бране оружјем, ако буде потребно, што ће, како је у уговору записано, зависити од процјене и споразума надлежних…

Цео текст

Стање ствари, 28. 9. 2025, Војвода Василије Трбић: Мемоари 1898-1918. [In memoriam]

Српске војводе у Битољу 1908. Горњи ред: Петко Илић (Куманово); Јован Божиновић „Мајка“ (Демир Хисар); Дане Стојановић (Порече) Коста Денковић (Прилеп); Пејо Михајловић (Демир Хисар) и непознати четник. Доњи ред Михајло Јосифовић (Порече); Јован Цветковић „Долгач“ (Прилеп); Василије Трбић (Славонија, велешки војвода); Глигор Соколовић (Прилеп) Стеван Недић „Ћела“ (Демир Хисар); и Јован Стојковић „Бабунски“ (Велес) Фото: СПОНА Скопље, Историја четничког покрета 1903-1918. Василије Трбић је био један од најхрабријих и најспособнијих војвода Српске четничке акције у Отоманској Македонији, неуморни национални делатник и један од најзаслужнијих за ослобођење Вардарске (Српске) Македоније У издању Виогора из штампе су изашли Мемоари 1898-1918. Војводе Василија Трбића, капитално дело о подвизима Српске четничке акције у Отоманској Македонији…

Цео текст

РТ Балкан, 14. 9. 2025, Бранко Жујовић: Mагарцем Милоша Црњанског по Крфу: За кога тече вода Петог пука у Агиос Матеосу [Мапа]

Крф, Агиос Матеос: Пресахла каптажа коју су озидали официри Трећег батаљона Петог пешадијског пука марта 1916. године Фото: Бранко Жујовић, РТ Балкан Гледајући запуштени, усахли извор и урушену ограду некадашњег војничког гробља, немогуће је не помислити да ми све време своју причу, пре свега кроз све лошију кинематографију, причамо сами себи, уместо да је испричамо свету Док уским, кривудавим, путевима и улицама кроз високо уздигнута и збијена планинска села на југу Крфа,…

Цео текст

Политика, 6. 10. 2025, На данашњи дан: Почетак Тројне инвазије и бугарски ’нож у леђа‘ Србији

Детаљ насловне стране париског Малог журнала, број 1294, објављеног 10.10. 1915. године после тројног напада Централних сила на Краљевину Србију, 6.10.1915. године Фото: Политика, Национална библиотека Француске, Bibliothèque nationale de France, PD Нападом Немачке, Аустроугарске и Бугарске 6. октобра 1915. године отворен је нови фронт и започео један од најтежих периода за Србију у Великом рату На данашњи дан отпочела је Тројна инвазија на Краљевину Србију 1915. године, која представља један од кључних момената у Првом светском рату. После успешне одбране и…

Цео текст

Војна књижара, 12. 7. 2018, Ђорђе Ристић – војвода Скопљанче [из Архиве] In memoriam

Чета војводе Ђорђа Скопљанчета августа 1905. године, у селу Лепчинце код Врања, пред битку за Гуглин. Војвода Скопљанче у средини, до њега Тодор Стојковић. У горњем реду, трећи слева Љуба Јездић, до њега војвода Војин Поповић Вук Фото: Војна књижара, архивска разгледница, Wikimedia Commons. Zoupan Ђорђе Глигорије (Гица) Ристић, рођен је на Ђурђевдан 6. маја 1879. или 1881. године (како се наводи у савременим изворима) у Пећи, где су му се родитељи пре његовог рођења настанили. Основну школу и гимназију завршио је у Скопљу, одакле је дошао у Београд на школовање. У Београду је уписао…

Цео текст

ИН4С, Митрополија црногорско-приморска, 28. 8. 2025, На данашњи дан 1903. основано Коло српских сестара

Чланице Кола српских сестара из Крушевца 1929/30 год. са председницом Наталијом Браловић (у средини) основале су прво забавиште и добровољно радиле до доласка прве забавиље Фото: 037инфо.нет На данашњи дан, 28. августа 1903. године одржана је оснивачка скупштина Кола српских сестара. Од самог оснивања, удружење је било самостално у односу на све државне и друштвене институције. Основни приход друштва били су добровољни прилози. Његово дјеловање било је усмјерено на патриотски, хуманитарни и културно-просветитељски рад. Патриотски циљ друштва…

Цео текст