Стање ствари, Српски лист, 30. 7. 2022, Бранко Ђурица: Покољ због усташке значке [из Архиве]

Пуно саучесништво хрватске католичке цркве с усташком диктатуром озваничено је 26. јуна 1941. када приликом свечаног сусрета највиших достојанственика цркве и поглавника, монсињор Степинац јамчи Павелићу „вјерну и лојалну сурадњу за велику будућност наше домовине“. Сарадњу коју примас Хрватске потврђује у бројним јавним приликама, често присуствујући и свечаностима усташког режима…
Католичка црква у Хрватској није могла да прегори успели енергичан отпор православних Срба против конкордата, који је требало да пружи Ватикану ванредне могућности за слободно покретање и развијање нових акција пропаганде, ради остварења његове вековне неодољиве тежње за потчињавањем Срба, а преко њих и целога Балкана, врховној духовној власти римскога…
Једно од најстравичнијих свједочанстава о усташком концентрационом логору Слана на отоку Пагу испричао је деветнаестогодишњи усташа Јосо Орешковић, којег су партизани ухватили 1942. године. Овај, до тада госпићки гимназијалац, доспио је у руке партизана управо као оспособљен за задатке масовног покоља у околици Коренице (Лика). Свједочење је посебно интересантно јер…