Глас Српске, 22. 3. 2026, Злочини над Србима у Сарајеву морају се до краја истражити

Сарајевска голгота Срба 1996. Фото: Вечерње новости, Р. Миловић Чувени хирург из Источног Сарајева Славко Ждрале на округлом столу Затирање и егзодус сарајевских Срба крајем 20. вијека подсјетио је да је са убиством српског свата Николе Гардовића 1. марта 1 992. године на Башчаршији почео рат у Сарајеву и БиХ. Здравствени систем је био на удару и суочили смо се…

Цео текст

Искра, 19. 2. 2026, Владимир Умељић: Насилно покатоличавање у време Србоцида хрватске државе 1941-1945.

Покатоличавање Срба у Дубици, Независна Држава Хрватска, 1941. Фото: архивска фотографија, Музеј револуције народа Југославије, Архив Југославије AJ-377-824-43 Геноцид над Србима у хрватској држави 1941-1945. се одвијао путем масовних убистава, протеривања и насилног покатоличавања. Несувисле тврдње да врховни представник Ватикана на лицу места, „блажени“ надбискуп Алојзије Степинац, то није знао су бесмислене. Бројни историјски извори (као и здрав разум) говоре против тога, као само један пример – у…

Цео текст

РТС, 5. 2. 2026, Вуле Журић: Нирнбершки процес из југословенског угла: Сведочења Алберта Вајса и Оскара Давича о суђењу нацистичким вођама

Палата правде у Нирнбергу са затвором у позадини, снимак: 20. новембар 1945. Фото: USHMM, љубазношћу National Archives and Records Administration (NARA), College Park, ID: 111-SC-215209 (Album 5568), Wikimedia Commons, PD Са приближавањем краја Другог светског рата сазрела је идеја да највишим функционерима Трећег рајха буде суђено пред међународним судом, а Нирнберг је изабран за место у коме ће се суђење одвијати. Међу земљама које су имале своје делегације на суђењу била је и ФНР Југославија. Др Алберт Вајс, једини члан…

Цео текст

Нови Стандард, 11. 2. 2026, Ратко Ристић: Грајф, Срби и сећање на геноцид

Меморијал Јасеновац, Камени цвет Богдана Богдановића са макетом хрватског концентрационог логора Фото: Bern Bartsch, Wikipedia Нико нема право да сакрије истину о геноциду у Независној Држави Хрватској у току Другог светског рата ако заиста бринемо о будућности сопственог народа, како се кошмари прошлости не би поново обликовали као судбинска реалност. Хвала господину Гидеону Грајфу који нас је на то подсетио Господин Гидеон Грајф, знаменити израелски…

Цео текст

Глас Српске, 30. 1. 2026, Исповијест преживјелог из логора „Силос“: 1.339 дана пакла

Сарајево: муслимански логор за Србе „Силос“, Тарчин, Хаџићи (1992-1996) Фото: РТРС Двадесет седми јануар обиљежава се као Међународни дан сјећања на жртве Холокауста. На тај датум 1945. године ослобођен је и логор Аушвиц. Логори, међутим, нису били само симбол Другог свјетског рата, већ су постојали и током ратних сукоба деведесетих година на простору бивше Југославије. Један од њих био је и…

Цео текст

Српски меморијал, Институт за српску културу Приштина − Лепосавић, 2. 2. 2026, Ена С. Мирковић: Страх од револуционарног терора у Србији после Другог светског рата

Стратиште Лисичји поток: Мурал портрета дêла уморених Фото: Државна комисија за тајне гробнице, Удружење У име народа, за слободну Србију Апстракт: Крај Другог светског рата у Србији довео је до успостављања нове комунистичке власти у земљи, а тиме и до појаве тзв. револуционарног терора. Одмах по ослобођењу у Србији су почели да раде преки судови, који су често без правог процеса суђења или довољног доказног материјала, кренули да се разрачунавају…

Цео текст