Срби су у аустроугарској штампи представљани као народ дивљака који „живи у ишчекивању крвопролића“ а Србија је приказана као земља ’краљеубица‘ и ’злочиначких завера‘. Негативан стереотип који је потрхрањиван годинама довео је до монструозних злочина над Србима у Мачви 1914. године. Убиство краља Александра и краљице Драге Обреновић није било… 
Тачно 2.677 цивила је званична коначна бројка убијених цивила међу којима и стотине деце, од који су нека била стара само три-четири дана, у масакру који су починили немачки нацисти, а који се десио октобра 1941. године у Драгинцу и још неколико јадарских села. Међу невиним жртвама је 305 деце… 
Доктор Рудолф Арчибалд Рајс, Швајцарац који и после 100 година важи за највећег пријатеља Срба, на данашњи дан је пре једног века кренуо је по други пут из Београда пут Ваљева. Наша влада позвала је овог познатог криминолога да сведочи о томе шта се дешава у Великом рату и о… 
Сока Лолић из Мачванског Причиновића испратила је у рат четири сина. Милана, учесника албанске голготе, Ђурађа и Ивана, који су крај рата дочекали у заробљеништву. Најстаријег – Живадина – мајка није дочекала. Остала је дирљива прича у књизи Милана Шантића „Витези слободе“ из 1938. како је Сока чекала свог првенца, који… 
Церска битка – прва победа Антанте 12–19. август 1914. Средином августа 1914. године српска Врховна команда била је у ишчекивању где ће и на ком правцу бити главни удар аустроугарских снага. Обавештајни подаци сугерисали су удар преко Дрине, али војна логика је налагала прелазак преко Саве и Дунава и наступање…
Територијална подела Краљевине Југославије, извршена 1941, умногоме је, неколико година касније, отежавала граничну консолидацију југословенске државе. Спољне границе Југославије, независно од става КПЈ и одлука Авноја о њиховој непроменљивости, нису биле коначне нити међународноправно валидне. То посебно важи за захтеве о корекцији граница Краљевине Југославије уз примену историјско-етничког принципа (припајање…
