29. јул 2016 – 13:56 СВИМ ЕПАРХИЈСКИМ АРХИЈЕРЕЈИМА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ НА ТЕРИТОРИЈАМА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ И РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ У братској љубави, а поводом Дана сећања на страдање и прогон Срба у оружаној акцији „Олуја“, умољавамо Преосвећену браћу Архијереје да 5. августа 2016. године у свим храмовима градова подручних… 
Dvadesetprvog juna 1992. godine Hrvatska vojska je napala položaje srpske teritorijalne odbrane na Miljevačkom platou u blizini Drniša, u kojem je preuzela kontrolu nad prostorom od 108 kvadratnih kilometara i 7 sela. Bio je to prvi veći napad vojnih snaga Republike Hrvatske na Republiku Srpsku Krajinu, nakon što je UNPROFOR…
Управни одбор Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у 20. веку, са академиком Василијем Крестићем на челу, упућује позив свим државним органима и институцијама, друштвима за неговање традиција ослободилачких ратова, удружењима бораца из Другог светског рата, удружењима логораша и другим удружењима из времена грађанских ратова у бившој Југославији…
Да се не забораве наши страдали Циљ Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у 20. веку јесте да се најпре попишу настрадали, а затим да се у Београду подигне здање које ће достојно одражавати успомену на ратна страдања На Видовдан 1916. године у Лондону, у цркви Светог Павла,…
Злочин над Тихомиром Благојевићем био повод за агресију на Западну Славонију БИТАН део Споразума о економским односима РСК и РХ, потписаног 2. децембра 1994, односио се на отварање ауто-пута Загреб – Београд, који је делом пролазио преко територије Западне и Источне Славоније под српском контролом, који је и отворен 19.…
Тито је 27. јула 1952. у Глини одговорност за геноцид извршен у НДХ, уместо овој злочиначкој држави, приписао појединцима „који су хтјели да се богате и да владају на рачун народа“ ПРЕМА немачким изворима, национална структура становништва нацистичко-фашистичке Независне Државе Хрватске 1941. била је: 52,51 одсто Хрвата, 30,63 одсто Срба,…
