Спомен, илустрација Фото: Фонет
БЕОГРАД, 20. АВГУСТА /СРНА/ – У Храму Светог Јоакима и Ане у београдском насељу Калуђерица данас је служен парастос за 20 српских цивила, који су мучки и на превару, мислећи за своје убице да су војници ЈНА, побијени у неколико цапрашких села код Сиска, 22. августа, 1991. године.
Парастос је уз благослов Његове светости патријарха српског Иринеја служио протојереј-ставрофор Драган Станишић, архијерејски намjесник врачарско-грочански, уз саслужење свештенства овог храма.
Страдалим српским цивилима положени су вијенци на спомен-плочу, а након одавања поште минутом ћутања одржан је и пригодан програм сјећања.
Секретар Координације избјеглих и расељених у Србији Јован Чакаревић рекао је да је овај злочин хрватска пропаганда тада приказала на страним телевизијама као злочин над хрватским народом који су починили Срби.
„Ово је један од најтежих злочина над Србима на подручју општине Сисак, а догодио се 22. августа 1991. године у раним јутарњим часовима када су припадници хрватског МУП-а и `Зенги`, ничим изазвани, у транспортерима са ознакама ЈНА протутњали кроз српска села пуцајући на све што се мицало“, подсјетио је Чакаревић.
Он је додао да су мјештани тих села излазили и позрављали наводне војнике, јер их је заварала униформа коју су зликовци носили, јер је она препознавана као униформа војске која за њих значи сигурност и опстанак у њиховим кућама.
„Тада су убили 20 Срба, а више десетина ранили. У њиховом крвавом походу на српска села зауставили су их мештани села Брђани, који су се, чувши пуцњаву кроз друга села, на брзину организовали и поставили успешну заседу“, навео је Чакаревић.
Он је рекао да послије овог догађаја Срби из цапрашких српских села више нису одлазили на посао у Сисак, већ су организовали одбрану својих села и кућа, а ускоро су формирали и општину коју су назвали Цапраг, која је била у саставу Републике Српске Крајине.
Чакаревић је додао да су у јуну 2006. године породице убијених Срба, преко пуномоћника загребачког адвоката Луке Шушка, поднијели кривичну пријаву против „Зенги“.
Ту тужбу је у децембру исте године Жупанијско државно тужилаштво у Сиску одбацило уз образложење да је „подручје на којем је дошло до штетног догађаја било захваћено разним облицима ратног дјеловања, да је било пуцњаве, да је у селима била организована сеоска стража, да су та села већ била привремено окупирана и налазила се у САО Крајини“.
