Седма сила, Српска реч, 26. 4. 2020, Богољуб Пејчић: Немар према сународницима – Егзодус галипољских Срба [из Архиве]

Галипоље на мапи источног дела Медитерана Фото: Dr Dominic Sheridan, Boredom in the Trenches, Academia.edu Једна егзотична оаза Срба на Галипољском полуострву, потресно везана са старим завијачем – негујући свој језик и свест о својој етничкој припадности, четири века живела је у потпуној изолацији, без икаквог сазнања о матичној земљи, из које су њихове праоце повели Турци као своје сужње. Потомци ових робова у селима…

Цео текст

Војна књижара, 12. 7. 2018, Ђорђе Ристић – војвода Скопљанче [из Архиве] In memoriam

Чета војводе Ђорђа Скопљанчета августа 1905. године, у селу Лепчинце код Врања, пред битку за Гуглин. Војвода Скопљанче у средини, до њега Тодор Стојковић. У горњем реду, трећи слева Љуба Јездић, до њега војвода Војин Поповић Вук Фото: Војна књижара, архивска разгледница, Wikimedia Commons. Zoupan Ђорђе Глигорије (Гица) Ристић, рођен је на Ђурђевдан 6. маја 1879. или 1881. године (како се наводи у савременим изворима) у Пећи, где су му се родитељи пре његовог рођења настанили. Основну школу и гимназију завршио је у Скопљу, одакле је дошао у Београд на школовање. У Београду је уписао…

Цео текст

Српски меморијал, Братство, 2. 10. 2025, Владимир Стојанчевић: Село Крапа у Поречу и његов свештеник Тасе Коневић на почетку 20. века [из Архиве 2009]

Српске војводе из Старе Србије и Маћедоније, 1908. за детаље видети напомену** Фото: Споменица Јована Бабунског, др Јов. Хаџи Васиљевић, Четничка акција у Старој Србији и Маћедонији, Београд, 1928. стр. 32 У другој половини 19. века село Крапа по управно-административној подели Турског царства припадало је Прилепској кази Битољског вилајета као важно географско-стратешко место и гео-политички центар на раскршћу путева који су га повезивали са Кичевском, Велешком и Крушевском казом. Крапа је била једно од највећих насеља у пределу Пореч: године 1895.…

Цео текст

Политикин Забавник, 9. 9. 2011, Мутна и крвава – Битка на Марици [из Архиве] На данашњи дан

Битка са сипахима (турска, селџутска а затим отоманска, тешка коњица) Битка за турски барјак, Јузеф Брандт (Józef Brandt), уље на платну, 1905. Фото: Национални музеј Краков, Wikimedia Commons После олује, кад нико не очекује напад, турска војска се неопажено привукла и српски логор окружила са свих страна Крајем 1355. године, у децембру, преминуо је цар Стефан Душан. Сан о јединственом царству „Србаља и Ромеја” није трајао ни једну деценију. Врло брзо се показало да до тада највећа држава…

Цео текст

Вечење новости, 29. 10. 2022, Деспот Угљеша биће светац грчке цркве [из Архиве] На данашњи дан

Деспот Јован Угљеша Мрњавчевић (- 26. септембар 1371) , господар Сера Фото: фреска у манастиру Ватопед на Светој Гори Атонској, Вечерње новости, М.Станчић лична архива, детаљ Српски деспот Јован Угљеша Мрњавчевић, брат српског краља Вукашина, постаће светац Грчке православне цркве. Предлог је потекао од Аргира Параликидиса, мештанина Черномена (Орменио) у округу Еврос (грчко име реке Марице), а подржавају га монаси светогорског манастира Симонопетра. Ова најава чула се недавно током служења помена погинулим у Маричкој бици (Бој…

Цео текст

Искра, 28. 3. 2021, Владимир Умељић: Крађа српске историје и фалсификовање културе памћења од стране новокомпонованих нација на Балкану [из Архиве]

Андрићград: Споменик Мехмед--паши Соколовићу и патријарху Макарију (Соколовићу) Фото: РТС „Ми знамо само онолико, колико наше сећање поседује“ (Tantum scimus, quantum memoria tenemus)   Култура памћења је неопходни предуслов егзистенције културе и цивилизације човечанства. Њеним есенцијалним елементима припадају и историјски споменици, који међутим морају да буду морално-етички утемељени и научно образложени/оправдани, дакле да почивају на историјској истини. Култура памћења чува…

Цео текст