Тема: Вук Стефановић Караџић

Вечерње новости, 4. 8. 2025, Никола Жутић: Поводом 30. годишњице ’Олује‘ – Како је на основу историјских фалсификата припремано стварање хрватске државе

1. септембар 2025., , ,
Срби (сережани) граничари у Славонији и Срему, половином 19. века Фото: Вечерње новости, Музеј војне и ратне повијести Пакрац ФБ налог ДOK се српска научна историографија изнуривала наметнутим дилемама партизанске „народне револуције“ и грађанског рата, изван њеног домета остајала су незаобилазна, есенцијална питања формирања верских нација које данас доминирају у постјугославенским државноправним прекрајањима граница. Питања етнографске или географске суштине хрватства, којим су се нажалост у већој мери бавили историчари и филолози…

Цео текст

Политика, 10. 8. 2025, Живојин Ракочевић: Једини простор истинске слободе Срба

18. август 2025., ,
После уласка Кфора на Косово и Метохију: Народно позориште Приштина игра представу у срушеном дому културе у Средски код Призрена Са изложбе слика и графика Николе Илића Црног Фото „Косово онлајн”, Ж. Ракочевић Поштовани, састанак ће се одржати у Националној библиотеци Косова „Пјетар (Петар) Богдани”, гласио је позив једног високог европског дипломате аутору овог текста. Требало је да се иде у библиотеку која се, до рата, звала Народна и универзитетска библиотека „Иво Андрић”. „Не могу да дођем у библиотеку, питаће ме 800.000 књига…

Цео текст

Искра, 30. 7. 2025, Владимир Умељић: Тисућгодишња култура и национ логораша

5. август 2025., ,
Лудвиг Салватор (1847–1915): Српска ношња из Сиња, из збирке 45 литографија „Срби на Јадрану“ (Праг, 1879), аустријског надвојводе Л.Салватора Извор: ludwigsalvator.com Данашња „За дом спремна!“ Хрватска жустро и консеквентно пориче Србоцид своје претходнице 1941-1945. Какве јаме а поготову некакви концентрациони логори?! Зар нису већ у време Првог светског рата постојали логори смрти за Србе у Аустро-Угарској – Нежидер, Добој, Јиндриховице, Болдогашоњ, Неђмеђер, Шопроњек, Арад, итд? А тек у Бугарској? Арханлиското, Варна,…

Цео текст

RiznicaSrpska.net, 29. 6. 2017, Др Петар Џаџић: Расизам у Хрватској у XIX и XX веку [из Архиве]

25. јун 2025., , ,
Еуген Дидо Кватерник, потпуковник Јуре Францетић и Младен Лорковић на мосту Краља Александра у Зворнику на завршетку немачко хрватске операције Трио, март/април 1942. године Фото: Wikimedia Commons PD Остала је без јавне верификације чињеница да је у другој половини деветнаестог века у Хрватској зачета и уобличена расистичка теорија чији је аутор др Анте Старчевић, човек кога је хрватски књижевник Еуген Кумичић (1850-1904) назвао Оцем Домовине и који је тај ласкави назив задржао до дана данашњег. Та расистичка теорија,…

Цео текст

Искра, 26. 4. 2025, Владимир Умељић: Слепи сликар и глуви композитор

4. мај 2025., ,
Магдебург: „Вешање јеретика“ из серије „Ужаси рата“ (11. табла), Жак Кало, 1633. (Jacques Callot, 1592-1635) Фото: Wikimedia Commons, Art Gallery of New South Wales, Zanekost Бетовен је, као што је познато, и даље практиковао своју музичку генијалност, када га је снашла пошаст губљења слуха. У наше време, тај усуд је стигао поп-звезде Ерика Клептона, Роџера Далтрија, Нила Јанга, Фила Колинса… Али – слепи сликар? Како би изгледао резултат, да је Леонардо да Винчи изгубио вид…

Цео текст

Искра, 7. 3. 2018, Подсећање на расправу ’Крађа српског језика‘ објављену 1964. године [из Архиве]

24. мај 2024.,
Проф. др Лазо М. Костић Фото: Википедија, crop Протојереј-ставрофор Драган К. Велеушић: Крађа српског језика (проф. др Лазо M. Костић 1897–1979) Лазо Костић своју расправу објављену под овим називом 1964. године у Бадену, Швајцарска, почиње констатацијом да су Хрвати једини народ на свету који нема свој језик, позивајући се на познатог етнографа Гијома Лежана, који је у својој…

Цео текст