ИН4С, 2. 3. 2021, Ко је био Осман Растодер: Злочинац који је палио српска села и залагао се за Велику Албанију

Мула Осман Растодер Фото: ИН4С

Према одређеним подацима, на простору Санџака, припадници Муслиманске милиције су, у периоду од почетка рата до краја 1942. године, спалили преко 140 српских села

Филм Драгана Гаге Антонијевића „Дара из Јасеновца“ актуелизовао је, деценијама уназад, маргинализовано питање злочина над српским народом у Другом свјетском рату, који су захваљујући тоталитарном комунистичком режиму крајње непримјерено третирани.

Послијератна историографија третирала је Други свјетски рат доминантно кроз подјелу на комунистички и четнички блок, идеализујући једну страну на рачун друге. У том дискурсу занемарена је улога муслиманске милиције и осталих паравојних формација које су биле распоређене, између осталог, и на територији Црне Горе, а чије дјеловање умногоме објашњава природу и суштину непремостивог идеолошког расцјепа између православног и муслиманског становништва.

Муслиманска милиција представља паравојне групације које су током Другог свјетског рата дјеловање под заштитом сила нацифашизма на простору Босне и старорашке области, односно Санџака.

Наоружана од стране Њемаца, Италијана или усташа, Милиција је током рата починила страшна звјерства против српског православног живља.

Према одређеним подацима, на простору Старог Раса/Санџака, припадници Муслиманске милиције су, у периоду од почетка рата до краја 1942. године, спалили преко 140 српских села.

 
Палио српска села и радио на припајању Санџака Великој Албанији

Један од вођа ових формација свакако је петњички „газија“ Осман Растодер. Ко је, заправо, био Осман Растодер?! Рођен је 1882. године у селу Радманци. Потиче из тадашње имућне породице, што му је обезбиједило и адекватно школовање. Током Првог свјетског рата његова породица је емигрирала у Истанбул, али, за разлику од њих који су након завршетка рата остали у Турској, Осман је одлучио да се врати. Првих неколико година живио је и радио у Новом Пазару, одакле се преселио са своје двије жене у Петњицу.

У предвечерје рата Осман је важио за једног од најобразованијих и најугледнијих муслимана у свом крају, али и шире, што га је препоручило и за ратног команданта Горњег Бихора. За вријеме 13-јулског устанка одред Османа Растодера је био у служби Италијана који су уз велике одмазде угушили побуну. Том приликом, према писању историчара Милутина Живковића, Осман је запалио српска православна села Горажде, Заграђе, Тмушиће и Љешнике.

Растодер се залагао, истиче Живковић у својој докторској дисертацији о ратним приликама у Санџаку до капитулације Италије, и за припајање Бихора, а онда и дијелова Старог Раса до Лима – Великој Албанији. Тим поводом је ишао неколико пута у Пећ и Тирану. Током Другог свјетског рата отворено је сарађивао са италијанским окупатором и квинслиншким органима Велике Албаније.

Јатаци хоџе Растодера су били браћа Дрешевић који су игуманију манастира Сопоћани набили на колац

Након ослобођења, хоџа Осман Растодер је побјегао на Косово, гдје се, сакрио код злогласне браће Дрешевић – Билала и Делала из Глоговика.

Они су чувени по злодјелима, а међу њима се истиче похара манастира Сопоћани и дивљачко мучење игуманије коју су, према одређеним информацијама, набили на колац.

Иако су Дрешевићи убрзо емигрирали за Турску, Осман је одлучио да остане у Југославији.

Вратио се у свој родни крај гдје се крио код рођака, али су му комунистичке власти брзо ушле у траг, након чега је убијен почетком 1946. године на планини Ладевац.

Свједочење Ибра Личине: Са Османом је могао сарађивати само онај који чини зла и мисли као Осман Растодер

Свједочанство Ибре Личина на суђењу Рами Растодеру – првом сараднику Османа Растодера, на сликовит начин описују његово учешће у Другом свјетском рату, али и принцип послијератних комунистичких власти које су судиле искључиво оним припадницима Милиције који су  „окрвавили руке“ над партизанима, остављајући тако непроцесуираним на хиљаде убијених српских цивила и на стотине спаљених српских села, о чему смо раније писали.

Наиме, Рамо Растодер из Петњице, од оца Афиса и мајке Немке – рођене Бегановић, осуђен је најстрожијом казном – стријељањем.

Њему је, прије свега, стављено на терет „што је, у мјесецу децембру 1941 године, као милиционер у служби окупатора, дошао са једном групом милицајаца, чији је био старешина у селу Црнишу, ради хватања и разоружавања партизана, којом је приликом разоружао 7 људи и однио 7 пушака, тјерао и пуцао неколико пута на Булатовића Љубу, као партизана, у намјери да га убије…“

Такође, он се терети да је „покушао да убије и тукао кундацима Леку Куча и Богавца Нову, као партизане…“.

Оптужен је што је, у садејству са Италијанима, дошао са једном групом Муслиманске милиције у село Бабине, ухапсио Милоњу-Реџа Куча и предао га Италијанима, који су га одвели у заробљеништво. Исто је урадио и у селу Азане када је пребио, опљачкао и предао Италијанима Драгутина Вуковића. Такође, због тога што је „наишао на једног рањеног партизана-комесара чете и истога притукао“ у селу Туцањима.

У пресуди, коју доноси предсједник вијећа Јагош Шћекић, Рамо је повезан са Османом Растодером који се, у том тренутку налазио у бјекству.

„Рамо (је) био полицајац односно водник милиције и као такав замјеник озлоглашеног кривца и народног непријатеља Османа Растодера којему је – Осману оптужени Рамо био десна рука тј. с којим је сарађивао у сва зла и непријатељства…„, стоји у пресуди и додаје се изјава свједока Личине Ибра:

„… са Османом Растодером могао (је) сарађивати само онај који чини зла и мисли као Осман Растодер…“.