ИН4С, 25. 6. 2025, Историјски тренутак: Државни архив Црне Горе послије више од вијека вратио архивску грађу из Беча

Српски документи у Бечком Архиву фото: Политика, Весна Проковић

Након више од једног вијека, у Црну Гору је враћена драгоцјена архивска грађа из времена Књажевине и Краљевине Црне Горе, која је након 1916. године и Првог свјетског рата на крају завршила у Бечу. Овај историјски тренутак представља један од најзначајнијих догађаја у историји Државног архива Црне Горе (ДАЦГ) и велики допринос очувању црногорске писане културно-историјске баштине.

Овај пројекат представља круну активности Државног архива Црне Горе на пољу међународне сарадње, а плод је изузетних односа са Аустријским државним архивом и преданог ангажмана да се вриједна архивска грађа црногорске провенијенције врати тамо гдје припада – у Црну Гору.

Церемонија потписивања акта о примопредаји грађе одржана је у просторијама Аустријског државног архива у Бечу, чиме је озваничен повратак драгоцјеног архивског материјала из времена Књажевине и Краљевине Црне Горе.

Грађа, коју чине бројни документи од непроцјењивог значаја за проучавање црногорске историје, културе и државности, враћена је у нашу земљу захваљујући пажљиво грађеним односима и међународној сарадњи коју Државни архив Црне Горе посебно његује посљедњих година. Такав резултат био је могућ, прије свега, захваљујући изузетном разумијевању и одличној сарадњи са партнерима из Аустријског државног архива.

Ријеч је о архивској грађи црногорске провенијенције, насталој у периоду од 1906. до 1916. године, а у ширем смислу и изван тог временског оквира, која обухвата драгоцјену документацију из времена Књажевине и Краљевине Црне Горе – грађу Црногорске Народне Скупштине, Министарства војног, Министарства унутрашњих дјела, управа, судова… Овај материјал представља и незамјењив извор за разумијевање политичког, административног и друштвеног развоја Црне Горе у једном од кључних периода њене историје.

Директор Државног архива Црне Горе Данило Мрваљевић истиче да се, без сумње, ради о најзначајнијем догађају за Државни архив од његовог оснивања 1951. године, када је ријеч о међународној сарадњи и прикупљању грађе црногорске провенијенције која се налази у другим архивима.

„Свједочимо историјском тренутку – повратку архивске грађе у домовину након више од вијека. Ово није само важан дан за Државни архив Црне Горе, већ је од изузетне важности и за нашу историју, културу, цјелокупну културно-историјску баштину, наш идентитет, за државу Црну Гору. Повратак архивске грађе из времена Књажевине и Краљевине Црне Горе коју потписивањем аката о примопредаји враћамо кући након више од сто година, има за нас непроцјењиву вриједност, а њена симболика је снажна. Ово није само повратак наших старих документа, архивских записа црногорске провенијенције, ради се о повратку једног дијела нашег памћења, наше историје, културе, нашег бића. Вјерујем да ће значај овог тренутка надживјети и нас и наше вријеме,” истакао је Мрваљевић.

Мрваљевић је посебну захвалност упутио партнерима из Аустријског државног архива, без чије отворености и сарадње овај тренутак не би био могућ. Такође су размијенили идеје о могућем формализовању сарадње ових институција, на чијој ће се реализацији радити у наредном периоду. Додатно, Мрваљевић је изразио захвалност и амбасадорки Црне Горе у Аустрији, госпођи Станици Анђић, која је, како је нагласио, својим залагањем дала допринос финализацији овог процеса.

„Желим да искажем дубоку захвалност Аустријском државном архиву, а посебно његовом генералном директору и драгом пријатељу др Хелмуту Вохноуту чије су отвореност, разумијевање и искрена посвећеност били од кључне важности да овај историјски тренутак постане стварност. Овај изузетан гест Аустријског државног архива и церемонија којој данас присуствујемо не представља само чин разумијевања, отворености и професионалне одговорности, већ и истински чин пријатељства међу нашим институцијама, нашим државама и народима Аустрије и Црне Горе. Нека овај повратак архивског насљеђа буде снажан подстицај да наставимо да чувамо своју писану културну баштину – из поштовања и одговорности према прошлости и обавезе према будућности.“

Повратак ове грађе надовезује се на раније пројекте, попут оног из 2023. године, када је из Пољске враћен један мањи, али такође изузетно вриједан дио нашег архивског насљеђа. Ипак, како истичу из Државног архива Црне Горе, овај најновији повратак значајно је обимнији по вриједности, количини и садржају, те ће трајно обогатити фондове Архива и допринијети дубљем и потпунијем разумијевању црногорске историје и њене државности.

Овим поводом, Државни архив Црне Горе планира да организује свечану јавну презентацију ове архивске грађе, која ће бити уприличена поводом Његошевог дана – црногорског празника културе. На тај начин, значај овог историјског тренутка биће додатно утемељен. Истовремено, биће то снажна инспирација будућим генерацијама и подсјетник на одговорност коју сви имамо према очувању културне баштине и активној бризи за вриједности које нас повезују као друштво и државу.