СРНА, 14. 6. 2023, Рељић: Српска гробља – најважнија свједочанства идентитета Срба на Космету

Надгробни споменици на гробљу у Прилужју уништени су експлозивом Фото: The Dečani Monastery Relief Fund, Анхимандрит Нектариос Сефес

ГРАЧАНИЦА – Српска гробља су најаважнија свједочанства идентитета Срба на простору Косова и Метохије, због чега је јасна намјера Албанаца да уништавањем гробаља униште српско трајање на овом светом простору, изјавила је вечерас у Грачаници познати слависта, универзитетски професор Митра Рељић.

Она је рекла да су гробља и споменици, мале цркве на Косову и Метохији, свједочанства о поријеклу, социјалном статусу, породичним односима и историји, а уз то хронолошки гледано представљају најаутентичније свједочанство континуираног присуства Срба на Косову и Метохији.

Вандализам према сакралном насљеђу и културним добрима огледа се у броју порушених и уништених споменика и гробаља, истакла је Рељићева чије су књиге „О појму и речи у језику књижевних стваралаца“, „Идентитет и интегритет српског језика на Косову и Метохији“ и „Српска гробља на Косову и Метохији-уништена споменичка и језичка баштина“ представљене вечерас у Дому културе у оквиру Видовданских свечаности.

„Порушено је и уништено више десетина хиљада спомен-обележја, малих цркава, сада већ могу рећи и стотину хиљада, међу којима су и гробља која су стотинама година стара“, рекла је она и најавила наставак књиге у којој ће обрадити страдање „малих цркава“ у до недавно непознатим срединама у којима су Срби живјели прије потурчавања и исламизације.

Професор Исидора Комадина навела је да је Рељићева у књигама обрадила појмове као што су камен, душа, патња, бол и стид.

„Бришући прашину са камења, споменика, бележећи ко су, ауторка књиге их је сачувала од заборава“, рекла је Комадина и истакла да књиге Митре Рељић представљају значајан допринос очувању српског националног идентитета на простору Косова и Метохије.

Митра Рељић је члан Славистичког друштва Србије. Објавила је велики број студија и чланака о страдању српског становништва и српског језика на Косову и Метохији, о чему свједоче и ове три књиге.

Рељићева је рођена 1952. године у Врапцу, у општини Медвеђа. Познати је слависта, лингвиста и универзитетски професор.

Живјела је у Сарајеву, гдје је завршила основну школу, гимназију и Филозофски факултет. Након завршених основних студија Руски језик и књижевност, 16 година је радила у сарајевском Ваздухопловном војном школском центру.

Од 1999. године ради на Филозофском факултету у Косовској Митровици, на Катедри за руски језик.