СРНА, 2. 9. 2025, Муслиманска тајна полиција Насера Орића третирала као ратног профитера и криминалца

Насер Орић у средини, лево Самјо Мунџић, десно Ћело Малагић Фото: Кадар из документарног филма „Сребреница – издани град“, аутора Оле Флума (Ola Flyum), СРНА, screenshot

Муслиманска тајна полиција АИД третирала је ратног команданта Сребренице Насера Орића као профитера и криминалца и против њега је 1996. године покренула акцију „Губер“ у намјери да га тако и јавно представи, објавиле су „Вечерње новости“.

Према сазнањима овог листа, руководство тузланског одјељења тадашњег АИД-а намјеравало је да уочи Орићевог гостовања на Телевизији Груде ступи у контакт са уредником и водитељом емисије да би „гледалац“ поставио Орићу одређена питања, али се од тога одустало због могуће „деконспирације“.

У документу, у који су Вечерње новости имале увид, била су питања зашто се није вратио у Сребреницу, шта зна о убиству Нуриза Ридвановића, команданта Дринске дивизије и да ли је био учесник у хапшењу тог официра.

Било је припремљено и питање шта зна о убиству начелника полиције у Сребреници Хамеда Салиховића и рањавању посланика Ибрана Мустафића 19. маја 1995. године у насељу Поточари.

Орића је требало питати зашто је омогућио одлазак из Сребренице Кемалу Мехмедовићу, који је био осумњичен да је починио убиство крајем 1992. године и када ће вратити ратној БиХ 28 килограма злата, отуђених почетком рата из фабрике 14. март у Сребреници“.

Руководство АИД-а занимало је и шта је са средствима ратне владе тадашње Републике БиХ које је упутила команди 28. дивизије Армије БиХ у Сребреници и зашто није спријечио злоупотребу у расподјели хуманитарне помоћи, која се умјесто гладном народу продавала на пијаци у Сребреници.

У документу је и питање за Орића зашто је издао одобрења појединим особама да у свако доба дана узимају храну из магацина, док су остали становници Сребренице гладовали и да ли му је познат да се шверц робе констатно одвијао, као и ко је то организовао.

Мноштво докумената показују да је АИД теретио Орића за пад муслиманских положаја и повлачење јединица са тих линија, али и за бројне друге ствари попут притиска на тужилаштво и суд у Сребреници да се припадници такозване Армије БиХ који су починили кривична дјела пуштају на слободу.

Интересовало их је и да објасни свој боравак у Београду прије рата када је био тјелохранитељ Слободана Милошевића и како Сребренице није могла да се одбрани с обзиром на велику количину наоружања, те за кога је Орић то наоружање чувао или препродавао.

Једно од питања било је и да ли се сматра кривим за пад Сребренице, јер је, према свим подацима од 1992. године, директно био иницијатор већине негативних појава попут криминала, шверца, убистава и проституције, чиме је доприносио хаотичном стању у енклави.

Како наводе Вечерње новости, кроз ова питања тајна полиција је изнијела јасан став о Орићу, који је по свједочењу ратног команданта Армије БиХ генерала Расима Делића у Србреници имао више наоружања него читава Армија БиХ 1993. године, што показује колико је Сребреница тобоже била демилитаризована.