Гаравице Фото: РТРС, Борислав Здриња, predsjednik.rs
У Гаравицама код Бихаћа, једном од највећих стратишта српског народа у НДХ, сутра ће бити обиљежене 84 године од усташког злочина над 12.000 Срба, међу којима је био велики број дјеце.
Програм обиљежавања почиње у 11.15 часова полагањем вијенаца и цвијећа код споменика у Спомен-парку у Гравицама, након чега слиједи обраћање званичника и духовни програм, саопштено је из Министарства рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске.
Иако је Спомен-парк Гаравице под заштитом Комисије за заштиту националних споменика БиХ, данас је крајње запуштен и занемарен.
Стога, Министарство рада и борачко-инвалидске заштите Владе Републике Српске подржава иницијативу за изградњу православне спомен-капеле у оквиру Спомен-парка, како би се достојанствено очувало сјећање на жртве.
Свети архијерејски сабор Српске православне цркве ове године донио је одлуку да се страдали Срби са подручја Бихаћа и Цазина уврсте у Диптих светих, као Свети мученици гаравички и бихаћко-цазински.
Усташе су почетком Другог свјетског рата извршиле масовни покољ српског цивилног становништва, у којем је убијено више од 12.000 људи, међу којима је био велики број дјеце и 148 бихаћких Јевреја.
На неколико масовних стратишта у околини Бихаћа у току 1941. године звјерски је убијено више од 15.000 Срба из шире околине.
Бихаћ је почетком Другог свјетског рата био сједиште новоосноване жупаније НДХ под називом Крбава и Псат.
Новопостављени жупан Љубомир Кватерник је у јуну 1941. године забранио Србима и Јеврејима приступ Бихаћу и околини града, почели су прогони, затварања и њихова убијања.
Споменик је подигнут 1949. године, а тек 1981. године меморијални споменик, дјело архитекте Богдана Богдановића.
Комисија за очување националних споменика БиХ донијела је 2013. године одлуку да се Гаравице прогласе за национални споменик.
Обиљежавање овог историјског догађаја од републичког значаја организује Одбор Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова.
Гаравице (Стратиштa)
Coordinates 44.82276,15.84011 (233 m)
Стратиште
Гаравице, највећа масовна гробница на стратишту Срба из Бихаћа и околине, током Другог светског рата и трајања Независне Државе Хрватске; као и спомен-подручје у непосредној близини Бихаћа.
Егзекуције су вршене, осим на стратишту Гаравице, и у Карађорђевом селу (данас Каменица) и Церавицама, а известан број тела је бачен у реку Клокот.
Према британским изворима до краја лета 1941. на Гаравицама је стрељано 14.500 Срба и известан број Јевреја. Званична југословенска инсториографија сматра да је број жртава покопаних на Гаравицама око 12.000. [Vladimir Dedijer, The Yugoslav Auschwitz and the Vatican, Prometheus Books, 1992, стр. 34]
Сматра се да је из Бихаћког среза на Гаравицама, без осталих стратишта убијено око 3.000 Срба, док су остале жртве доведене из Лике, Велике Кладуше, Цазина, Крупе, Петровца, Кулен Вакуфа. [Владимир Бурсаћ: Корак ка истини о Гаравицама, Зборник саопштења, свједочења и докумената о Гаравицама, Завичајно Удружење ”Уна”, Бањалука, 2010]
Према једном од записника са стратишта [Архив БиХ], најмлађа жртва био је Бошко Шошић из Српског Заложја који је имао 12 година, а најстарија жртва Милош Радић, стар 90 година. Записничар приликом ликвидације, наводе из Одбора, био је извјесни Јусуф Челебић.
После Другог светског рата (1949), локално становништво је подигло скромно обележје, да би 1981. године био отворен спомен-комплекс, рад архитекте Богдана Богдановића. Данас је споменик запуштен, зарастао у траву и исписан усташким и нацистичким графитима (2021), а околина се користи као дивља депонија.
Мапу српских стратишта у пуном формату и са навигацијом можете погледати овде
Бихаћ (Стратиштa)
Coordinates 44.81424,15.85567 (225 m)
Стратиште
Бихаћ, једно од централних места српског страдања у Другом светском рату у Независној Држави Хрватској, које је почело већ у данима Априлског рата, да би од 24. јуна 1941. почели масовни погроми са убиствима, затварањем, пљачком и протеривањем Срба. У Бихаћу су тог јуна 1941. похапшени сви Срби, чак и болесници.
Тада је потпуно протерано српско становништво и из околних, углавном српских села, Сокоца, Лугова, Покоја, Кастеле, Србњака…
Становништво је послато у сабирне логоре почев од Кулен Вакуфа. Најмањи број успео је да транспортима од логора до логора, стигне у окупирану Србију. [Страњаковић, 1991. стр. 120]
Катедрални храм Силаска Светог Духа опљачкан је и разорен на Видовдан, 28. јуна 1941. године по наредби хрватских власти (обновљен 1987). Исту судбину имале су и цркве у српским селима бихаћког краја.
На Гаравицама, оближњем стратишту, уморено је више од 14.500 Срба из Бихаћа и шире околине, према британским изворима.
Пљачкањем, уцењивањем и насилним прогањањем српски народ је оштећен од Хрвата-усташа за преко 40 милијарди предратних златних динара. Процењивало се да је из НДХ протерано око 340.000 Срба. [Страњаковић, 1991. стр. 120]
Бихаћ ће до краја Другог светског рата уз Цазин остати главнo хрватско-муслиманско усташкo упориштe у Босанској Крајини.
Гаравице – обиљежене 84 године од усташког злочина над 12.000 Срба
У Гаравицама код Бихаћа, једном од највећих стратишта српског народа у НДХ, обиљежене су 84 године од усташког злочина над 12.000 Срба, међу којима је био велики број дјеце.
Положени су вијенци и цвијеће на спомен-обиљежје и служен парастос.
Вијенце су положили замјеник министра рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Небојша Видаковић, државни секретар у Министарству за рад и запошљавање, борачка и социјална питања Србије Никола Вукелић, изасланик предсједника Републике Српске Бошко Томић, представници организација проистеклих из протеклог Одбрамбено-отаџбинског рата.
Вукелић је рекао да Гаравице опомињу да тамо гдје нема Републике Српске и српских институција, нема ни Срба или их има само у траговима.
Видаковић је рекао да поштовањем српских жртава и ширењем истине о злочинима над српским народом кроз историју, можемо смањити могућност да се ти злочини понове.
Он је истакао да су Гаравице доказ да је српски народ увијек страдао тамо гдје није имао државу, те да је чување Републике Српске најважније питање данас.
Томић је рекао да мјеста као што је Спомен парк у Гаравицама код човјека изазивају језу, јер подсјећају на страшне злочине и невино страдале жртве српског народа.
Предсједник Одбора „Гаравице 1941″ Небојша Куштриновић поручио је да је заборав убијање истине.
Иако је Спомен-парк Гаравице под заштитом Комисије за заштиту националних споменика БиХ, данас је запуштен и занемарен.
Предсједник Републике Српске Милорад Додик истакао је да су Гаравице једно од највећих српских стратишта у Другом свјетском рату.
Зато је на нама, каже Додик, да преносимо истину, да Гаравице не остану само мрачна страница историје, већ трајна опомена да зло увијек вреба када се заборави.
Због тога, Министарство рада и борачко-инвалидске заштите подржава иницијативу за изградњу православне спомен-капеле у оквиру Спомен-парка, како би се достојанствено очувало сјећање на жртве.
Свети архијерејски сабор Српске православне цркве ове године донио је одлуку да се страдали Срби са подручја Бихаћа и Цазина уврсте у Диптих светих, као Свети мученици гаравички и бихаћко-цазински.
Усташе су почетком Другог свјетског рата извршиле масовни покољ српског цивилног становништва, у којем је убијено више од 12.000 људи, међу којима је био велики број дјеце и 148 бихаћких Јевреја.
На неколико масовних стратишта у околини Бихаћа у току 1941. године звјерски је убијено више од 15.000 Срба из шире околине.
![Глас Српске. СРНА, 03. 06. 2024, Корићка јама свето мјесто које се не смије заборавити [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/uploads/2021/06/spomen-tabla-koricka-jama-w-45x45.jpg)
