СРНА, РТРС, 20. 7. 2025, Три деценије без правде за масакр у Горњим Магашићима

Горњи Магашићи, помен Фото: РТРС

У Горњим Магашићима код Братунца данас су обиљежене 33 године од страдања осам цивила из овог српског села које су у породичним кућама убили припадници муслиманских оружаних снага из сусједних села Глогове и Бљечеве, и Сребренице.

Код спомен-обиљежја служен је парастос за 24 мјештана овог села убијених током одбрамбено- отаџбинског рата.

Злочин, који су припадници муслиманских снага из Сребренице и околних села починили на данашњи дан 1992. године у Горњим Магашићима, један је од најстравичнијих по свирепости, јер су сви убијени били цивили и убијени су у својим кућама.

Преживјели мјештани, потомци и сродници убијених са делегацијом општине и Борачке организације прислужили су свијеће за покој душа настрадалих, положили су цвијеће и одали почаст српским цивилима.

Говорећи о нападу на Горње Магашиће, мјештанин Раденко Божић је испричао да је било објављено примирје и да су првог дана тог примирја муслимани из сусједних села опколили Горње Магашиће, оборили велико стабло преко јединог пута за одступање и убили осморо српских цивила међу којима и старце, брачни пар Поповић у сутерену њихове куће.

– Интересантно, први дан мира је био потписан. Страдале су цивилне жртве, између осталог један деда и једна баба су нађени у кући заклани – изјавио је Божић.

Љубко Илић имао је пет година и био је код тетке у Србији када је страдало његово село, а међу убијенима била је и његова мајка Љубинка. Убијена је хладнокрвно, на улици.

„Били смо у Србији када је јављено да ми је убијена мајка и да је село спаљено. Имала је 49 година. Нисам био свјестан шта се десило. Раније смо се радовали доласку у село, а касније то више није имало смисла јер је све било спаљено“, присјећа се Љубко.

– Нико није схватио рат озбиљно. Сви су ушли некако олако и на крају платили су цех. То је било звјерски, звејрски су је убили, то је била засједа гдје су је сачекали – навео је Илић.

Он каже да не вјерује у рад правосуђа БиХ јер су преживјели више пута давали изјаве, постоје докази о злочину над цивилима, али да никада Тужилаштво БиХ није подигло оптужницу јер штити починиоце злочина.

„Вјерујемо само у Божију правду“, истиче Илић.

Александар Лончаревић из Братунца je изгубио сестру Љиљану која је била трудница у шестом мјесецу трудноће.

– И послије 33 године чекам правду итражим правду. Надам се да ћу је дочекати. Моји родитељи нису дочекали, умрли су. Причаћу својој дјеци, ако ја не истрајем, они ће наслиједити – рекао је Лончаревић.

Напад на Горње Магашиће је извршен 20. јула 1992. године, када су припадници оружаних муслиманских снага из Сребренице и околних села упали у небрањено село и убили све цивиле, међу којима петоро из породице Илић, те опљачкали и попалили двадесетак српских кућа.

У сред дана у породичним кућама масакрирано је шест жена и два старца, а село је ољачкано и спаљено.

Најстарија жртва био је 85-годишњи Благоје Поповић, а најмлађа седамнаестогодишња трудница Љиљана Илић.

За овај као и све остале масовне злочине почињене над Србима у братуначкој општини нико није одговарао нити је процесуиран. Тужилаштво Бих 2019. године донијело је одлуку о обустави истраге која је тада вођена за убиство осам мјештана Горњих Магашића. Истрага је обустављена због, како су навели, недостатка доказа.

Данашњи парастос жртвама и обиљежавање 33 године од страдања села Горњи Магашићи организовали су Српска црквена општина Кравица и Борачка организација Братунац.