Спутњик, 2.3.2017, Срби су жртве геноцида у Сарајеву

07:05 | 02.03.2017 | Владимир Судар

Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић.Гавриловић: „Геноцид над Србима – Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“ Фото: Институт за истаживање српских страдања у 20. веку

Нико од 3.567 одговорних за злочине над српским народом у главном граду БиХ није одговарао, ни пред међународним нити пред босанскохерцеговачким судовима. Постоје докази и против Алије Изетбеговића и комплетног бошњачког врха.

Сарајево је 1992. претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата, у коме су муслиманске формације Алије Изетбеговића убиле 7.019 Срба у делу града под њиховом контролом.

У 123 логора мучени су и убијани Срби, Српкиње су силоване, мучене и убијане у специјалним јавним кућама, а за ове злочине над Србима нико од муслиманских лидера до данас није одговарао, ни пред међународним ни пред босанскохерцеговачким судовима, речено је у среду на конференцији за новинаре Института за истраживање српских страдања у 20. веку.

Миливоје Иванишевић, аутор књиге „Геноцид над Србима у Сарајеву 1992–1995“, која садржи сведочења више од 80 преживелих логораша, каже да сума од 7.019 убијених Срба није коначна и додаје да за сваког од њих постоји документација и да се још трага за телима око 600 настрадалих.

„Ми смо за време немачке окупације имали, ја мислим, три пута мање жртава него за време муслиманске окупације. У 1992. години муслимани су за оних девет месеци, од априла до краја године, убили скоро дупло више Срба него што су били српски губици у Другом светском рату, кад је реч о Сарајеву“, каже Иванишевић за Спутњик и подсећа да је Сарајево било тада било у Независној Држави Хрватској.

Он је додао да је књига „стравично сведочење људи који су преживели најстрашнију могућу тортуру“ која се ни по чему није разликовала, чак је понекад била и систематичнија, од тортуре у логорима током Другог светског рата у тадашњој НДХ.

Према његовим речима, од око 40.000 Срба, колико их је било блокирано у муслиманском делу града током рата Сарајеву, скоро да није било ниједног, рачунајући и децу, који није привођен у логор или затвор на такозване информативне разговоре уз батине, док су им за то време пљачкани станови и отимана имовина.

„Реч је о 40.000 етничких талаца који су, иронично, чинили тадашње ’мултиетничко Сарајево‘“, каже Иванишевић.

Евидентирано је 3.567 одговорних за злочине над Србима у Сарајеву, али нико од њих није одговарао ни пред међународним нити пред босанскохерцеговачким судовима. За сваког злочинца постоје докази шта је, кад, којим поводом и где починио злочине, тврди Иванишевић.

Према његовим речима, постоје докази против комплетног муслиманског руководства и командног кадра, укључујући и Алију Изетбеговића.

Цео бошњачки врх осумњичен за ратне злочине, а нико није одговарао

„Докази против Алије Изетбеговића најсажетије су дати још 1996. приликом суђења у одсуству, у Бањалуци. Суђење је прекинуто из формално-правних разлога, али ту су наведена његова кривична дела, уз огроман број, стотине сведока. Постоје докази и против Ејупа Ганића и Сефера Халиловића“, каже Иванишевић.

Он напомиње да је међу злочинцима велики број држављана Србије, а Србија ниједног свог држављанина није позвала на одговорност и организовала му суђења. Међу њима су и извесни Угљанин, командант деветог одреда Алијине „Патриотске лиге“, као и брат Сефера Халиловића који је био је командант логора у Високом.

Широм Босне и Херцеговине током грађанског рата постојало је око 400 логора за Србе.

Према попису из 1991. године, у Сарајеву је живело око 157.00 Срба, 256.000 Муслимана, 34.000 Хрвата и 57.000 Југословена.