СРНА, 19. 11. 2024, Навршене 33 године од убиства 10 Срба у Огулину

Помен, илустрација Фото: СРНА

Навршиле су се 33 године од убиства три српска цивила и седам заробљених припадника Територијалне одбране у саставу крајишке војске које су у Огулину убила двојица припадника Хрватске војске, саопштено је из Документационо-информационионог центра „Веритас“.

У саопштењу се подсјећа да су 19. новембра 1991. године 22 цивила српске националности са подручја општине Огулин приведена на информативни разговор у ресторан Полицијске станице у Огулину.

„Прије него што је и започео разговор са приведенима, у просторије ресторана ушао је тада активни војник Хрватске војске Младен Пушкарић звани Стипица и без икаквог повода одмах испалио рафал из аутоматске пушке по приведеним цивилима“, навели су из „Веритаса“.

На лицу мјеста убијени су Душан Плећаш /1947. годиште/ из Огулина и Божо Мандић из Јосипдола, док је Никола Папић /1936/ из Доње Дубраве задобио тешке повреде, од којих је преминуо 23. новембра 1991. у КБЦ Ријека.

У саопштењу се наводи да је дан раније у Огулину, у команду одбране града, наоружан аргентинском јуришном пушком, упао Иван Михалић звани Мехо, такође припадник Хрватске војске.

Михалић је, из освете за четири дана раније на фронту погинулог рођака Тому Пушкарића /1963/, убио седам припадника Tериторијалне одбране Дабар у саставу крајишке војске, сви српске националности, заробљених два дана раније у Глибодолу код Оточца.

Убијени су Никола Клиска /1962/, Милан Клиска /1962/, Илија Клиска /1968/, Миле Влаисављевић /1952/, Ђуро Влаисављевић /1964/, Душко Влаисављевић /1972/ и Буде Цвјетичанин /1964/.

Из „Веритаса“ су навели да су посмртни остаци убијених цивила враћени породицама, које су их и сахраниле у породичним гробницама.

Посмртни остаци побијених припадника Територијалне одбране кремирани су у Загребу, а њихове урне су српској страни предате 3. априла 1992. године на чек поинту УНПРОФОР-а у Марковцу.

Само је породица Буде Цвијетићанина преузела урну, док су друге урне остале у сеоској цркви у селу Залужница, јер породице нису хтјеле или могле да их преузму.

Убица тројице српских цивила Младен Пушкарић пресудом Војног суда у Карловцу од 7. јула 1992. године проглашен је кривим због кривичног дела обичног убиства и осуђен на девет година затвора.

У саопштењу се напомиње да је, захваљујући помиловању тадашњег предсједника Хрватске Фрање Tуђмана, у затвору одлежао тек неколико мјесеци.

„Након изласка на слободу вратио се на ратиште, а данас је пензионисани пуковник Хрватске и власник стана у Огулину који му је додијељен због страдања у рату“, указали су из „Веритаса“.

У саопштењу се подсјећа да убица седам заробљених крајишких територијалца Иван Михалић није ни хапшен све док два мјесеца касније, након свађе на приватном слављу међународног признања Хрватске, није убио двојицу сународника Милана Tурковића и свог рођака Фрању Михалића.

Пресудом од 26. јуна 1992. Војни суд у Карловцу осудио га је на 14 година затвора због ратног злочина против ратних заробљеника.

У саопштењу се додаје да је Tуђман и њега помиловао у три наврата, у мају 1994, када му је казна умањена за пет година, четири мјесеца касније када му је скраћена за још четири године, те у фебруару 1997. када је пуштен на слободу.

„За Михалићево помиловање лично се заложио тадашњи кардинал Фрањо Кухарић, који је у прољеће 1995. послао писмо Хрвоју Шаринићу, тадашњем шефу Tуђмановог кабинета. У Шаринићевом одговору забиљежено је да је приликом прва два помиловања `посебно цијењено Михалићево учешће у Домовинском рату, те чињеница да је био рањен као припадник ХВ-а`“, навели су из „Веритаса“.

У саопштењу се додаје да су хрватски медији забиљежили да се ускоро по изласку из затвора Михалић вратио криминалу, и то трговини оружјем и наркотицима.

Српски демократски форум за убијене цивиле и неколико породица убијених крајишких територијалаца почетком 2000-их Tужилаштву Хашког трибунала поднијели су кривичне пријаве за убиства у Огулину од 18. и 19. новембра 1991. год, али, осим обавјештења подносиоцима да су примили кривичне пријаве, није било кривичноправне реакције.