За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Глас Српске, Танјуг, 3. 4. 2025, Сто десет година од смрти Надежде Петровић, српске сликарке и ратне хероине
Надежда Петровић, српска сликарка и ратна хероина, оснивач Кола српских сестара, умрла је 3. априла 1915. прије 110 година, као болничарка у Ваљевској болници од тифуса. Било је то вријеме када су, у јеку Првог свјетског рата, Србијом харале заразне болести и тешка епидемија тифуса. Није било довољно ни медицинског…
Вечерње новости, 27. 3. 2025, Свесно замагљују српске ктиторе, владаре и свеце: Небрига о немањићким светињама у С. Македонији помаже њиховом осмишљеном присвајању [Фото]
ПОНОВЉЕНИ недавни напад и тешко вандалско скрнављење Цркве Пресвете Богородице манастирског комплекса Матејче, задужбине Немањића из 14. века, на обронцима Скопске Црне горе, надомак Куманова, по ко зна који пут актуелизује хроничне проблеме заштите средњовековних немањићких светиња у Републици Северној Македонији (РСМ). Упркос чињеници да број регистрованих средњовековних споменика културе… Вечерње новости, 1. 4. 2025, СФОР претукао свештеника СПЦ и његовог сина: Вероучитељ Александар остао инвалид, а злочинци некажњени 21 годину
НАВРШИЛА се 21 година од бруталног напада припадника тадашњег СФОР-а на Палама, у којем су православни свештеник Јеремија Старовлах и његов син, вероучитељ Александар, готово насмрт претучени. Александар је од последица напада остао стопостотни инвалид, док ни данас, више од две деценије касније, одговорни нису кажњени. У ноћи између 31.…
СПОНА, 25. 3. 2025, Зоран Јовановић Мачак – прича о достојанству
Ова фотографија, једна од најпознатијих из НАТО агресије на нашу земљу дело је мог драгог колеге Зорана Јовановића Мачка. Настала је 8. јуна 1999. године око поднева у селу Старчево, а на њој су језив призор последица управо бомбардоване рафинерије у Панчеву и Војислав Минић из Старчева, родом из Зубиног… Политика, 1. 4. 2025, Саво Штрбац: ’Олуја‘ испред београдског суда за ратне злочине
Иако је почетак главног претреса у предмету „Петровачка цеста – пилоти“ био заказан за 10 часова, пред зграду Специјалног суда у Устаничкој 29 у петак 28. марта, дошао сам 45 минута раније. Поранио сам како бих дочекао и сведоке за данас позване и оне који на позив „Веритаса“ долазе као…
Политика, 25. 3. 2025, Слободан Чикарић: Усташки геноцид над Србима дубичке општине
Немачки „Иберменш” (Хитлер) кренуо је са великом војном армадом на Русију 1941. године („Дранг нах Остен”). Једним краком спустио се на Балканско полуострво после, чега су се створиле мале квислиншке наци-фашистичке државе. Једна од првих је била Независна Држава Хрватска (НДХ). Хрватски наци-фашисти (усташе) почели су свој крвави пир у… Не заборављамо – Памтимо
Погледи, 16. 10. 2024, Краљево: Подигнут споменик жртвама нациста и комуниста
Више од осам деценија било је потребно да се Краљево одужи онима који су, не размишљајући тих октобарских јутара о својим младим животима, испуњавали заклетву дату краљу и отаџбини и јуришали да истерају немачког окупатора из града, као и онима који су побијени само зато што нису хтели да служе окупатору и што су били верни свом краљу, својој отаџбини и својој војсци.
У две ране зоре, 14. и 15. октобра 1941. године, живот је поред Ратарске школе оставило укупно 45 припадника Јеличког четничког одреда, а један од њих је био и њихов командант, поручник Јован Бојовић (постхумно унапређен у чин[...]
Политика, 8. 12. 2024, Рањени и заборављени споменици Козарске Дубице
Неприхватљиво стање обележја славног војевања и великог страдања српског народа
Међу три општине које су у Другом светском рату, пропорционално броју становника, највише пострадале је Босанска, а сада Козарска Дубица, мало место на Уни у Републици Српској, близу усташког логора Јасеновац, на чијој територији је стратиште Доња Градина. На списку убијених у масовним злочинима усташа је 16.155 Дубичана или 53 одсто становника. Међу њима је 4.149 малишана млађих од 14 година.
У немачко заробљеништво отерано је 21.037 житеља тадашњег котара Босанска Дубица. Без обзира колико су ове бројке тра[...]
Вечерње новости, 14.4.2017, Удово: Сећање на ратнике код крајпуташа – Валандовски покољ
Испред спомен-капеле са костурницом погинулим српским војницима из Првог светског рата у Удову, тик уз ауто-пут Скопље – Солун, у валандовској котлини, на крајњем југу Македоније, и ове године на Велики петак одржана је комеморација без верског помена регрутима, масакрираним уочи Васкрса, 20. марта према тада важећем Јулијанском календару 1915. године.
На комеморацији, као и сваке године, без свештеника и верског опела, уз подсећање на историјски догађај, почаст погинулим српским војницима, паљењем свећа и полагањем венаца и свежег цвећа на меморијалу, у име Владе и Војске Србије одали су п[...]
СРНА, 28. 12. 2023, У Београду представљена књига Битка за Возућу 1992-1995.
У Српском културном центру "Ћирилица" у Београду вечерас је представљена књига "Битка за Возућу 1992-1995" аутора Ненада Цвјетковића, којa документовано и чињенично говори о возућкој епопеји и надљудској борби Срба из долине Криваје за своја огњишта.
Књигу је представио организатор, предсједник Координације удружења избјеглих и расељених у Србији Јован Чакаревић, који је указао да су српске снаге на Возући 1995. године биле у потпуно неравноправном положају и да је однос снага био 13 према један у корист непријатеља, а у неким фазама борбе и већи.
"У јеку офанзиве однос снага је био још [...]
![ИН4С. 13. 1. 2025, Крвави пир у Кометнику 1942. године – На данашњи дан [Мапа]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p24716-350x200-no.jpg)
ИН4С. 13. 1. 2025, Крвави пир у Кометнику 1942. године – На данашњи дан [Мапа]
На данашњи дан 1942. хрватске усташе из Подравске Слатине и других дијелова Славоније убиле су 13. и 14. јануара године 200 српских мушкараца из села Кометник и сусједног засеока Добрић, недалеко од Воћина.
Овај покољ представља један од првих масовних злочина усташа над цјелокупним становништвом неког села у Славонији. На лицу мјеста, у селу Кометник, убијено је 28 становника, док су остали становници депортовани ван села.
Мушкарци из Кометника и Добрића, њих 174 из првог и 32 из другог села, отјерани су у импровизовани затвор у Воћину, док су жене са дјецом, спомиње се бројка од 190, о[...]
