За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 30. 9. 2025, Саво Штрбац: Живко Иванчевић са Дијанине листе
„Колега, да ли си прочитао чланак ’Скривани списак деце Козаре‘ ауторке Јелене Милић у данашњој Политици“, телефоном ме 19. септембра ове године пита београдски адвокат Милан Вуковић. На сличан начин Милан ми се обратио и 17. фебруара прошле године, када ме је питао да ли сам прочитао чланак „Србин, број… Kosovo Online, 1. 10. 2025, Селаковић: На Косову од 1999. украдено, уништено или оскрнављено више од 10.000 икона и литургијских предмета
Министар културе Србије Никола Селаковић истакао је у Барселони током Светске конференције Унеска о културним политикама и одрживом развоју MONDIACULT-2025 на тематским панелима „Култура, наслеђе и криза“ и „Култура и климатске акције“ да културна баштина није само оно што наслеђујемо него основ очувања идентитета и витални ресурс за нашу отпорност… Стање ствари, 6. 5. 2021, Драган Крстић: „Трава све боље расте, што се ниже коси“ – енглески одговор на геноцид над Србима [из Архиве]
Против чега су се, онда, сви на Западу устремили? Питање би било много јасније ако би било постављано личном заменицом „кога“ 28. X 1973. После неколико недеља ратних неизвесности на Блиском истоку, у рату између Арапа и Израела, наилази период повећане неизвесности мира, барем што се нас тиче. Ратне неизвесности… Политика, Kosovo Online, 30. 9. 2025, Годишњица убиства шесторице српских војника у заседи на Кошарама 1998.
На данашњи дан 1998. године чланови ОВК убили су шесторицу припадника Војске Југославије, преноси Политика. Дана 30. септембра 1998. године Владимир Радоичић, Мирослав Јоцић, Илија Павловић, Миладин Гобељић и Милош Павловић погинули у заседи коју су поставили припадници ОВК. Тридесетак припадника јединице „Кобра“ којом је руководио Агим Рамадани, неутврђеног дана… Политика, 23. 9. 2025, Никола Милованчев: У 120 гробница 550.800 мртвих, још неистражено око 70 стратишта – Документ из заоставштине Владимира Дедијера [Фото]
У српској православној гимназији „Катарина Кантакузина Бранковић“ у Загребу одржан је, пре десетак дана, симпозијум посвећен јасеновачким жртвама. Том приликом је, у расправи, споменут број од 700.000 јасеновачких жртава, на шта је реаговао владика г. Јован Ћулибрк изјавом: „Не смијемо се набацивати бројкама јер вријеђају жртве, њихове породице и потомке“. … РТРС, Срна, 28. 9. 2025, Веритас: Навршава се 34 године од некажњеног хрватског злочина у Бјеловарској касарни
Навршавају се 34 године од некажњеног злочина Хрватске над војницима тада једине легалне државне војске ЈНА у Бјеловарској касарни, које су припадници хрватског Збора народне гарде /ЗНГ/ стријељали након добровољне предаје. Припадници ЗНГ су 29. септембра 1991. године отпочели општи напад на све војне објекте ЈНА у гарнизону Бјеловар, који…
Не заборављамо – Памтимо
ИН4С, 2.6.2017, У Мађарској пронађена србуља из доба Немањића
Реч је о делу „Празнични минеј“ из друге половине 13. или прве половине 14. века, коме се после нацистичког бомбардовања Србије изгубио траг све до 1961. године.
Истраживач црквеног архива Старе цркве у Пироту Жељко Перовић, скидајући столетну прашину са заборављених и досад неистражених црквених списа саборног пиротског храма – Старе цркве, ушао је у траг изузетно вредној књизи писаној на пергаменту и насталој у доба Немањића.
За њу се дуго у Пироту мислило да је уништена у бомбардовању Народне библиотеке у Београду, али је према Перовићевим речима, она ипак пре бомбардовања „мистериозн[...]
Вечерње новости, 21. 10. 2010, Власотинце: Покопано 300 младића
Државна комисија за тајне гробнице у јабланичком крају. Откривена нова гробница код Власотинца. Губилишта од Пирота до Лесковца
КОМИСИЈА за тајне гробнице убијених после 12. септембра 1944. године открила је у четвртак још једно место масовног страдања. Надомак Власотинца пронашли су масовну гробницу за коју претпостављају да крије посмртне остатке близу 60 људи.
У исто време трају припреме за истрагу тајне гробнице на локацији Врбе, у близини пиротског насеља Нова Мала, која крије више од 300 погубљених, углавном житеља данашњег Јабланичког округа.
ОДМАЗДА
СТРЕЉАЊЕ у Пироту било је [...]
Vesti onlajn, 8.9.2020, Veritas: 27 godina od zločina u Medačkom džepu
Dokumentaciono-informativni centar Veritas podseća da se sutra navršava 27 godina od zločina nad Srbima u Medačkom džepu, odnosno podvelebitskim selima Divoselo, Čitluk i Počitelj.
U ovoj akciji hvatska vojska je ne samo proterala sve meštane, već im je i bukvalno, eksplozivom, sravnila do temelja svu imovinu.
Komandant UNPROFORA, general Žan Kot je 19. septembra 1993, posle kompletnog obilaska pomenutih sela, izjavio doslovce:
„Nisam našao znakova života, ni ljudi, ni životinja, u nekoliko sela kroz koja smo danas prošli. Razaranje je potpuno, sistematsko i namjerno“.
Savo Štrbac,[...]
Танјуг, РТС, 2.10.2016, Сећање на жртве стратишта у Јајинцима
На стрелишту у Јајинцима у Београду одржана је државна комеморативна свечаност, коју је предводио председник Србије Томислав Николић, посвећена очувању сећања на више десетина хиљада брутално ликвидираних на том стратишту у Другом светском рату.
„У читавој Европи, једино у Београду окупационе снаге су свакодневно од 15. јула 1941. до краја 1943. године спроводиле егзекуције недостојне људских бића. Данас је тешко да себи и другима дочарамо слике ходајућих лешева, логора оивичених бодљикавом жицом, гасних комора, душегубки, а оне су биле стварност у којој су живели становници окупиране Србиј[...]
Срна, 15.6.2016, Обиљежене 24 године од страдања и прогона Срба из долине Неретве
МОСTАР, 15. ЈУНА /СРНА/ - Бацањем цвијећа у ријеку Буну код Мостара и служењем парастоса у Старој цркви у Мостару, данас су обиљежене 24 године од страдања 30 српских цивила и војника у том мјесту, те страдање 386 Срба из долине Неретве који су убијени средином јуна 1992. године.
Tих јунских дана, Србе су из долине Неретве протјерали припадници Хрватског вијећа одбране, Хрватских оружаних снага и Хрватске војске.
Предсједник Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Невесиње Аљонка Џелетовић подсјетила је да је у долини Неретве 14, 15. и 16. јуна 199[...]
