За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 31. 7. 2025, Помен жртвaма злочина у Трнову
Најмлађа цивилна жртва на подручју Трнова имала је 18 месеци, а најстарија 96 година, страдало је 13 одсто српског становништва У Трнову је јуче обележен Дан страдања српског становништва у тој општини, једном од најтрагичнијих места српске новије историје. Током рата од 1992. до 1995. године у Трнову и околним…
Глас Српске, Танјуг, 12. 7. 2025, Мастиловић: Јасан политички циљ злоупотребе дешавања у Сребреници
Директор Института историјских наука Универзитета у Источном Сарајеву Драга Мастиловић рекао је поводом 30 година од злочина у Сребреници, да је дио међународне заједнице злоупотребио термин геноцид са јасним циљем да се српски народ, који је у 20. вијеку заиста преживео геноцид, на крају тог вијека прогласи геноцидним народом. „На…
РТ Балкан, 24. 7, 2025, Од ’ратних злочина‘ до налепница Црвене звезде: Због чега све Срби леже у Куртијевим затворима
Мајица са натписом „Драгаш, Косово и Метохија“, поседовање плаката са „српским обележјима“, црногорска народна ношња, узвик „Косово је срце Србије“, само су неки из дугог списка разлога због којих су Срби на КиМ протеклих месеци и година привођени Био сам, као и сви Срби на барикадама протеклих година, сада, кад…
ИН4С, 31. 7. 2025, На данашњи дан 1648. године у борби са Турцима погинуо прослављени српски јунак Вук Мандушић
На данашњи дан, 31. јула 1648. године у борби са Турцима погинуо је прослављени српски јунак из Равних Котара, Вук Мандушић. О њему има мало историјских података, али се поуздано зна да се истицао изузетном храброшћу у борбама против Турака. Вук Мандушић је рођен око 1610. године у околини Шибеника. Након погибије Григорија… РТРС, СРНА, 30. 7. 2025, Савка Мацура свједочи о монструозности „Олује“: Свекру Хрвати одсјекли главу и три прста
Савка Мацура из Обровца испричала је како је прије 30 година са двоје дјеце морала да напусти стан и да су до Србије путовали 12 дана у колони Срба који су бјежали од хрватске војне акције „Олуја“, те да је тек касније сазнала да су јој свекра Недељка /72/ Хрвати… Глас Српске, 12. 7. 2025, Жељка Домазет: Суд БиХ од злочинаца прави хероје?
У нападу на сребреничко село Залазје, који се десио 12. јула 1992. године, заробљен је, мучен, па окрутно убијен судија Слободан Илић и то је догађај којег се са дужном пажњом потребно сјетити и овог Петровдана. – Слушајући свједочанство зликоваца који су присуствовали Слободановом убиству, не могу, а да се…
Не заборављамо – Памтимо
Срби у БиХ, 19.2.2017, Масовна гробница Срба у ријеци Сани
Посљедњих дана јула 1941. године десила се велика трагедија за српски народ, посебно за оне момке који су радили као физички радници на цести Сански Мост-Лушци Паланка, а која је пролазила кроз наше село, па су ти момци, радници-кулучари, били близу својих кућа, радили су бесплатно и са својом храном. Дакле, радили су под присилом, јер нико није могао нити смио да не дође на посао, поготово није се нико смио усудити да побјегне са цесте у току радног времена.
НДХ је формално створена 10. априла 1941. године и одмах је почела измишљати разне мјере како би Србима загорчала живот, а све са циљ[...]
Политика, 5. 1. 2018, Сондермајери – патриоте и хероји
Тадија, ваздухопловни ас из Првог светског рата, један је од оснивача „Аеропута”, др Роман је утемељивач војне хирургије, мајка Станислава је била храбра болничарка, а Станислав – најмлађи српски војник на Церу
Година која је иза нас протекла је у знаку обележавања 90 година од оснивања друштва за ваздушни саобраћај „Аеропут”, чији је један од оснивач и дугогодишњи директор био Тадија Сондермајер, најмаркантнија личност у цивилом ваздухопловству Србије и Краљевине Југославије између два светска рата. Оснивању „Аеропута”, је претходио несвакидашњи лични подухват овог ваздухопловног аса из Прво[...]
Политика, 16. 1. 2021, ЗАРОБЉЕНИЦИ АПРИЛСКОГ РАТА (1): Сећање на живот иза бодљикаве жице
Да ли због тога што се окончао капитулацијом, или зато што је трајао свега једанаест дана, Априлски рат је, чини се, прилично скрајнут у српској култури сећања.
Оружани „блицкриг” сила Осовине, којем се Југословенска краљевска војска неуспешно супротставила, започео је 6. априла 1941. а завршен је већ 17. априла, окупацијом Краљевине Југославије и одвођењем њених војника у заробљеништво.
Будући да се ове године навршава осам деценија од Априлског рата, „Политика” отпочиње серијал с намером да на основу историјских сведочанстава подсети на неке од бранилаца отаџбине. Започећемо га причом[...]
Глас Српске, РТС, 3.10.2021, Обиљежен дан сјећања на страдале у Јајинцима
Премијер Србије Ана Брнабић рекла је данас на обиљежавању Дана сјећања на страдање Срба, Јевреја и Рома у Јајинцима у Другом свјетском рату да друштво и у будућности одлучно мора да се бори против сваког облика фашизма.
Поводом Дана сјећања у јајиначком Спомен-парку одата је почаст настрадалима и положени вијенци на централни споменик.
Подсјетивши да су нацисти у Јајинцима током Другог свјетског рата ликвидирали скоро 80 хиљада људи, Брнабићева је истакла да ово мјесто има дубок историјски значај.
“Сваки пут се са једнаким болом и пијететом сећамо невиних жртава, систематског уништава[...]
Вечерње новости, 5. 7. 2024, Милош Војиновић: Све српске установе стављене ван закона: Беч је по сваку цену хтео да Србију учини слабом како би изгубила статус Пијемонта
ИСХОД Балканских ратова донео је велики шок, који је био утолико већи јер су владајући кругови у Бечу били уверени у српски пораз
Немачки амбасадор у Бечу извештавао је своје надређене: „са запрепашћењем и пуни море гледају овде на изненадно подигнути словенски талас и на свим уснама лебди стрепњама испуњено питање: `шта ће бити од Аустрије`“. Ватрослав Јагић је писао Ситон Вотсону да је све хрватске земље обузело „неко страховито неповерење према К. и К. властодршцима: народ је изгубио веру у правду, а и сама наклоност према Бечу спала је на нулу“. Аустријски министар председник Леполд Бер[...]
