За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Епархија врањска, 21. 4. 2010, У Сурдулици конституисан Одбор за пренос моштију сурдуличких мученика побијених од стране бугарског окупатора у Првом светском рату
Дана, 20. априла 2010. године, у просторијама општине Сурдулица, конституисан је Oдбор за пренос моштију сурдуличких мученика побијених у Првом светском рату од стране бугарског окупатора. За председника овог одбора изабран је проф. др Томислав Радојичић, из Сурдулице, а чланови одбора су: протојереј Владан Милутиновић, секретар Епархије врањске, господин Чеда…
Глас Српске, 1.10.2009, Билећа: Помен и сахрана краљевих војника
БИЛЕЋА – Епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије данас ће у цркви Светог Саве у Билећи служити опијело ексхумираним припадницима Југословенске војске у отаџбини Билећке војно-четничке бригаде, најављено је из Одбора за изградњу спомен-обиљежја „Мера“. Посмртни остаци ексхумирани су из масовне гробнице са локације „Мера“ у Билећи и биће сахрањени у… Политика, 12. 9. 2009, Бивши логораши на Мамули
Херцег Нови – Обележавајући 66 година од расформирања казамата на острву Ластавица на улазу у Бококоторски залив наспрам Превлаке, јуче су преживели логораши и њихови потомци, као и саборци, положили венце у тврђави Мамула. Кампо Мамула, назив је некадашњег казамата, у Првом и Другом светском рату, а у Другом светском…
Вечерње новости, 27. 6. 2009, Тајне јаме у центру Тополе
Откопавање истине (19) – Преки судови на смрт осудили најмање 150-200 људи. Тела затрпана у центру, у рововима на Опленцу… ОБРАЧУН са идеолошким противницима нове комунистичке власти у Тополи почео је одмах после ослобођења 12. октобра 1944. године. Тачан број жртава тек треба да се утврди, јер су многи ликвидирани… Вечерње новости, 17.6.2009, Откопавање истине: Пуцало као да су се Немци вратили!
Откопавање истине (10) – Стратиште у кругу садашње „Заставе“ недоступно потомцима жртава и без икаквог обележја. Подземни пролаз испод Капислане затрпан ГУБИЛИШТЕ крај „Капислане“, некадашњег Војнотехничког завода, а садашње „Заставе“, и данас, после више од шест деценија од злочина тадашње комунистичке власти – обавијено је велом тајне. Ни сада нема… Печат, 17. 5. 2009, Смиља Аврамов: Геноцид као историјски феномен
Двотомна капитална књига „Геноцид у Југославији – 1941-1945, 1991…“, једног од врхунских стручњака за међународно право, професорке Смиље Аврамов, бави се трагичном судбином Срба кроз двадесети век, век обележен „мега смрћу“. За разлику од Јевреја који су ћутање о својим страдањима прогласили „злочином против човечности“, геноцид над Србима избрисан… Не заборављамо – Памтимо
![РТРС, Срна, 6. 7. 2025, Милановић: Заклали ми мајку која је вјеровала у добро у људима [Мапа]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p28942-350x200-no.jpg)
РТРС, Срна, 6. 7. 2025, Милановић: Заклали ми мајку која је вјеровала у добро у људима [Мапа]
Нинослав Милановић, најмлађи од троје дјеце Радивојке Милановић коју су муслимански војници свирепо заклали у сребреничком селу Залазје на Петровдан прије 33 године, изјавио је да је једини гријех његове мајке био то што до свог земаљског краја није дијелила људе по имену и вјери, него је као медицинска сестра несебично лијечила све Сребреничане.
Нинослав је имао само 13 година када је на Златибору, гдје су га родитељи склонили од рата, чуо да се његова мајка никада више неће вратити.
- Био сам код баке и деде, маминих родитеља. Мама није хтјела да изађе са нама, остала је у Сребрени[...]
РТРС, 23. 12. 2023, У Вишеграду промовисана књига Благоје Јововић - српски херој у вучијој јазбини
"Благоје Јововић - српски херој у вучијој јазбини", књига аутора Марије Јововић о борцу Jугословенске војске у отаџбини, који је извршио атентат на усташког злочинца Анту Павелића, промовисана је у Културном центру "Иво Андрић" у Вишеграду.
"Благоје Јововић-српски херој у вучијој јазбини" је несвакидашња прича која на више од 200 страница прати животни пут некадашњег припадника Југословенске војске у отаџбини и његову потјеру за крволочним злочинцем, вођом усташког покрета Антом Павелићем.
Аутор Марија Јововић, Благојева кћерка, у књизи се бави личношћу и свиме што је овај српски патриот[...]
Заборављена трагедија Селевца
Слободан Кљакић | објављено: 19.10.2015 | Политика
Пре 100 година, 21. октобра 1915, немачки војници су у овом шумадијском месту стрељали 89 недужних цивила
„Борбе у Србији имају карактер најдивљијих борби народа у којима учествују и старци и жене и деца”, известио је немачки лист Франкфуртер цајтунг пре тачно сто година, 23. октобра 1915. године, а као пример је поменут Селевац, тамошњем читаоцу свакако непозната шумадијска варош код Смедеревске Паланке.
Штура информација је као и толике друге имала да подстакне немачки ратоборни дух, а Србију и Србе представи као некакву[...]
СРНА, 31. 8. 2025, Представљена књига о страдању Срба у Рашића Гају 1941. године
Књига „Страдање свештенства и вјерног народа у Рашића Гају 1941. године“, аутора Милана Радуловића, у којој су изнесени документовани подаци о страдању Срба Власеничког среза, представљена је данас на Хан Пијеску.
Декан Православног богословског факултета у Фочи Дарко Ђого, један од рецензената књиге, каже да књига говори о страдању мученика више од 30 година након почињеног злочина о коме се у другој Југославији, друштву пуном противрјечности, није смјело причати.
Он је истакао да се у српској култури трауматизованој кроз читав 20. вијек испрекиданој идеолошким лутањима и странпутицама [...]
Глас Српске, 30. 11. 2025, Драган Мијовић: Како су Турци затварали бањалучке школе
Кад су Турци покорили средњовјековну Босну, све дотадашње државне културне, економске и друге тековине нашег народа за многе вијекове су гурнуте у мрак ропства. Обесправљеној хришћанској раји је остало само да усменим предањем и народном епиком чува сјећање на своје краљеве и цареве из времена успона и угледа српских држава.
Та славна прошлост и свијест о свом духовном бићу је била дубоко урезана у колективно памћење нашег народа, што га је, уз православну вјеру, и очувало да потпуно не изгуби своје национално биће.
У дугом периоду ропства црква му је била једино прибјежиште од које је прави[...]
