За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 13. 5. 2025, Саво Штрбац: Стјепан Месић – два у један
Некадашње Месићеве поруке слушао сам на своје уши и сведок сам колико су, у комбинацији са симболима и песмама из времена Павелићеве НДХ, утицале на побуну Срба у августу 1990, пежоративно названу „балван револуцијом“ На порталу загребачких “Новости” (гласило Српског народног већа), на Дан победе по руском календару (9. мај),… РТРС, 13. 5. 2025, Глина: Служен парастос за око 2.000 убијених Срба са Кордуна и Баније
На православном гробљу у Глини служен је парастос за Србе које су у мају и августу 1941. године убиле усташе. У једном од највећих покоља српског народа с Кордуна и Баније, звјерски је убијено више од хиљаду и по људи и у православној цркви у Глини. Спомен-костурница, подигнута 1951. године,…
Печат, 9. 5. 2025, Слободан Иконић: Црквени сепаратизам – случај Косова и Метохије
Један од кључних фактора опстанка Срба на Косову и Метохији је Српска православна црква која обједињује Србе на свим нашим етничким територијама. Зато је она посебна мета како западног империјализма, тако и српских противника из окружења, све до најактуелнијег насртаја албанских сепаратиста на њену имовину и наслеђе. Сви они сматрају… Политика, 9. 5. 2025, Момчило Павловић: Девети мај – талац високе политике
Осмог маја 1945. у Берлинском предграђу Карлсхорст, у сали официрске мензе зграде бивше немачке школе војних инжењера, потписана је друга капитулација немачке војске, пошто првом капитулацијом у Ремсу у штабу Ајзенхаура Стаљин није био задовољан. Четири заставе на зидовима – совјетска, америчка, британска и француска – симбол су братства у…
Политика, 3. 5. 2025, Негативе ратних фотографија носио и у најтежим борбама
У холу Музичке школе „Војислав Лале Стефановић” у Ужицу стоји спомен-табла са натписом: „Породица Стефановић, учитељи Даринка и Малиша и њихови, кћи др Олга и син Војислав, дарују ову зграду Музичкој школи”. Ужичани и сада памте тај гест задужбинара Војислава Стефановића, који је почетком овог миленијума школи тестаментом поклонио породичну… Министарство спољних послова, Генерални конзулат Р. Србије – Хамбург, 29. 4. 2025, Обележавање 80 година од ослобођења логора ратних заробљеника Сандбостел
У уторак 29. априла 2025. године обележена је 80. годишњица од ослобођења логора ратних заробљеника Сандбостел (Stalag X-B) у Доњој Саксонији, а конзул жеран Милена Николић је тим поводом положила венац на споменик жртвама. Сандбостел је био један од највећих логора за ратне заробљенике у северној Немачкој у ком је…
Не заборављамо – Памтимо
Погледи, 29. 4. 2024, Ђорђе Ивковић: О Зверима и људима – сличице из Великог рата
Не, овај рат не престаје. Пулсира од покоља до лажног затишја, али је увек ту. Неумољиво присутан ма колико се трудили да га не видимо, живог, гладног и жедног. Ни геноцид не престаје од дана када се царствујушчом Виеном заорило Serbien Muss Sterbien. Геноцид (реч коју користимо јер нема друге и довољно тачне, посебне речи за свеукупно затирање дуже од века) траје и овога часа, док мучно пишем ове редове. И трајаће док се последњи међу нама не одрекну себе. Док не присиле себе да верују да они пре њих, они што их родише, беху звери а не људи. Трајаће тај развучени геноцид док последњи Срби доб[...]
Вечерње новости, 1.5.2016, Испуњена жеља војводе Бојовића
Јованка Симић | 01. мај 2016.
Сто година смо се оглушивали о молбу великог ратника да не заборавимо Србе страдале у логору Нађмеђер. На мермерном спомен-зиду највећег гробља после Зејтинлика биће уклесана имена 6.000 страдалника
Дај Боже, да им се њихова велика уједињена отаџбина што скорије одужи великим и достојним спомеником.
Овом реченицом, у којој има прекора због пословичне српске заборавности и молбе да се кад-тад присетимо пострадалих у Великом рату у словачком логору Нађмеђер, војвода Петар Бојовић завршио је 1936. године предговор књизи историчара Ристе Ковијанића "Нађмеђе[...]
Политика, 28.6.2021, Предраг Тодоровић: Исправљена неправда према Љубомиру Мицићу
Обележено пола века од смрти оснивача и покретача часописа „Зенит” и зенитизма, јединог аутентичног покрета српске авангарде
Tачно пола века од смрти Љубомира Мицића, 14. јуна 2021, на недавно обновљеном гробу на Новом гробљу, одржан је помен покојном Мицићу и његовој Анушки, супрузи, верном пратиоцу и приљежном сараднику, која је преминула у марту 1961. Тим чином заокружена је прича о обнови њиховог гроба, завршеној управо ове 2021. године великих годишњица српске авангарде: 100 година од покретања часописа „Зенит” фебруара 1921. и покрета зенитизма, и пола века од Мицићеве смрти. „Зенит” [...]
СРНА, 5.7.2018, Још се чека оптужница против убица српских цивила у Загонима
БРАТУНАЦ, 5. ЈУЛА /СРНА/ - У Братунцу је данас прислуживањем свијећа за покој душа настрадалих и полагањем цвијећа уз централни спомен-крст на градском гробљу обиљежено 26 година од страдања 14 српских цивила у братуначком селу Загони.
Њих су на данашњи дан 1992. године убили припадници муслиманских оружаних снага из Сребренице.
Осим преживјелих чланова породица убијених и неколико мјештана Загона, који су одали почаст својим сродницима и комшијама, цвијеће код спомен-крста положила је делегација Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила из Братунца.[...]
СРНА, 17.11.2021, Три деценије од страдања Срба из Кипа и Клисе
БЕОГРАД, 17. НОВЕМБРА /СРНА/ - Ових дана навршило се 30 година од страдања Срба из западнославонских села Кип и Клиса у новембру 1991. године, које су припадници хрватске војне полиције мучили и на крају убили.
У периоду од 12. до 18. новембра 1991. године, припадници хрватске војне полиције у селима Кип, код Дарувара, под сумњом да скривају оружје војног поријекла, и Клиса, код Пакраца, ради "измјештања" становништва, похапсили су 24 српска цивила.
Они су одведени у Марино Село, гдје су их затворили и држали у подруму импровизованог затвора "Рибарска колиба", и психички и физички малтре[...]
