За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТРС, Срна, 27. 9. 2025, Обиљежена 107. годишњица пробоја Солунског фронта; Зејтинлик свједочи о херојству сваког Србина
Министар одбране Србије Братислав Гашић присуствовао је данас државној комеморативној свечаности поводом 107 година од пробоја Солунског фронта, уприличеној на Српском војничком гробљу Зејтинлик у Солуну. Министар одбране Србије Братислав Гашић и министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Милица Ђурђевић Стаменковски, положили су вијенце на маузолеј на Српском војничком… Политика, 28. 9. 2025, На данашњи дан: Рођен Војин Танкосић: Мајор, завереник, војвода
Живот човека који је волео Србију више од себе, а ког су се и мртвог плашили непријатељи Војин Танкосић, један од најинтригантнијих српских официра с почетка 20. века, рођен је 28. септембра 1880. године у селу Рукладе крај Ваљева. Као дечак, са породицом се преселио у Београд, где је завршио…
Банија онлајн, Портал Новости, 10, 11. 2019, Ана Пожар: Гдје год смо у Јасеновцу бушили, нашли смо кости [из Архиве]
У малом, готово напуштеном селу Стрмену поред Суње, уз саму обалу Саве, сама у кући живи Ана Пожар, некадашња директорица ЈУСП-а Јасеновац. Била је на челу те институције читаво десетљеће, све до 1990. Данас, у осамдесетој години живота, готово не излази из села. Згрожена ревизионизмом који буја у Хрватској, онима… СРНА, 27. 9. 2025, Обиљежена 81 година од страдања села Глушци [Мапа]
Село Глушци у Метковићу, једино преостало српско село на југу Хрватске и најјужнија православна заједница која опстаје, обиљежило је 81 годину од страдања православног живља из овога мјеста у Другом свјетском рату. Глушаци су страдали 1944. године када су бројни становници одведени у Јасеновац, њих 93 је побијено. Њима у… РТРС, Срна, 27. 9. 2025, Веритас: Сутра 30 година од некажњеног злочина у Вариводама
Наврашава се 30 година од некажњеног злочина над српским цивилима у Вариводама код Книна, које су хрватски војници пронашли и убили у њиховим кућама два мјесеца након завршетка хрватске злочиначке операције „Олуја“, саопштио је данас Информационо-документациони центар „Веритас“. У Вариводама је 28. септембра 1995. године убијено деветоро људи: Јован Берић…
Нови Стандард, 17. 9. 2025, Срђа Трифковић: Усташтво и фашизам: Привид идентитета
Питaњa којa потеже феномен устaшког покретa упоредива су сa феноменом нацизма и утопијског нихилизма Трећег Рајха, никако не италијанског или ма ког другог фашизма. Разлика је, коначно, и у чињеници да је усташко наслеђе данас далеко живље од фашизма Ова тема неминовно покреће вазда отворена питања како и зашто се… Не заборављамо – Памтимо
Вести онлајн, 12.11.2020, Судбина девојчице из Јаме: Пакао у Равном доцу
У Београду је пре неки дан у деведесетој години живота преминула Милица – Милка Бошковић, удата Маљковић, родом из села Доњи Рујани у Ливањском пољу, један од два последња жива сведока из пакла јаме Равни долац на Динари у коју су усташе на Огњену Марију, 30. јула 1941. године, бациле двеста осамнаесторо Срба из овог села, углавном жена и деце. Њих четрнаесторо, међу њима и Милица, тада десетогодишња девојчица, ипак је преживело и спасено после месец и по дана.
Док је четрдесетих година двадесетог века захуктала фашистичко-нацистичка освајачка машина тутњала низ Европу, све прштећи пред соб[...]
Политика, 3. 12. 2018, Пламен свеће за јунаке Врбовачког боја
Црква у Врбовцу је једна од спомен-костурница у СПЦ, али је једино она везана за трагичну 1915. годину
Спомен-костурница у Цркви Светог пророка Јеремије никога не оставља равнодушним. Свећа воштаница упаљена је погинулим српским војницима. Прича сеже у прошлост, у 1915. годину.
Врбовачки бој 1915. године био је одлучујући за одржање Шумадијске дивизије у одбрани на поседнутом положају. Због снаге којом је располагала, немачка царска војска под командом фелдмаршала Макензена изабрала је за напад кључни положај на Церјаку и Врбовачку косу, чије је пробијање условило повлачење Шумадијске ди[...]
Вечерње новости, 25.6.2017, Озна стрељала 1.000 људи код споменика краљу Александру
Иницијативни одбор за обнову краљеве чесме у Лисичијем потоку подноси граду идејно решење за уређење тог простора, највећег стратишта у Београду 1944. године
ИНИЦИЈАТИВНИ одбор за обнову девастиране Краљеве чесме у Лисичијем потоку и постављање споменика жртвама револуционарног терора, у јесен 1944. године, поднеће током недеље идејни пројекат Комисији за споменике, називе тргова и улица у Београду. Они очекују да ће управо на овом месту, где је народ 1936. подигао спомен-чесму краљу Александру, мучки убијеном у Марсељу две године раније, нићи и обележје свим невино стрељанима, по налогу Оз[...]
Глас Српске, СРНА, 6. 5. 2024, Нема кажњених за прогон Срба из Какња
Почетком маја прије 32 године 5.500 Срба са подручја какањске општине било је приморано да напусти своја огњишта, а припадници такозване Армије БиХ запалили су тада српске куће у 10 насеља и уништили стару српску православну цркву у Биљешеву, те 24 православне капеле у насељима Десетник, Суботиње, Данци, Видуша, Караула, подјсетили су у Одбору за заштиту права Срба у Федерацији БиХ.
Предсједник Одбора Ђорђе Радановић изјавио је Срни да су тада уништена већински српска насеља Десетник, Биљешево, Видуша, Доњи Лучани, Јеховина, Данци, Босна, Драчићи, Конџило, Миочи и Сарановићи.
"Српско ста[...]
![РТРС, СРНА, 26. 1. 2024, Грајф: Живановић платио високу цијену за ставове о Јасеновцу [In memoriam]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p18469-350x200-no.jpg)
РТРС, СРНА, 26. 1. 2024, Грајф: Живановић платио високу цијену за ставове о Јасеновцу [In memoriam]
Израелски стручњак за истраживање Холокауста Гидеон Грајф поручио је данас у Београду да је професор Србољуб Живановић платио високу цијену за бескомпромисне ставове о концентрационом логору за истребљење Јасеновцу којим су хрватске усташе управљале екстремном окрутношћу и гдје је убијено више од 700.000 невиних Срба, Јевреја и Рома.
Грајф је на комеморативном скупу у Српској академији наука и уметности /САНУ/поводом смрти академика Србољуба Живановића, упамћеног као члана Форензичког тима који је 1964. године вршио ископавања масовних гробница у Јасеновцу, истакао да је Живановић био велик[...]
