За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Све о Српској, 23. 7. 2025, Миленко Радић: Сребреница – Сада је бар јасније зашто нема одговорности за побијене Србе
Након састанка Џозефа Бајдена и Алије Изетбеговића, одржаног 9. априла 1993. године у Сарајеву, медији су преносили Бајденову изјаву да ће се у Сребреници десити геноцид и најаву Алије Изетбеговића да ће се у Сребреници догодити највећи геноцид од Другог свјетског рата Канадски генерал Луис МЕКЕНЗИ: Докази изнети пред Хашким…
Глас Српске, 28. 7. 2025, Како је Хрватска стезала обруч око Крајине и да ли је ишта наслућивало ’Олују‘
Љето те 1995. је било вруће као и сада. Све је слутило на то да ће доћи до жешћих напада Хрватске на Крајину. Очекивало се, само је било питање када, а нејаки народ се до посљедњег уздао да је можда баш сутрашњи дан онај током којег ће одјекнути вијест о… Kosovo Online, 28. 7. 2025, На локалитету манастира Богородице Хвостанске римокатолички верски обред без знања СПЦ, Епархија тражи заштиту
Епархија рашко-призренска упозорила је данас да је на археолошком локалитету средњовековног манастира Богородице Хвостанске, у селу Студеница код Истока, унутар законом установљене специјалне заштићене зоне, у среду 23. јула одржан јавни скуп са верским обредом без знања и сагласности СПЦ, што је директно кршење одредби Закона о специјалним заштићеним зонама.…
ИН4С, 13. 7. 2025, Горан Киковић: Геноцид у Велици и Полимљу
Као што нам је познато ријеч геноцид (гр. генос, род, народ, и лат. accidere, убити) је међународни злочин намјерног потпуног или дјелимичног уништавања националних, етничких, расних и религијских група. Спада у најтежу врсту злочина против човјечности (в. Нирнбершка пресуда). Термин геноцид усвојен је на засиједању Генералне скупштине УН (1946). За разлику… Глас Српске, 26. 07.2025, Споменик у Дуралама, трајни свједок злочина
У тишини шуме у Дуралама, прије више од осам деценија, догодио се један од првих и најстрашнијих злочина усташког терора на подручју Крајине. У ноћи 2. августа 1941. године, 30 недужних Срба из Драгочаја, Пријаковаца и Рамића звјерски је убијено – без метка, али са мржњом од руке својих комшија.… Све о Српској, 16. 7. 2025, Павић: „Геноцид у Сребреници“ је конструкција империје колективног Запада
То је реликт прошлости који не само да не одговара истини, него не одговара више ни садашњем односу снага у свету, у којем једнополарни свет увелико уступа место вишеполарном Сам „геноцид“ им је био потребан као – преседан за глобални западни интервенционизам преко доктрине R2P (responsibility to protect), односно (западне)… Не заборављамо – Памтимо
СРНА, 14. 11.2020, Романија његује сјећање на своје Солунце
СОКОЛАЦ, 14. НОВЕМБРА /СРНА/ - Соколачки и романијски солунци још живе у сјећањима људи овога краја, а о њиховим судбинама и јунаштвима постоји безброј прича.
Бранимир Ђурковић, предсједник соколачког Удружења потомака и поштовалаца дјела српских добровољаца учесника у одбрамбеним ратовима Србије од 1912. до 1918. године, истиче да је окупљање код Споменика солунском добровољцу на Сокоцу прилика да се његују сјећања на сељаке-слободаре из ових крајева.
Они су "смогли снаге да се одупру великој царевини и помогну браћи са друге стране Дрине у одбрани отаџбине", наглашава Ђурковић за Срну.[...]
РТ Балкан, 18. 10. 2024, Павелићев паклени план: Колико је некадашњих Срба међу данашњим Хрватима
Не постоје чак ни процене колико се покатоличених Срба, који су преживели геноцид, вратило у православно хришћанство, каже за РТ Балкан историчар Горан Латиновић
Између 240.000 и 250.000 Срба покрштено је у НДХ – то је бројка коју је патријарх Иринеј навео у писму папи Фрањи из 2014. године тражећи да се "непогрешивом суду Божјем" препусти одлука о канонизацији надбискупа загребачког из времена Другог светског рата Алојзија Степинца.
Ова процена најчешће се наводи и у највећем броју историјских извора, а неретко се цитира и писмо Степинца упућено папи Пију Дванаестом 18. маја 1943. у кој[...]
![Српски Меморијал, 22. 7. 2025, Ninoslav Randjelovic: Holy Places Demolished - Kosovo 2025 - Нинослав Ранђеловић: Сатирање Светиња - Косово и Метохија 2025. [Видео]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p29038-350x200-no.jpg)
Српски Меморијал, 22. 7. 2025, Ninoslav Randjelovic: Holy Places Demolished - Kosovo 2025 - Нинослав Ранђеловић: Сатирање Светиња - Косово и Метохија 2025. [Видео]
м
Ninoslav Randjelovic
Jul 9, 2025
Unique video recordings show the actual condition of some of the most ancient Serbian Orthodox churches and monasteries in Kosovo and Metohia. Today, they have been turned into piles of stones or have already been leveled to the ground.
This unique testimony about Serbia's endangered spiritual and cultural heritage in Kosovo and Metohia is made even more exclusive by the fact that many of these videos are, in fact, the ONLY video evidence available to the public today.
More information is available at:
https://kosovohereandnow.org/
[...]
Срна, 15.5.2016, Сребреница: Служен парастос за настрадале Србе из Карна
СРЕБРЕНИЦА, 15. МАЈА /СРНА/ - У манастирској цркви Покрова Пресвете Богородице у селу Карно код Сребренице данас је служен парастос за 21 погинулог мјештанина и 13 припадника МУП-а Републике Српске на подручју ове црквене парохије.
Парастос је служио игуман овог манастира архимандрит Лука Бабић.
Цвијеће на спомен-обиљежје у порти цркве положиле су делегација српских представника у Скупштини општине, те делегације Борачке и Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила из Сребренице.
Парастосом и полагањем цвијећа обиљежене су 24 године од страдања мјештана Карн[...]
Глас Српске, СРНА, Косово Онлајн, 9. 3. 2024, Више српских гробова, него Срба у Приштини
Неколико десетина Срба обишло је, поводом великих зимских Задушница, гробове својих најмилијих на православном гробљу у Приштини, а свештеник Приштинске православне парохије Станиша Арсић апеловао је поново на све који имају сроднике сахрањене у том граду да дођу макар на Задушнице и обиђу њихове гробове.
Он је поручио да је тужно да на данашњи дан на највећем православном гробљу на Косову и Метохији готово да нема никога и напоменуо да већ шест година нема организованог доласка вјерника на Задушнице у Приштину.
"Сведоци сте сами, али то је наша слика и немам шта да кажем него да још јед[...]
