За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Глас Српске, 12. 7. 2025, Жељка Домазет: Суд БиХ од злочинаца прави хероје?
У нападу на сребреничко село Залазје, који се десио 12. јула 1992. године, заробљен је, мучен, па окрутно убијен судија Слободан Илић и то је догађај којег се са дужном пажњом потребно сјетити и овог Петровдана. – Слушајући свједочанство зликоваца који су присуствовали Слободановом убиству, не могу, а да се…
Све о Српској, 23. 7. 2025, Миленко Радић: Сребреница – Сада је бар јасније зашто нема одговорности за побијене Србе
Након састанка Џозефа Бајдена и Алије Изетбеговића, одржаног 9. априла 1993. године у Сарајеву, медији су преносили Бајденову изјаву да ће се у Сребреници десити геноцид и најаву Алије Изетбеговића да ће се у Сребреници догодити највећи геноцид од Другог свјетског рата Канадски генерал Луис МЕКЕНЗИ: Докази изнети пред Хашким…
Глас Српске, 28. 7. 2025, Како је Хрватска стезала обруч око Крајине и да ли је ишта наслућивало ’Олују‘
Љето те 1995. је било вруће као и сада. Све је слутило на то да ће доћи до жешћих напада Хрватске на Крајину. Очекивало се, само је било питање када, а нејаки народ се до посљедњег уздао да је можда баш сутрашњи дан онај током којег ће одјекнути вијест о… Kosovo Online, 28. 7. 2025, На локалитету манастира Богородице Хвостанске римокатолички верски обред без знања СПЦ, Епархија тражи заштиту
Епархија рашко-призренска упозорила је данас да је на археолошком локалитету средњовековног манастира Богородице Хвостанске, у селу Студеница код Истока, унутар законом установљене специјалне заштићене зоне, у среду 23. јула одржан јавни скуп са верским обредом без знања и сагласности СПЦ, што је директно кршење одредби Закона о специјалним заштићеним зонама.…
ИН4С, 13. 7. 2025, Горан Киковић: Геноцид у Велици и Полимљу
Као што нам је познато ријеч геноцид (гр. генос, род, народ, и лат. accidere, убити) је међународни злочин намјерног потпуног или дјелимичног уништавања националних, етничких, расних и религијских група. Спада у најтежу врсту злочина против човјечности (в. Нирнбершка пресуда). Термин геноцид усвојен је на засиједању Генералне скупштине УН (1946). За разлику… Глас Српске, 26. 07.2025, Споменик у Дуралама, трајни свједок злочина
У тишини шуме у Дуралама, прије више од осам деценија, догодио се један од првих и најстрашнијих злочина усташког терора на подручју Крајине. У ноћи 2. августа 1941. године, 30 недужних Срба из Драгочаја, Пријаковаца и Рамића звјерски је убијено – без метка, али са мржњом од руке својих комшија.… Не заборављамо – Памтимо
Светигора, 13. 2. 2023, Представљање књиге о Благоју Јововићу одржано у крипти подгоричког Саборног храма
Представљање књиге о Благоју Јововићу одржано у крипти подгоричког Саборног храма: “Благоје Јововић је велики херој, толико комплетан човјек се рађа једном у животу!”
У суботу 11. фебруара 2023. године са почетком у 19 часова одржано је представљање књиге Благоје Јововић, српски херој у вучјој јазбини ауторке Марије Јововић, ћерке Благоја Јововића.
Током вечери о књизи су говорили: протојереј мр Предраг Шћепановић, Архијерејски намјесник подгоричко-даниловградски; Марија Јововић, ауторка; историчар Жарко Лековић, док је одломке из књиге читала глумица мр Јована Тодоровић.
Поздравно слов[...]
![Спутњик, 25. 6. 2023, Обележен Дан сећања на жртве Јадовна [Мапа]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p14764-350x200-no.jpg)
Спутњик, 25. 6. 2023, Обележен Дан сећања на жртве Јадовна [Мапа]
Српско народно вијеће (СНВ) у Хрватској данас је организовало обележавање Дана сећања на Јадовно 1941. године. Комеморативни програм је почео на локалитету Шаранова јама, код Госпића, а реч је о једној од 19 велебитских јама у којима су живот изгубили бројни заточеници и жртве усташког режима.
Дан сећања је обележен на Јадовну, централном делу усташког логора смрти Госпић-Јадовно-Паг, који је претходио ужасима Јасеновца, јавила је Хина.
Председник Савеза антифашистичких бораца и антифашиста Фрањо Хабулин изразио је наду да ће хрватско друштво смоћи снаге да се на прави начин суочи са ист[...]
Политика, 13. 5. 2023, Помен Србима убијеним у логору у Земуну
На Земунском гробљу у Београду одржан је помен код споменика над масовном гробницом за Србе убијеним у логору Земун, односно Сајмиште од 1942. до 1944. године на територији тадашње НДХ-а.
У гробници у логору Земун, односно Сајмиште, сахрањено је око 6.500 убијених. Према данашњим истраживањима у Прихватном логору Земун убијено 11.000 људи, док првобитне процене Државне комисије по завршетку рата говоре о готово четири пута више жртава.
На споменику који је постављен 1951. године на Земунском гробљу, стоји натпис "Жртвама фашистичког терора од 1941. до 1944, али нигде не пише да је то јед[...]
Деспотовина, СРНА, 6. 5. 2020, Гниона: Ђурђевдан 1992. године и почетак страдања Срба у Сребреници – На данашњи дан
Гниона је заселак претежно српског села Гостиљ у општини Сребреница. Налази се на око 2 километра од Солоћуше и на око 5 километара од Поточара. До почетка рата у БиХ у овом селу је живјело 113 Срба и 35 муслимана.
Село Гниона је прво спаљено и до темеља разрушено српско село у сребреничкој општини. Напад на ово село су извршили муслимани из сусједних Поточара, предвођени Насером Орићем.
Напад на Гниону десио се 6. маја 1992. године, на Ђурђевдан. Крсна слава је тај дан слављена у неколико кућа. Славили су, између осталих, породице Симић и Милошевић.
Напад на ово село догодио се око 1[...]
РТРС, Срна, 5. 9. 2023, Навршава се 30 година од некажњеног масакра над Србима код Дрниша
Навршава се 30 година од још некажњеног злочина над српским цивилима у Мирловић Пољу код Дрниша, које је 6. септембра 1993. године убила и масакрирала диверзантско-терористичка група из састава Хрватске војске, саопштено је из Информационо-документационог центра "Веритас".
У овом злочину масакрирани су пет жена и два мушкарца, од којих је троје било старије од 80 година, а напад је, према информацијама "Веритаса", извела Девета бојна "Рафаел витез Бобан", ХОС-ова јединица која је названа по усташком пуковнику и генералу из Другог свјетског рата.
Ова јединица била је у саставу 114. бригад[...]
