За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
СПОНА, 27. 3. 2025, Људске кости крај цркве у Поречу
Радници који су копали поред цркве у поречком селу Слатина, пронашли су људске кости, након чега су обавестили полицију, преноси Инфомакс. „Дана 25.03.2025.године у 11.17 часова, Управи за унутрашње послове у Битољу пријављено је да је у периоду од 16.03.2025.године до 10.00 часова 25.03.2025.године, поред цркве Св. Ђорђа у атару села…
Башта Балкана, 31. 3. 2019, Душан Бабац: Ко је организовао пуч у Југославији 27. марта 1941. године? [из Архиве]
У новијој српској историографији, а поготово публицистици, одомаћила се теорија да су Британци платили официрима за 27. март што је у најмању руку тврдња без покрића. Дакле, ко је организовао пуч тог датума на самом почетку рата? Наиме, тек 21. марта када су пропали британски покушаји да се притиском на…
Вечерње новости, 20. 3. 2025, Предраг Марковић: Британска тајна служба присвојила пуч 27. марта – Агенти британске службе МИ6 нису могли да раскринкају ни шпијуне у сопственим редовима [Фото]
ДОК ЈЕ најчувенији филмски агент МИ6 Џејмс Бонд двадесетак пута раскринкао највеће светске зликовце, стварни агенти ове британске службе нису могли да раскринкају ни шпијуне у сопственим редовима. Помињали смо културне предрасуде и етноцентризам, али овде је била на делу класна предрасуда. Руководиоци британске обавештајне службе нису могли да поверују… Политика, 26. 3. 2025, Помен жртвама НАТО агресије одржан у Прагу
Помен жртвама бомбардовања СР Југославије на 26. годишњицу од почетка агресије на нашу земљу, одржан је у Прагу пред амбасадом Србије, у организацији Удружења „Чеси пријатељи Срба на Косову“, којим председава режисер Вацлав Дворжак, аутор филма „Отето Косово“. Говорили су посланик парламента Чешке Републике Јарослав Фолдина, европосланик др Иван Давид,…
Aero.rs, Телеграф, 26. 3. 2025, Последње речи мајора Зорана Радосављевића, хероја који се није вратио На данашњи дан 1999: ’Бежим у облаке‘
Припадници Ратног ваздухопловства и противваздухопловне одбране Војске Србије и данас, након 26 година, с поносом се сећају мајора Зорана Радосављевића. Једног од оних који је бранио небо од авиона НАТО снага 1999. са малобројним и полуисправним ваздухопловима. Подсетимо, од 16 Мигова 29 РВ и ПВО тадашње СР Југославије, који су…
СРНА, 26. 3. 2025, Навршиле се 33 године од злочина у Сијековцу [Мапа]
Навршиле су се 33 године од злочина над српским цивилима у Сијековцу код Брода, првог масовног злочина у БиХ који се догодио прије него што је почео сукоб, а починили су га припадници регуларне Хрватске војске и паравојних муслиманско-хрватских снага из БиХ. Тог 26. марта 1992. године у Сијековцу је…
Не заборављамо – Памтимо
Политика, 12. 11. 2024, Живојин Ракочевић: У Приштини нема ни примирја, ни помирења
Амбасадор Француске и заменик немачког амбасадора су под окриљем мрака положили венце
„Молим те да одемо до Приштине, да видимо јесу ли нам склонили споменик”, каже Оливера Илић, радница Црвеног крста. Споменик о ком говори налази се на православном гробљу у Приштини. На њему пише: „Овде леже посмртни остаци српских војника палих у ратовима 1912–18.” Прошле године је тај споменик измештен, постављен са стране и замењен новом плочом на којој пише „Француским војницима палим на Косову”, а у центар меморијала доспео је споменик аустроугарског војника Антона Досера из батерије брдских топова ко[...]
СПЦ, 26. 3. 2024, Научни скуп „Косово и Метохија – историја и културно наслеђе“
Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије отворио је 26. марта 2024. године на Православном богословском факултету Универзитета у Београду научни скуп, који су под називом Косово и Mетохија – историја и културно наслеђe, организовали Информативна служба Српске Православне Цркве и Матица српска.
Поздрављајући присутне архијереје, министре, представнике најзначајних установа друштва и државе, еминентне професоре и стручњаке различитих специјалности везаних за тему конференције, патријарх Порфирије је, поред осталог, истакао:
– После осам векова непрекинутог присуства на простору Косова [...]
Глас Српске, СРНА, 15.5.2018, Некажњени злочини у Тузанској колони отварају могућност да буду поновљени
Бијељина - Породице 59 убијених у "Тузанској колони" ни 26 година након овог злочина муслиманских паравојних снага не могу да жртвама одају почаст и запале свијеће на мјесту страдања у Федерацији БиХ, рекао је данас брат убијеног војника Миодраг Вујановић.
"Неко други данас на том мјесту слави дан побједе, дан ослобођења и тиме још досипа со на рану породица настрадалих. Кога су то они побиједили, од кога су мој град ослободили? Зар своју срамоту приказују као побједу, зар нечију тугу они прослављају", истакао је Вујановић.
У обраћању породицама убијених, саборцима и суграђанима који су [...]
Вечерње новости, 13. 1. 2025, Светиње Немањића на политичкој клацкалици: Др Јасмина С. Ћирић о проблемима заштите српске културне баштине у Северној Македонији
У УСЛОВИМА хроничног недостатка целовитог приступа у заштити задужбина Немањића на простору Републике Северне Македоније, постоје неки аспекти који су охрабрујући, али и забрињавајући.
С једне стране, охрабрује чињеница да задужбине Немањића на овом простору и даље одолевају времену, упркос бројним тешкоћама. Постојање докумената који потврђују њихов значај (као што су преводи оснивачких повеља и конзерваторска документација), као и чињеница да су српски архитекти, попут Ђурђа Бошковића, руководили конзерваторским радовима на овим споменицима пре Другог светског рата, чине позитиван сигнал за[...]
Глас Српске, СРНА, 20. 7. 2021, Одата почаст убијеним Србима из Магашића: Злочинци некажњени 29 година
Одата почаст убијеним Србима из Магашића: Злочинци некажњени 29 година
У Братунцу је данас обиљежено 29 година од свирепог убиства осам српских цивила у селу Горњи Магашићи од којих је најмлађа жртва била седамнаестогодишња трудица.
Тим поводом чланови породица жртава и делегација Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила запалили су свијеће и положили цвијеће уз централни Спомен-крст на братуначком гробљу.
Злочин, који су припадници муслиманских снага из Сребренице и околних села починили на данашњи дан 1992. године у Горњим Магашићима код Братун[...]
