За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политикин Забавник, 9. 9. 2011, Мутна и крвава – Битка на Марици [из Архиве] На данашњи дан
После олује, кад нико не очекује напад, турска војска се неопажено привукла и српски логор окружила са свих страна Крајем 1355. године, у децембру, преминуо је цар Стефан Душан. Сан о јединственом царству „Србаља и Ромеја” није трајао ни једну деценију. Врло брзо се показало да до тада највећа држава… Вечење новости, 29. 10. 2022, Деспот Угљеша биће светац грчке цркве [из Архиве] На данашњи дан
Српски деспот Јован Угљеша Мрњавчевић, брат српског краља Вукашина, постаће светац Грчке православне цркве. Предлог је потекао од Аргира Параликидиса, мештанина Черномена (Орменио) у округу Еврос (грчко име реке Марице), а подржавају га монаси светогорског манастира Симонопетра. Ова најава чула се недавно током служења помена погинулим у Маричкој бици (Бој… Политика, 10. 9. 2025, Живојин Ракочевић: Небо се огледа у фрескама – Храм Светог Ђорђа у Руднику код Србице
Околно српско становништво је протерано, а из суседних српских села Бања, Сувог Грла и Црколеза само ретки долазе и у тишини, у рушевини запале свећу или оставе васкршње јаје „Пси су унутра и одоше”, говоримо док готово упадамо у припрату Храма Светог Ђорђа у Руднику у Метохији. Обрушено камење и давно… Глас Српске, СРНА, 24. 9. 2025, Нема правде за српске жртве из Подравања – На данашњи дан [Мапа]
У Цркви Свете великомученице Марине у Подравању код Сребренице данас је служен парастос за 60 Срба – мјештана овог села погинулих у протеклом Одбрамбено-отаџбинском рату, од којих су 32 цивила и војника убијена на данашњи дан 1992. године. Парастос је служио протојереј ставрофор Душан Спасојевић из Братунца. Служењем парастоса и… Искра, 28. 3. 2021, Владимир Умељић: Крађа српске историје и фалсификовање културе памћења од стране новокомпонованих нација на Балкану [из Архиве]
„Ми знамо само онолико, колико наше сећање поседује“ (Tantum scimus, quantum memoria tenemus) Култура памћења је неопходни предуслов егзистенције културе и цивилизације човечанства. Њеним есенцијалним елементима припадају и историјски споменици, који међутим морају да буду морално-етички утемељени и научно образложени/оправдани, дакле да почивају на историјској истини. Култура памћења чува… РТРС, Срна, 6. 9. 2025, У страдалном селу Брижина ниче прва спомен-капела посвећена убијеној српској дјеци
У селу Брижина код Бугојна, гдје су усташе 20. априла 1942. године у штали домаћина Недељка Пилиповића запалиле 86 српских цивила, међу којим којима 46 дјеце, гради се прва спомен-капела на простору бивше Југославије посвећена страдалој српској дјеци у Другом свјетском рату. На унутрашњим зидовима капеле димензија осам пута четири… Не заборављамо – Памтимо
Вечерње новости, 21.3.2017, ИСПОВЕСТ СРПКИЊЕ У заточеништву муслиманске војске провела 322 дана: Такмичили се ко ће више да ме бије
Нина Ш. РАДИЋ | 21. март 2017. 22:02
Божица Рајилић Живковић једва преживела свакодневна мучења и батине
НЕ СЛУТЕЋИ да ћу да преживим дан, крваве коже и полусвесна, дозивала сам Бога, покушавала последњи пут да изговорим наглас Оченаш. Педесет пута започињала сам молитву, али нисам стизала ни до средине а камоли до краја. Молила сам Бога да ме прими у своје наручје... - кроз јецај, али и са достојанственом дозом одважности, започиње своју исповест, за "Новости", Божица Рајилић Живковић, једна од хиљада српских жена заточених и мучених током рата у БиХ, а данас председник Удружења жртав[...]
![Српски меморијал, Братство, 2. 10. 2025, Владимир Стојанчевић: Село Крапа у Поречу и његов свештеник Тасе Коневић на почетку 20. века [из Архиве 2009]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p30042-350x200-no.jpg)
Српски меморијал, Братство, 2. 10. 2025, Владимир Стојанчевић: Село Крапа у Поречу и његов свештеник Тасе Коневић на почетку 20. века [из Архиве 2009]
другој половини 19. века село Крапа по управно-административној подели Турског царства припадало је Прилепској кази Битољског вилајета као важно географско-стратешко место и гео-политички центар на раскршћу путева који су га повезивали са Кичевском, Велешком и Крушевском казом. Крапа је била једно од највећих насеља у пределу Пореч: године 1895. бројала је 600 „кућа – домаћинстава“ према турским пописним, пореским књигама '“нуфузима“ . У салнамеу – календару за 1312. годину по хиџри односно 1895. године, била је чисто хришћанско насеље, западно-маћедонског говорног језика и српског (патрија[...]
![СРНА, 11. 2. 2023, Богослужење за Србе убијене у Ивањској и Пискавици [Мапа]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p11509-350x200-no.jpg)
СРНА, 11. 2. 2023, Богослужење за Србе убијене у Ивањској и Пискавици [Мапа]
БАЊАЛУКА, 11. ФЕБРУАРА /СРНА/ - У Храму Покрова Пресвете Богородице у бањалучкој мјесној заједници Поткозарје почела је литургија у оквиру обиљежавања 81 године од покоља више од 600 Срба, које су усташе убиле у селима Ивањска и Пискавице.
Након литургије биће служен парастос за убијене Србе, а након тога је предвиђено обраћање званичника.
Зоран Милаковић из Удружења грађана "Козара", које је организатор овог догађаја, рекао је Срни да су усташе 5. и 12. фебруара 1942. године у селима Ивањска, данашње Поткозарје, и Пискавице убиле 621 српског цивила, међу којима 178 дјеце.
"Комшије ус[...]
Вечерње новости, 9. 11. 2023, Српска војничка гробља, сведоци славе, жртве и херојства - Битољ
СВАКИ Србин и онај који се тако осећа требало би за живота да издвоји време и посети, како српске гробове у Битољу, тако и свако свето место страдања наше војске подно Кајмакчалана.
Ове речи министра Николе Селаковића, који је са представницима Заједнице Срба у Северној Македонији посетио српско војничко гробље у Битољу, примамо као путоказ до овог светилишта. На овим просторима, просторима некадашње Старе Србије, готово да нема места где, под земљом, нема костију страдалих српских војника изгинулих у ослободилачким ратовима за отаџбину.
После пробоја Солунског фронта и коначне победе, услед[...]
РТРС, Срна, 19.9.2021, Код манастира Драговић више од 300 православних вјерника
Велики број православних вјерника, њих више од 300, окупио се данас код манастира Драговић у селу Кољане у Далмацији поводом предстојећег празника Мале Госпојине.
Да Далмација није заборављена и да јој се са великом љубављу враћају они који данас живе хиљадама километара далеко показује и долазак Милана Јовчића који данас живи надомак Београда.
- Традиционално за Малу Госпојину долазимо у завичај и ове године смо дошли са истим циљем, да сачувамо од заборава нашу дједовину Динару, коријене, традицију и православље - рекао је Јовчић Срни.
Јовчиће из села Отишић у општини Врли[...]
