За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Погледи, 22. 3. 2025, Маутхаузен, 1945: „Ми смо Срби!“ – На данашњи дан: 80. годишњица ослобођења логора Маутхаузен
Дражин капетан Живадин Љубисављевић, дочекао је ослобођење 1945. у Маутхаузену. Американци су почели да деле храну. Живадин је сведочио: „Постројени су робови свих нација. Онда се десило чудо. Преко 20.000 робова одједном је полетело према казанима са храном. Многи болесни и немоћни су падали, а преко њих су газиле гладне… РТРС, Срна, 4. 5. 2025, Оџак: Ни за српску дјецу, којих је 140 било заточено, нема правде
У логорима на подручју федералне општине Оџак било је заточено 140 српске дјеце, од којих је двоје имало по пет и по мјесеци, али за психичка, физичка и сексуална злостављања којима су била изложена нема правде у БиХ, речено је у Удружењу логораша „Оџак `92″. Из овог удружења подсјећају да…
Политика, 28. 4. 2025, ПРЕКРОЈЕНА ИСТОРИЈА ЗА УНИТАРНУ БиХ И КИДАЊЕ ВЕЗА СА СРБИЈОМ: Када босанске бајке постану историјске догме
Од Бошњака су настали сви народи на Балкану, можда и шире, „за то постоје милиони доказа”, Срба и Хрвата до краја 19. века у Босни није ни било… Овакве и сличне тврдње, понекад и шаљивог, бајковитог карактера, заправо су се укорениле у немалом делу бошњачке јавности, у последњих тридесетак година.… Искра, 26. 4. 2025, Владимир Умељић: Слепи сликар и глуви композитор
Бетовен је, као што је познато, и даље практиковао своју музичку генијалност, када га је снашла пошаст губљења слуха. У наше време, тај усуд је стигао поп-звезде Ерика Клептона, Роџера Далтрија, Нила Јанга, Фила Колинса… Али – слепи сликар? Како би изгледао резултат, да је Леонардо да Винчи изгубио вид… Глас Српске, РТРС, Срна, 3. 5. 2025, Добровољачка – Свједочење: ’Извлачили су нас из возила и пуцали с леђа у ноге‘; Помен страдалима у колони ЈНА
ИСТОЧНО САРАЈЕВО – Миленко Перић из Лознице, који је 1992. године био у колони ЈНА, која се повлачила из Сарајева, рекао да су имали наређење да не пуцају и да иду у мирној колони, а да су их муслиманске снаге извлачиле из возила и у њих пуцали с леђа. –… Глас Српске, 1. 5. 2025, Годишњица акције ’Бљесак‘: Село Медари нестало у 30 минута
ОКУЧАНИ – Акција Хрватске војске и МУП-а Хрватске под називом “Бљесак” на подручје Западне Славоније, које је било под заштитом снага УН изведена је прије 30 година, 1. и 2. маја 1995. године . Током операције убијани су српски цивили, нападнуте су избјегличке колоне, а након операције на подручју тадашњег… Не заборављамо – Памтимо
Политика, 20.10.2021, Осам деценија од крвавог пира у Шумарицама
За само три дана, од 19. до 21. октобра 1941. године, у Крагујевцу и околним селима стрељано је око 2.800 људи, међу њима и 300 ђака, а најмлађи Драгиша Николић имао је непуних 12 година. – „За целу Србију створити застрашујући пример који мора погодити целокупно становништво”, речи су злогласног генерала Франца Бемеа, који је издао наредбу познату као „сто за једног”
Крагујевац – Овог 21. октобра навршава се осам деценија од крвавог пира немачких војника који су у јесен 1941. године, за само три дана, у Крагујевцу и околним селима стрељали око 2.800 људи, међу њима и 300 ђака. Најмлађи Дра[...]
РТРС, 30. 4. 2024, Гидеон Грајф: Оно што се догодило у Сребреници јула 1995. не може се дефинисати као геноцид. То је политички покушај да се историја прекроји
Гидеон Грајф, предсједник Независне комисије за истраживање страдања свих народа у Сребреничкој регији у периоду 1992. до 1995. године рекао је да се оно што се догодило у Сребреници не може дефинисати као геноцид и да се са тим термином не може играти, те да би усвајање резолуције о Сребреници био покушај прекрајања историје.
- Ми, чланови Комисије осуђујемо ову иницијативу да се резолуција донесе у УН. То ће имати веома лош ефекат. И упозоравамо: немојте то радити. То је опасно. То је опасно. Људи прије свега заслужују, послије толико година крвопролића, да живе мирно, а управо то, како к[...]
СРНА, 13.5.2018, Служен парастос за Србе из Карна
СРЕБРЕНИЦА, 13. МАЈА /СРНА/ - У манастирској Цркви Покрова Пресвете Богородице у селу Карно код Сребренице данас је служен парастос за 21 мјештанина и 13 припадника МУП-а Републике Српске погинулих на овом подручју.
Парастос је служио игуман овог манастира архимандрит Лука Бабић.
Цвијеће на спомен-обиљежје у порти цркве положиле су делегација српских представника у Скупштини општине, те делегације Борачке и Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила из Сребренице.
Парастосом и полагањем цвијећа обиљежено је 26 година од страдања мјештана Карна.
Настављају[...]
Политика, 4. 8. 2023, Крвничка јуначења Томислава Мерчепа - „ОЛУЈА” ПРЕ „ОЛУЈЕ” (2)
Професор сплитског Правног факултета Никола Висковић, на тврдње да су злочини над Србима у хрватским градовима, пре током и после рата 1991–1995. „били спорадични” и да су их водили „неконтролирани појединци”, одговара да је то „прозирна бајка за дјецу” и да су у убијањима и прогону учествовале политичке странке, највише ХДЗ и крајња десница, упоредо с „елементима државног апарата”, првенствено из владе, полиције и војске („Ферал трибјун”, 27. мај 2005).
Око Нове године 1994. у јавност су процурили тајни документи о егзекуцијама Срба, који садрже тешке оптужбе на рачун високих функционера вла[...]
Вести, 6-8. 4. 2024, 25 година од почетка битке на Кошарама: Српски Термопили – На Ускрс горели небо и земља
Несаломив морал: Граничари су одбили безброј атака терориста ОВК
Једна од највећих битака српске војске у новијој историји – битка на Кошарама почела је 9. априла и трајала је све до 14. јуна те 1999. године. Многи су јој дали име Српски Термопили.
На обронцима Проклетија, готово на врху Јуничке планине, на самој граници Албаније и Косова и Метохије одвијала се епска, неравноправна борба у којој је сваки дан био филмска прича за себе.
Само у првих 48 часова група од 120 граничара, махом голобрадих војника на редовном одслужењу војног рока успела је да задржи положаје иако су против себе има[...]
