За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 9. 9. 2025, Босанска Бојна живи само један дан годишње
Судбина села код Велике Кладуше илустрација страдања овдашњих Срба у прошлом веку Ратни дневник историчара, генерала и народног хероја Југославије Ивана Шибла, борца Бојанске чете у Другом светском рату, на основу којег је 1969. године, у српским селима код Велике Кладуше снимљен један од најбољих југословенских филмова „Кад чујеш звона”… Политика, 16. 9. 2025, Споменик Диани Будисављевић у Јасеновцу
На обележју се налазе и четири бронзане спомен-табле исписане на ћирилици, латиници, енглеском и немачком језику Хуманитарка Диана Будисављевић, која је из усташких логора у току Другог светског рата спасла више хиљада српских малишана добила је спомен-обележје у манастиру у Јасеновцу. Идеја да ова хероина, рођена Обескер, пореклом Аустријанка, има… СРНА, 21. 9. 2025, Јајце, Бравнице: Још се трага за остацима убијене дјеце [Мапа]
Навршило се 30 година од злочина регуларних хрватских снага над српским цивилима, међу којима су била и дјеца, током напада на избјегличку колону у мјесту Бравнице код Јајца која је из Доњег Вакуфа кренула по спас на територију Републике Српске. За тај напад поднесена је пријава Тужилаштву за ратне злочине… Слободна Херцеговина, 6. 9. 2025, Раде Р. Лаловић: Вјечнаја памјат страдалим на Зеленгори – приказ књиге ’Комунистички злочини над ЈВуО‘…
Митар Ковач, Милоје Пршић, Петко Рашевић, Милорад Остојић, Комунистички злочини над ЈВуО – Од Равне Горе до Зеленгоре, Евроазијски безбедносни форум, Београд, 2025. Након више или мање успјешних и релативно бројних књига о страдању ЈВуО штампаних у дијаспори и у код нас у Отаџбини, а поготово после књига Александра Милошевића,… Радио Фоча, 11. 7. 2025, Зеленгора – велико неопојано гробље краљевих војника
Шире подручје планине Зеленгоре, од Неретве до Дрине, велика је неопојана гробница више хиљада војника ђенерала Драже Михаиловића, страдалих крајем, а и након званичног завршетка Другог свјетског, истакнуто је у Фочи на промоцији књиге Комунистички злочини над ЈВуО – од Равне горе до Зеленгоре. Монографија, чији су су аутори официри… СРНА, 21. 9. 2025, За убиство 13 резервиста ЈНА осуђен само Михајло Храстов на четири године
За ликвидацију 13 резервиста бивше Југословенске народне армије /ЈНА/ на Коранском мосту код Карловца 21. септембра 1991. године осуђен је само карловачки специјалац Михајло Мишо Храстов, а мала је вјероватноћа да ће се то десити осталим учесницима и налогодавцима тог злочина, наводи Документационо-информативни центар Веритас. Из „Веритаса“ подсјећау да је…
Не заборављамо – Памтимо
![СПОНА, Хан Инфо, 31. 10. 2023, Сећање на стрељане Србe из Тетова [Мапа]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p17424-350x200-no.jpg)
СПОНА, Хан Инфо, 31. 10. 2023, Сећање на стрељане Србe из Тетова [Мапа]
На гробљу у Прекодолцу данас је обележено 80 година од страдања Тетовских мученика, виђенијих Срба који су побијени у Владичином Хану за време Другог светског рата.
У новембру 1943. године, након повлачења из Македоније, бугарска окупациона војска ушла је у Тетово и ухапсила десет најугледнијих грађана српске националности.
Након хапшења, тетовски Срби одводени су у Владичин Хан, свирепо су мучени у подруму станице полиције и убијени 1. новембра 1943. године. Они су сахрањени на гробљу у Прекодолцу, где је подигнут споменик десеторици „Тетовских мученика“ поред цркве Светог Николе.
У [...]
Вечерње новости, 24-25. 4. 2021, Усташе су све у крв обукле: Деценијама затурено сведочанство књижевника Ћамила Сијарића о ужасима Јасеновца
СУДБИНА? Новинарски, проклети занат? Задатак који се не одбија и кад у такав полазиш, а не знаш да има и горег од пакла. То је да га преживиш и с њим живиш до краја. У тишини. У муци. У немоћи да повучеш уже звона.
У ових неколико реченица, трајао је и истрајавао Ћамил Сијарић, партизан и Танјугов ратни новинар, први који је крочио у ослобођени јасеновачки логор, крајем априла 1945. године. Имао је, тада, 31 годину живота и четири - ратног стажа.
Његови потресни записи чамили су у мраку готово четири деценије. Тада су се, удружени издавачи из сарајевског Ослобођења и приштинског Јединства, о[...]
СРНА, 17. 9. 2018, Српска православна црква прославља данас Светог свештеномученика Петра Дабробосанског.
Свештеномученик Петар /Зимоњић/, митрополит дабробосански, син је војводе и свештеника Богдана Зимоњића. Рођен је у Грахову 24. јуна 1866. године.
Монашки постриг примио је 6. септембра 1895. године. За епископа захумско-херцеговацког хиротонисан је и устоличен у Мостару 9. јуна 1903. године.
Послије одласка у мировину митрополита дабробосанског Евгенија /Летице/ постављен је краљевским указом од 7. новембра 1920. за митрополита ове епархије.
По избијању Другог свјетског рата, савјетовано му је да се склони у Србију или Црну Гору. Он је на то одговорио: "Ја сам народни пастир, те ме в[...]
Искра, 27.5.2017, СТИДЉИВО ИЗВИЊЕЊЕ: Тибор Церна или како се увек огрешимо о хероје
Ако хероји наког преласка у легенду могу да посматрају како се од њих опраштамо, онда сигурно умиру поново, далеко теже и болније него први пут. Готово да је правило да се о наше хероје огрешимо колико одмах чим уочимо њихову јуначку кончину и да неправду не исправљамо дуго, дуго.
У низу срамних погреба наших хероја сврстао се и опроштај од Тибора Церне. Још једном смо сами себе поразили дозволивши да ране на родитељском срцу додатно буду посољене. Пала је на испиту држава, обрукала се војска, а црква изгубила из вида једног свог анђела. Српска Православна Црква, баш та у којој се својевољн[...]
Светигора, 10.9.2020, Дани Светих новомученика јасеновачких
Научним скупом „Новомученици: Полиперспектива VI“ који се с благословом Високопреосвештеног Митрополита загребачко-љубљанског г. Порфирија одржава у Српској православној општој гимназији „Кантакузина Катарина Бранковић“ у Загребу, данас је почела манифестација Дани Светих новомученика јасеновачких.
У оквиру ове традиционалне манифестације, која је у знаку 75 година од завршетка Другог свјетског рата и пробоја посљењих јасеновачких логораша, сјутра, 11. септембра, на празник Усјековања главе Светог Јована Крститеља, у Храму Светих апостола Петра и Павла у Кућанцима, гдје је крштен свете успо[...]
