За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Све о Српској, 16. 7. 2025, Павић: „Геноцид у Сребреници“ је конструкција империје колективног Запада
То је реликт прошлости који не само да не одговара истини, него не одговара више ни садашњем односу снага у свету, у којем једнополарни свет увелико уступа место вишеполарном Сам „геноцид“ им је био потребан као – преседан за глобални западни интервенционизам преко доктрине R2P (responsibility to protect), односно (западне)… Политика, Глас Српске, СРНА, 25. 07. 2025, Навршава се 30 година од ликвидације девет српских војника на Меденом брду
Навршава се 30 година ликвидације девет припадника Српске војске Крајине које су припадници ХВО-а и Хрватске војске заробили на предјелу Медено брдо на Динари, а ни за овај злочин још нико није одговарао, саопштено је из Документационо информациони центар „Веритас“. Везисти Српске војске Крајине су приликом заробљавања својих сабораца 26.… СРНА, Глас Српске, 25.7. 2025, Служен парастос за 20 страдалих Срба из Хранче
У Братунцу је служен парастос за 20 погинулих Срба из братуначког насеља Хранча у Одбрамбено-отаџбинском рату, од којих је седморо погинуло на данашњи дан 1992. године када су муслиманске снаге упале у ово село са више страна, убијајући српске цивиле код њихових кућа. Овим су обиљежене 33 године од погибије… Спутњик, 24. 7. 2025, Хрватска се поново обрачунава са мртвим Србима – сметају им и споменици
У Србији постоје читава гробља непријатељским војницима, немачким и другим који су вршили злочине у Првом и Другом светском рату, као и многа друга гробља различитих окупатора и нападача. Управо то и јесте разлика између Хрвата и Срба, јер је Србија ратничка држава, ратнички народ који је поштовао и непријатеља.…
РТРС, 10. 7. 2025, Зуроф: Оно што се догодило у Сребреници дефинише се као ратни злочин
Израелски историчар Ефраим Зуроф изјавио је данас за Танјуг да у Сребреници 1995. године није почињен геноцид, већ ратни злочин, као и да су Сједињене Америчке Државе и ЕУ измислиле причу о геноциду из политичких разлога да би, како је навео, смириле муслимане. – Прије свега, морате схватити да свака…
РТ Балкан, 21. 7. 2025, Зоран Шапоњић: Зашто страда Игор Поповић – Поменуо злочине терориста ОВК и завршио иза решетака
Приштински медији током викенда су пренели дословце да је Поповић ухапшен зато што је у Великој Хочи „одржао говор против ОВК“ У оптужници која је пре две године прочитана пред Специјализованим већима Косова у Хагу на почетку суђења четворици високих функционера ОВК-а Хашиму Тачију, Кадри Весељију, Јакупу Краснићију и Реџепу… Не заборављамо – Памтимо
![Вечерње новости, 20. 3. 2025, Предраг Марковић: Британска тајна служба присвојила пуч 27. марта - Агенти британске службе МИ6 нису могли да раскринкају ни шпијуне у сопственим редовима [Фото]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p27015-350x200-no.jpg)
Вечерње новости, 20. 3. 2025, Предраг Марковић: Британска тајна служба присвојила пуч 27. марта - Агенти британске службе МИ6 нису могли да раскринкају ни шпијуне у сопственим редовима [Фото]
ДОК ЈЕ најчувенији филмски агент МИ6 Џејмс Бонд двадесетак пута раскринкао највеће светске зликовце, стварни агенти ове британске службе нису могли да раскринкају ни шпијуне у сопственим редовима.
Помињали смо културне предрасуде и етноцентризам, али овде је била на делу класна предрасуда. Руководиоци британске обавештајне службе нису могли да поверују да најотменији и најобразованији млади Британци могу да буду искрени приврженици комунизма. И Моран каже да је класна предрасуда толико заслепила естаблишмент да нису могли да виде издају у сопственим редовима.
На другој страни, били су склони[...]
РТС, 27. 4. 2025, Дан сећања на жртве усташког геноцида, слике које никад не бледе
У Спомен-подручју Доња Градина обележава се Дан сећања на жртве усташког геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима у Независној Држави Хрватској. Ове године обележава се 80 година од пробоја последње групе логораша из Јасеновца, једног од највећих и најстрашнијих логора смрти у Европи. У систему логора Јасеновац убијено је 700.000 људи – 500.000 Срба, 40.000 Рома, 33.000 Јевреја и 127.000 антифашиста. Међу убијенима је и 20.000 деце.
Јасеновац није био логор, већ комплекс логора, а Доња Градина његово највеће стратиште. Ту су логораше из Јасеновца преко реке Саве пребацивали и убијали на најмон[...]
ИН4С, Срна, 30. 12. 2024, Осамдесет година од усташких злочина у Рашкој Гори и Раштанима
На католички Божић, 25. децембра 1944. године, усташе су у селима Рашка Гора и Раштани у околини Мостара на звjерски начин убиле 117 српских цивила, међу коjима jе био и велики броj дjеце.
Приjе осам деценија, око 5.00 часова уjутро Хрвати из Деветог усташког здруга, коjи су били углавном из околних мjеста, на сопствени празник мира и љубави, похрлили су да сатру српско православно становништво – од дjеце у колиjевци до немоћних стараца
У истраживањима потомака жртава из Рашке Горе, дошло се до прецизних података поименично за 74 жртве побиjене 25. децембра 1944. године.
Са жртвама из[...]
СРНА, 18. 9. 2024, Прећутани ужаси у логору Виктор Бубањ
Власти Федерације БиХ спријечиле су 19. септембра 2003. године Савез логораша Републике Српске да у бившој касарни "Виктор Бубањ" у Сарајеву постави спомен-плочу у знак сјећања на страдање хиљада затворених и око 500 убијених Срба у вријеме док је касарна била ратни логор.
О злочинима у логору "Виктор Бубањ", у који је након рата високи представник Педи Ешдаун својим наметнутим актом смјестио Суд БиХ, поједини логораши написали су књиге у којима су до детаља објаснили како се поступало са њима.
Страхиња Живак је у "Виктору Бубњу" и Централном затвору провео двије и по године прије него ш[...]
Глас Српске, 11. 9. 2022, Далмацију, Црну Гору и Београд Симо Матавуљ спојио у једно - На данашњи дан
Средином 19. вијека у Далмацији, крунској земљи аустријског царства, град Шибеник, бисер Јадрана, био је под снажним културним утицајем раније вишевјековне млетачке управе. Красиле су га старе грађевине, међу којима и четири српске православне цркве: Св. Лукијана (1569), храм Часног крста (1600), црква Св. Спаса (1778) и Саборни храм Успења свете Богородице (1810).
Шибеник тад бијаше сједиште српских епископа далматинских и мјесто живљења значајног броја Срба, који су га одвајкада настањивали, међу њима и немали број оних познатих и признатих. Помињемо само неке: грофа Јована С. Симоновића,[...]
