За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
СРНА, 2. 8. 2024, У Гаравицама служен парастос за 12.000 убијених Срба [Мапа]
У Гаравицама код Бихаћа данас је служен парастос за више од 12.000 Срба које су усташе убиле 1941. године, међу којима је био велики број дјеце. Парох бихаћки Славиша Милиновић подсјетио да су из Храма Светих апостола Петра и Павла у Притоци, који датира из 1893. године, Срби одведени на…
СРНА, 2. 8. 2024, Нови Град: Обиљежен дан страдања цивилног становништва у Другом свјетском рату [Мапа]
Парастосима, полагањем вијенаца и прислуживањем свијећа у Новом Граду је обиљежен Дан страдања цивилног становништва ове општине у Другом свјетском рату, уз поруку да страшни злочини које су усташе починиле над недужним српским цивилима морају остати трајна опомена. У засеоку Вуруне у Доњем Водичеву служен је помен српским цивилима које…
РТРС, Срна, 2. 8. 2024, У Шушњару код Санског Моста обиљежено је 83 године од страдања 5.500 Срба [Мапа]
У Меморијалном комплексу Шушњар служен је парастос за 5.500 Срба убијених на Илиндан, а у овом усташком злочину убијено је и 50 Јевреја. Положени су и вијенци на споменик. У Храму Светих апостола Петра и Павла у Санском Мосту претходно је служена литургија. Обиљежавању је присуствовао предсједник Републике Српске Милорад…
ИН4С, Срна, 01. 08. 2024, ’Олуја‘ највећи злочин почињен током рата 1991-1995. године
Хрватски погром над Србима из Републике Српске Крајине августа 1995. године представља највећи злочин који је починила једна од сукобљених страна током цјелокупног трајања рата на територији бивше Југославије под 1991. до 1995. године, изјавио је за Срну професор историје Горан Латиновић. Латиновић је нагласио да је ријеч о најбржем,…
Вести онлајн, 1. 8. 2024, Приштина би да затре све српско
Некадашњи амбасадор Србије при Унеску професор Дарко Танасковић каже да је одлука Комитета Унеска за заштиту светског културног и природног наслеђа да задржи на Листи светске баштине у опасности четири српска средњовековна манастира била очекивана, јер одражава праву ситуацију на терену. Истовремено, упозорава да је овај проблем заправо само “врх… СРНА, 1. 8. 2024, Гламоч: Обиљежен дан сјећања на 108 српских бораца и цивила [Мапа]
Служењем парастоса у Саборном храму Свете Тројице у Гламочу и полагањем вијенаца код спомен-плоче у мјесту Камен данас је обиљежен дан сјећања на 108 српских бораца и цивила који су убијени у нападу хрватских снага у љето 1995. године, а чија су тијела ексхумирана из масовне гробнице „Камен“. Предсједник Републичке…
Не заборављамо – Памтимо
Курир, БСЦ HAPPY, 4. 10. 2023, Српска ми труба затруби! 111 година Гвозденог пука - како су српски спартанци млели непријатеља од Софије до Беча
- Са прокупачке железничке станице 7. октобра 1912. године кренуо је овај пук у ослободилачке ратове.
Заправо, кренула су четири пука, први, други и трећи позив Другог пешадијског пука "Књаз Михаило" и Други прекобројни пук. О њему се мало зна и чинили су га сви они који нису добили позив за мобилизацију, већ су се сами добровољно пријавили. Он је одиграо значајну улогу у Церској бици - објашњава Дарко Жарић, виши кустос историчар Народног музеја Топлице.
Одзив на мобилизацију је био 95 одсто! Осталих пет одсто није стигло на време да крене с војском, јер су живели у удаљеним планинским[...]
![Политика, 12. 1. 2025, Чувар сећања у нишкој алеји заборављених [Мапа]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p24683-350x200-no.jpg)
Политика, 12. 1. 2025, Чувар сећања у нишкој алеји заборављених [Мапа]
Мирослав Величковић пронашао и уредио око 400 гробова јунака из Великог рата
Камена обележја које је истражио и пописао на старом градском вечном почивалишту, подигнута су у част неких од легендарних 1300 каплара, 25 носилаца Карађорђеве звезде са мачевима, 40 одликованих Орденом Белог орла, 57 носилаца Албанске споменице, 35 јунака из редова легендарног Гвозденог пука...
Ниш – Прочитавши огромну грађу о збивањима и људима из периода Првог светског рата (1914–1918), Нишлија Мирослав Величковић, електротехничар по занимању, својим истраживањима обогатио је српску историју. Објавио је књиг[...]
![РТВ Бисер, 8. 10. 2021, У Раброву одржан помен невино страдалим цивилима у бомбардовању Раброва 1941.године [Мапа]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p27816-350x200-no.jpg)
РТВ Бисер, 8. 10. 2021, У Раброву одржан помен невино страдалим цивилима у бомбардовању Раброва 1941.године [Мапа]
На данашњи дан пре 80 година, 8. октобра 1941. године, бомбардовано је Раброво. У том страшном чину страдале су 34 особе и више од 150 било је рањено.
Будући да је мало живих сведока овог немилог догађаја, овом приликом сазнали смо делове реконструкције на основу казивања др Милосава Адамовића, Михајла Стојадиновића и Милоја Милојевића која је забележио публициста Саша Марковић.
Према казивању др Милосава Адамовића, до краја септембра авиони се нису појавили, па чак ни првих дана октобра. Налетели су лукаво, тек онда када је пажња попустила. Циљ је био Раброво.
Јутро, девет часова. Ле[...]
Танјуг, 7.3.2018, Канторовичево „Вештачење о кривици за рат 1914.“
БЕОГРАД - У издању Службеног гласника објављено је „Вештачење о кривици за рат 1914.“ чији је аутор истакнути правник и универзитетски професор Херман Канторович, у преводу историчара Велибора Бухе.
По налогу из Рајхстага 1923. године Канторович је почео разматрање и данас актуелног питања кривице за Први светски рат, које је завршио 1927. године, али његови закључци, међу којима и то да да Србија није била крива за избијање Великог рата, нису ишли наруку немачком наручиоцу, па је дело 40 година остало необјављено. Сада је пред српским читаоцима.
Историчар Велибор Буха, на данашњем пред[...]
Политика, 13. 5. 2025, Саво Штрбац: Стјепан Месић – два у један
Некадашње Месићеве поруке слушао сам на своје уши и сведок сам колико су, у комбинацији са симболима и песмама из времена Павелићеве НДХ, утицале на побуну Срба у августу 1990, пежоративно названу „балван револуцијом“
На порталу загребачких “Новости” (гласило Српског народног већа), на Дан победе по руском календару (9. мај), објављен је повећи интервју са Стјепаном Месићем, бившим председником Републике Хрватске и последњим председником Председништва СФР Југославије, под насловом „Само слепац може негирати геноцид над Србима“, из којег су поједине делове истог дана пренели многи медији у рег[...]
