За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба

Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Борба за веру, Глас Косова и Метохије, 3. 9. 2025, Петар М. Милосављевић: Стварање македонске државе, македонске нације и македонског језика
Као што је створена илегално македонска држава, створена је илегално и македонска нација. Вештачки је створен и македонски језик, који је у ствари један дијалект српског језика. Фракција ВМРО-а, која је пришла комунистима, створила је оно што њихови очеви нису успели, македонску државу, македонску нацију и македонски језик. Другог августа… Геополитика магазин, 25. 8. 2025, Срби и Италијини против усташа – Мила Михајловић
Др Мила Михајловић, писац, преводилац и уметник, аутор књиге „Југославија: април 1941−септембар 1943.“, говори за Геополитику. Италијански војници су 1941. године били запрепашћени и згрожени усташким терором над Србима у НДХ. Велики број Срба, бежећи испред усташког ножа, спас je нашао у италијанској окупационој зони. Српски политички прваци из Лике… Политика, 2.9.2025, Двоструко убиство од саборца на Кордуну
Неки српски медији су 7. јула ове године објавили вест да је Радомир Рокнић (1959), који је био кувар у Српској војци Крајине (СВК), после поновљеног суђења осуђен првостепено у Вишем суду у Беогрдау на 15 година затвора за убиство војних полицајаца Ђура Кривокуће (1954) и Јована Новаковића (1965) 4.… Вечерње новости, 11. 9. 2025, У Сарајеву фалсификују рођендан Повеље Кулина Бана: На данашњи дан, пре 836 година, написан најстарији сачуван споменик српске писмености
НА данашњи дан, на празник Усековања главе Светог Јована Крститеља, наврашава се тачно 836 година откако је написан најстарији сачуван споменик српске писмености – Повеља Кулина бана. Документ који је овај босански владар упутио дубровачком кнезу Крвашу Гервасију створен је управо на велики хришћански празник који се по старом Јулијанском…
Печат, 15. 8. 2025, Божидар Зечевић: Једно уопште ништа
На маргинама мимохода и срама „Гори небо, ударили Громови, Гори земља, иду љути Пауци, Вукови, Термити, црни ХОСовци, Соколови, Пуме, Куне, Тигрови’, пише у опису видеа који приказује радове на постављању позорнице и инфраструктуре“ (indeks.hr) у Сињу, 4. августа 2025, пред тридесету годишњицу „Олује“. Тједан после мимохода у Загребу… Глас Српске, СРНА, 10. 9. 2025, Возућа: Почео марш ’Стазама егзодуса‘ [Фб]
Над Србима са Озрена и Возуће извршен злочин библијских размјера Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Виктор Нуждић поручио је да су Срби са подручја Возуће и Озрена доживели егзодус библијских размјера, а налогодавци и извршиоци овог злочина ни након 30 година нису приведени…



