За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
ИН4С, 18. 6. 2021, Курти присваја српску културну баштину – Др Видоје Голубовић у Српском св(иј)ету [из Архиве] Видео
„Добро је да наша власт инсистира на томе да се ништа не дира са Косова, да се не носи одатле. Међународна заједница нема искрени прилаз чувања те баштине, то је светска баштина. Па и ми чувамо те римске споменике. Имовина око тих манастира не сме да се наруши, али је… Политика, 3. 2. 2024, Милан Четник: Улога мраморја у распиривању братства и јединства [из Архиве]
Историографска, политичка и идеолошка манипулација мраморовима (такозваним стећцима) која траје од доба владавине босанског гувернера Калаја добила је нови подстицај одлуком Унеска 2016. да ове јединствене споменике уврсти на листу светске културне баштине Америчка историчарка Мариен Венцел, која је каријеру посветила проучавању стећака, стигла је 1960. године у Сарајево како… Kosovo Online, 19. 10. 2025, Прерада историје „по мери“: Како спречити злоупотребе?
Није први пут, није омашка нити непознавање историје. Више од две деценије нижу се примери преименовања српске културне баштине у албанску, па ако се на Гугл мапи на албанском натрчи на ознаку Пећке патријаршије као албанског манастира, то није изненађујуће, али јесте срамотно и апсурдно. Овде није реч о чињеницама… Глас Српске, 19.10.2025, Сјећање на 400 страдалих у Великом Паланчишту [На данашњи дан]
У Великом Паланчишту код Приједора обиљежене су 83 године од страдања више од 400 цивила из овог и сусједних села. Усташе су, за једну ноћ, на звјерски начин убиле 342 становика српске националности, међу којима је било 259 дјеце. У ноћи између 19. и 20. октобра 1942. године, група усташа,… Политика, 2. 10. 2025, Витезови Карађорђеве звезде у Другом светском рату
Четврт века касније потомци витезова са Цера, Колубаре и Кајмакчалана ухватили су се укоштац са потомцима старих непријатеља, али и онима који су као слуге окупатора или рушиоци уставног поретка поново угрозили слободу и опстанак отаџбине Још од свог установљења 1904. Орден Карађорђеве звезде представљао је најзначајније одликовање које… Стање ствари, 28. 9. 2025, Војвода Василије Трбић: Мемоари 1898-1918. [In memoriam]
Василије Трбић је био један од најхрабријих и најспособнијих војвода Српске четничке акције у Отоманској Македонији, неуморни национални делатник и један од најзаслужнијих за ослобођење Вардарске (Српске) Македоније У издању Виогора из штампе су изашли Мемоари 1898-1918. Војводе Василија Трбића, капитално дело о подвизима Српске четничке акције у Отоманској Македонији… Не заборављамо – Памтимо
Спутњик, 7.10.2019, Напред у славу! Говор којим се брани Београд – за сва времена
На данашњи дан, 1915. године, мајор Драгутин Гавриловић одржао је легендарни говор браниоцима Београда.
Београд је током Првог светског рата био не само једна од ретких престоница (уз Брисел и Луксембург) која је била окупирана, већ је био и прва жртва тог рата, јер прве аустроугарске операције, на дан када је рат објављен, почеле су бомбардовањем тадашње и садашње српске престонице.
Налазећи се на граници, око Београда су се непрестано водиле борбе, током Колубарске битке на кратко је допао у посед непријатеља, а најтежи период преживео је почетком октобра 1915. године, када су Аустроуг[...]
РТРС, 1. 4. 2024, У Мркоњић Граду обиљежена 28. годишњица од отварања масовне гробнице у Градском гробљу
Здружене снаге Хрватске војске, ХВО-а и такозване Армије БиХ, потпомогнуте дејствима НАТО-а, у септембру и октобру 1995. године извршиле су агресију на 13 западнокрајишких општина и убиле 2.014 српских војника и цивила, са вековних огњишта протерале 120.000 Срба
Приликом ексхумације и обдукције посмртних остатака Срба у масовној гробници у Мркоњић Граду установљено је да су многи војници и цивили убијени из непосредне близине на најмонструознији начин, изјавио је вршилац дужности директора Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Виктор Нуждић.
"Кори[...]
Глас Српске, СРНА, 15. 3. 2023, Сарајевски егзодус: Слобода нема цијену
Сребреница - Не прихватити губитак слободе и не остављати јуначке кости да се над њима непријатељ свети - биле су основне мисли и циљ сарајевских Срба након закључивања дејтонског мира, којим је шест одбрањених сарајевских општина припало под муслиманску, односно власт Федерације БиХ.
Нису сарајевски Срби имали Арсенија Чарнојевића да их поведе ка слободи након потписивања Дејтонског споразума. Одлуку су донијели сами.
Десетине породичних и појединачних одлука брзо се претворило у јединствену одлуку српског народа сјеверозападно од Сарајева, да напусти одбрањена огњишта и крене у неизвје[...]
![Глас Српске, СРНА, 6. 10. 2022, Придворци: Посмртни остаци Срба које су убиле усташе положени у новоизграђену гробницу [Мапа]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p11572-350x200-no.jpg)
Глас Српске, СРНА, 6. 10. 2022, Придворци: Посмртни остаци Срба које су убиле усташе положени у новоизграђену гробницу [Мапа]
Посмртни остаци седам Срба, придворачких мученика, које су усташе убиле и бациле у Придворачку јаму 23/24. јуна 1941. године данас су положени у новоизграђену гробницу на требињском гробљу у Подгливљу.
Његово преосвештенство владика захумско-херцеговачки и приморски Димитрије рекао је након службе да се ови преци, који су пострадали невино и часно само зато што су били Христови и православни, нису постидјели кад су дошли пред лице Божије.
"Тако и ми да живимо, да се не бојимо ничега осим гријеха", рекао је владика Димитрије који је истакао да је људска слобода у томе да се свој крст носи[...]
ИН4С, 1. 2. 2024, Саша Недељковић: Соколско друштво Дрниш
После ослобођења и уједињења 1918. основана је за северну Далмацију жупа Шибеник. После одласка Италијана сазвана је оснивачка скупштина жупе. На скупштини су присуствовали изасланици друштава Шибеник, Водице, Бетина, Скрадин, Дубрава и Муртер. Жупа је 1922. имала 13 друштава са 754 члана. Трећи слет одржан је 1922. Четврти жупски слет одржан је у Дрнишу 1923. Пети слет у Шибенику 1924. Жупа је 1925. добила назив Соколска жупа Шибенско-Задарска.
Имала је 1925. 15 друштава са 1251 чланом, 174 чланице, 176 нараштајаца, 129 нараштајки, 208 мушке и 96 женске деце. Шести жупски слет одржан је у Пр[...]
